Država našla podršku u SPC za negiranje genocida u Srebrenici

Srbija je, inače, svetovna, odnosno sekularna država i njen Ustav u članu 11 navodi da su crkve i verske zajednice odvojene od države i državnih poslova.
Ilustracija: Herlinde Demaerel
Ilustracija: Herlinde Demaerel
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Negiranjem genocida u Srebrenici, Srpska pravoslavna crkva snosi veliki deo odgovornosti za suživot budućih generacija u regionu Zapadnog Balkana, ocenila je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko.

“To se prebacuje na nove generacije koje nisu odgovorne za to, ali su formatirane u tom vrednosnom sistemu i samim tim nisu pripremljene za neki suživot u regionu, što je neophodno s obzirom na orijentisanost Srbiji ka članstvu u Evropskoj uniji”, kazala je ona za Radio Slobodna Evropa.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Uprkos međunarodnim presudama SPC, kao i zvanični Beograd, negira da je u Bosni i Hercegovini jula 1995. počinjen genocid, nazivajući ga zločinom “velikih razmera”.

Zločin u kojem je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih civila je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid koji su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija raspravljaće 23. maja o Predlogu rezolucije kojom se traži da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.

SPC se protivi njenom usvajanju, održavajući tako kontinuitet negiranja genocida koji naziva “takozvanim”.

Sonja Biserko smatra da je na delu poricanje odgovornosti i nepoštovanju žrtava.

“Kao i nepoštovanja prema međunarodnim sudovima, te prema činjenicama koje su utvrđene”, kazala je Biserko.

Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora, pred međunarodnim i sudovima Bosne i Hercegovine.

Iz Srpske pravoslavne crkve nije stigao odgovor na upit RSE o ovoj temi.

Zašto se Crkva protivi usvajanju rezolucije?

Od kako su Nemačka i Ruanda predložile rezoluciju o Srebrenici, Crkva je u više navrata u javnosti osporavala takvu inicijativu.

Rezoluciju je, između ostalog, nazvala “amoralnom”, uz ocenu da je cilj predlagača da “srpski narod proglase počiniocem genocida”.

Međutim, ni srpski narod, ni kolektivna odgovornost se ne spominju u finalnom predlogu rezolucije.

U dokumentu se, između ostalog, traži da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko Sonja smatra da širenjem ideje o “rezoluciji protiv srpskog naroda”, Crkva uzima političku ulogu.

“Širenjem teze da je ceo srpski narod proglašen genocidnim i raznih lažnih pretpostavki koje su se, nažalost, u velikoj meri primile preko medija koji su na dnevnom nivou atakovali na svest ljudi”, zaključuje je Biserko.

Dodaje da se stvara “atmosfera da Srbija nije okružena samo neprijateljskim zemljama u susedstvu, nego i iz čitavog zapadnog, liberalnog sveta”.

“Sve je to još jedan dokaz da Srbija nije prihvatila realnost u regionu nakon svih tih ratova i mirovnih sporazuma i da je angažovana na reviziji poraza devedesetih”, ocenjuje Biserko.

“To je ono što je opasno, ne samo za Srbiju, nego za ceo region, zato što je to stalni izvor nestabilnosti i velikog nepoverenja prema Srbiji i njenim namerama”.

‘Relativizacija žrtava i revizija istorije’

Patrijarh SPC Porfirije rekao je 17. maja da je jedna od glavnih tema tokom redovnog godišnjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC rezolucija o Srebrenici.

On je rekao i da Crkva nikada nije “po svojoj savesti i ubeđenju”, poredila zločine “koji je veći, koji je manji” i “gde je više zla”.

“Međutim, sada smo sa ovom namerom u UN dovedeni u takvu poziciju da hteli ili ne hteli, sada treba da poredimo, ne zbog toga da bismo pokazali koje je stradao više ili manje ili da bismo umanjili razmere zločina u Srebrenici, nego da bismo pokazali da, u najmanju ruku, ništa manje nismo stradali kroz istoriju”, rekao je Porfirije.

Patrijarh je prethodno, u poslanici povodom Uskrsa po Julijanskom kalendaru, ocenio da se predlagači rezolucije “ne obaziru na zločine počinjene nad srpskim narodom”.

Sonja Biserko smatra da takvim stavovima Crkva relativizuje zločin počinjen na Bošnjacima i da je “takvo njeno angažovanje opasno, jer šiti vrednosni sistem koji se bazira na nekažnjivosti”.

“Pokušava se sve na neki način relativizirati, jer oni govore da su sve žrtve nevine i treba da imaju isti tretman, međutim, time se želi prikriti činjenica da su srpske snage izvršile taj zločin”, ističe ona.

Jedan od stavova Crkve je da bi usvajanje rezolucije bilo štetno i da bi “ostavilo kamen spoticanja” svima koji žive u regionu.

Sonja Biserko smatra da od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012, Srbija postala ta koja “širi nepoverenje u regionu i nemogućnost bilo kakvog savladavanja prošlosti”.

“Da je Srbija u međuvremenu promenila medijsku, kulturnu, obrazovnu politiku u smislu objektiviziranja onog što se desilo onda bi to moglo da se kaže. Ovako, to nije tačno”, ocenjuje ona.

Zaključuje da iako nije pravno obavezujuća, rezolucija jeste “moralna opomena za Srbiju”, za ono šta je pred njom i šta se od nje očekuje.

Kako je to izgledalo 2010?

Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici. U tom dokumentu se osuđuje zločin počinjen na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde (odnosno kao genocid), ali se sam termin ne spominje.

Zoran Živković, koji je bio funkcioner tada vladajuće Demokratske stranke, priča za RSE da su Crkva i predstavnici vlasti u to vreme imali “korektan odnos”, koji se nakon usvajanja Deklaracije nije promenio.

“Mislim da je to bilo nešto što tada nije bilo od prevelikog značaja za Crkvu”, kazao je Živković.

“Bilo je i tada nekih pojedinaca, crkvenih velikodostojnika, koji su se protivili tome, ali ja ne pamtim da je Crkva imala neki rigidan stav prema tome”, kaže on, dodajući da reakcija nije bila “ni slična” onoj kakvu danas ima SPC.

“To ima veze i sa tadašnjom vlašću, koja nije bila savršena, ali je bila bolja od ove koja je sada”, kazao je Živković.

Živković je bivši premijer Srbije. Ulogu predsednika Vlade preuzeo je nakon ubistva Zorana Đinđića i na toj poziciji ostao do novih izbora 2004. godine.

“Državnu politiku vode državni organi. Nijedna crkva, pa ni Srpska pravoslavna, nije državni organi i niti treba, niti može da utiče na to kakve se odluke donose”, zaključio je Živković.

Kako to izgleda danas: ‘Crkva kao produžena ruka vlasti’

Pred polazak u Njujork na sednicu Generalne skupštine UN na kojoj će se odlučivati o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je “zatražio blagoslov” od patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija.

Slično stavu SPC, Aleksandar Vučić je u više navrata rezoluciju nazvao političkom deklaracijom čiji je cilj da “stavi kolektivni žig na čelo jednog naroda”.

Govoreći o odnosu SPC i aktuelne vlasti u Srbiji, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kaže da Crkva deluje “ne kao verska institucija, nego, pre svega, kao državotvorna”.

Dodaje da je “ključna uloga” Srpske pravoslavne crkve da bude “produžena ruka državne politike”.

“Jako je angažovana u svim političkim događanjima, tamo gde je politika vlasti slaba ili gde gubi legitimitet tu produžava Crkva, tako da oni deluju u nekoj vrsti harmonije”, navodi.

Biserko stiče i da je sve primetnija “desekularizacija države” i da je to “vrlo opasno”, te da su u modernim društvima crkva i religija odvojeni od države.

“Naravno, Crkva je deo javne sfere i niko to ne negira, niko se ne suprotstavlja tome, ali u svakom slučaju ne može da bude dominantna u svemu onome što čini javni i društveni život i vrednostima na kojima se jedno društvo bazira”, napominje.

Dodaje da je, prema njenom mišljenju, “praktično nezamislivo” da će u Srbiji uskoro moći da postoji vlast koja će “biti sposobna da se suprotstavi Crkvi”.

Srbija je, inače, svetovna, odnosno sekularna država i njen Ustav u članu 11 navodi da su crkve i verske zajednice odvojene od države i državnih poslova.

Prema popisu stanovništva iz 2022, u Srbiji najbrojniju versku zajednicu čine pravoslavni vernici – 81,1 odsto.

Šta treba znati o predloženoj rezoluciji?

Rezolucijom o genocidu u Srebrenici osuđuje se poricanje genocida i pozivaju sve članice Ujedinjenih nacija da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, kako bi se sprečio revizionizam.

Tim dokumentom se ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.

U slučaju odluka međunarodnih sudova, osuđujuće presude donete su protiv pojedinaca, a ne protiv Srbije.

ICJ je, odlučujući po tužbi BiH, presudio da Srbija nije odgovorna za genocid, niti da je bila saučesnik, ali je naveo da Srbija nije učinila ništa da ga spreči.

Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.

Nemačka i Ruanda su “sponzori” rezolucije o genocidu u Srebrenici, odnosno zemlje koje su zajedno inicirale i izradile tekst rezolucije.

Naknadno su 32 zemlje članice UN postale “kosponzori”, kao države koje su preuzele zadatak da nacrt predstave pred sve 193 države članice UN.

Od zemalja iz regiona kosponzori su: Bosna i Hercegovina, Albanija, Bugarska, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija.

Zvaničnici u Srbiji se godinama protive donošenju bilo kakvih rezolucija ili deklaracija koje bi zločin u Srebrenici nazvale genocidom, uprkos zvaničnim presudama.

Iz Brisela su 14. maja poručili da u Evropskoj uniji nema mesta za one koji poriču genocid u Srebrenici.

Tekst rezolucije čitajte ovde

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.