Katastrofa kod Sedam kamenova

Foto: Depositphotos / Flotsom
Foto: Depositphotos / Flotsom
Smatra se da je u incidentu stradalo oko 15.000 morskih ptica i neutvrđeno mnogo malih morskih stvorenja, planktona i ribe.
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Fotografija prikazuje obalu nedaleko od koje se – na morskom grebenu poznatom kao Sedam kamenova – dogodila katastrofa koja je ušla u istoriju borbe za zaštitu životne sredine. Ćutljivi odgajivači cveća sa ostrva Sili, u Keltskom moru, isto kao i ribolovci i drugi za more vezani stanovnici Kornvola, grofovije na jugozapadu Engleske, kad su u sumornom raspoloženju, a ledeni, vlažni vetar duva sa Lamanša, pripovedaju kako se ovde, iznad mora, čuju crkvena zvona.

Po legendi o kralju Arturu, Sedam kamenova je navodno bila bogata zemlja sa 140 crkava koja je poplavljena u jednom bizarnom zapletu sa čarobnjakom Merlinom. U 20. veku, okolno more redovno pohodi mala flota francuskih ribarskih brodića koji ovde love krabe i jastoge.

Međutim, nekoliko kilometara dug kameniti greben, udaljen oko 10 kilometara od arhipelaga Sili i oko 25 kilometara od poslednje tačke engleskog kopna, pomalja se iz vode na pola plime i kao nezgodna prepreka na važnom morskom putu, predstavlja smrtnu opasnost za pomorce. Zabeleženo je više od 200 brodoloma na ovom sprudu, od kojih je čak 71 imenovano, a kako je na grebenu nemoguće izgraditi svetionik, od sredine 19. veka u blizini Sedam kamenova stalno je ukotvljen je i jedan brod-svetionik.

Tri stotine metara dug supertanker SS Torrey Canyon, sa gazom od čitavih 20 metara, koji je u luci El Hamadi u Kuvajtu natankovan sa 110.000 tona čiste nafte, u zoru 18. marta 1967. godine obilazio je greben Sedam kamenova ploveći od Gibraltara i Kanarskih ostrva na sever, ka Velsu.

Oko osam časova ujutru supertanker je na autopilotu, a neispavani kapetan i kormilar se spremaju za doručak, dok niži oficir na mostu zapaža ribarski brod na kursu supertankera. Kapetan razmišlja o šteti koju bi mogao naneti ribarskim mrežama i naređuje promenu kursa. Međutim, brod je na autopilotu i sa ovim zaokretom dolazi do greške u proračunavanju putanje.

Kako doručak kasni, u 8.40 kapetan i kormilar pregledaju takozvane LORAN podatke i najednom, otkrivaju grešku u položaju broda. Brzo računaju novi kurs, da bi shvatili kako se nalaze na samo 3 kilometra od opakog grebena, kao i da pri brzini od 17 čvorova malo šta mogu da učine. Kormilar preuzima navigaciju, kapetan naređuje promenu kursa na 340 stepeni i ponovo uključuje autopilot kako bi slušao klikove.

Međutim, prekasno je – supertanker udara u podvodni greben. Šest tankova je probijeno i nafta se iz nasukanog broda izliva u more. Na supertankeru je uzbuna, a na mostu zvoni telefon. “Vaš doručak je spreman”, kuvar obaveštava kapetana.

Brodolom supertankera Torrey Canyon će se pretvoriti u jednu od najvećih ekoloških katastrofa svih vremena. Iz broda će izliti čudovišna naftna mrlja koja će ugroziti jugozapadne obale Engleske i sever Francuske. Procenjuje se da se kod Sedam kamenova u more izlilo oko 164 miliona litara nafte koja je, lakša od vode, stigla do obala sedam dana posle brodoloma – direktno je bilo zagađeno oko 80 kilometara priobalja u Normandiji i oko 190 kilometara u Kornvelu.

Smatra se da je u incidentu stradalo oko 15.000 morskih ptica i neutvrđeno mnogo malih morskih stvorenja, planktona i ribe. Mediji će tokom čitavog proleća 1967. godine pratiti operaciju spasavanja koja se, u nizu pogrešnih odluka, neodgovarajućih tehnoloških rešenja i diletantskih ideja pretvara u potpuni fijasko.

Akcija spasavanja supetankera je krenula po zlu, jedan holandski mornar iz spasilačkog tima je poginuo, a pokazaće se pogrešnom i odluka da se ka 700 kvadratnih kilometara velikoj naftnoj mrlji pošalju 42 broda koji su je naprskali sa 10.000 tona deterdženta. Nepravilna procedura i neodgovarajuća hemikalija akciju je učinila jalovom, a veći deo živog sveta nastradao je upravo od deterdženta.

Britanski premijer, laburista Harold Vilson, donosi kontroverznu odluku da bombarduje supertanker kako bi smanjio štetu, ali doživljava ponižavajući poraz – Kraljevsko vazduhoplovstvo (RAF) iz baza na jugu Engleske podiže bombardere koji gađaju SS Torrey Canyon i naftnu mrlju sa 42 bombe od pola tone u iščekivanju da će nafta izgoreti u eksplozijama, ali ironijom, većina projektila promašuje ovu stacionarnu metu, a plima gasi požare.

Osim što je RAF osramoćen i postaje predmet rugla u britanskoj štampi, vlada Velike Britanije se nalazi u nevolji jer, mada je nafta u vlasništvu British Petroleuma, vlasnik broda je američka kompanija registrovana u Liberiji koja nije zadovoljna što im je brod bombardovan. Slučaj postaje međunarodna kriza.

Međutim, uz sve nevolje, na plimi incidenta, dok su u opštoj zbrci ljudi tražili objašnjenja, televizijskoj publici se predstavilo jedno novo lice – harizmatični tridesetčetvorogodišnji predavač sa Univerziteta u Daramu, Dejvid Belami, botaničar koji će ubrzo postati zaštitno TV lice svih važnijih emisija o prirodi.

Novi junak televizije okruglog lica i prepoznatljive brade, prirodnjak sa kojim će rasti generacije, Dejvid Belami (1933-2019) isplivava kao ekspert za živi svet koji se pojavio u vestima o brodolomu, da bi tokom 1967. bio neprekidno pozivan da govori u televizijskim emsijama o naftnoj mrlji.

Zajedno sa četiri druga saradnika, Belami je u decembru 1967. u prestižnom časopisu “Nature” objavio zapažen naučni rad o posledicama prosipanja nafte i deterdženta kod Sedam kamenova. No, TV nastupi su ono što ga je zaista proslavilo.

“Bilo je neophodno da se pronađe neki naučni idiot koga će dovući da galami o incidentu iz svoje kule od slonovače. I to sam bio ja. Intervjuisala su me oba kanala i to me je stvorilo”, reći će sam Belami o svojim počecima mnogo godina u intervjuu za BBC.

Njegov neposredan, upečatljiv stil govora, snažne gestikulacije i jasna, razumljiva objašnjenja kako nafta utiče na živi svet učinila su da ga – tokom krize koja je Britaniju osvestila o životnoj sredini – publika iskreno zavoli. Praćen kontroverzama u starosti, Belami je iza sebe ostavio 400 emisija o prirodi i 45 knjiga. Preminuo je u decembru 2019. godine.

SANDžaklija preporučuje

Šta naši urednici čitaju, gledaju i slušaju svake hefte. Prijavite se za Heftični Bilten i nikad više ne propustite velike priče.

Čitajte više

Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Search

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.