Nisi Sam

Pregršt je primera iz života , pak jedna akcija ekipe spasioca svedoči da uistinu nisi sam.
Ilustracija: Benedeto Cristofani
Ilustracija: Benedeto Cristofani
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Nisi sam, makar se tako činilo. Civilizacija nas uči kroz delove pisane istorije da su ljudi uvek težili da se ujedine , okupe kako ne bi bili sami. Oko tebe sve govori. Odiše jasnoćom i upućuje te. Poput nekih znakova na putu iz istoimenog romana “Znakovi na putu”, dok u realnosti zaista tako jeste. Mi smo nekada previše slepi da vidimo jasne znakove, bezvoljni da shvatimo šta nam neka kosmička sila poručuje ili jednostavno otuđeni od sebe u datom momentu da poverujemo i primimo k znanju ono što nam se obznanjuje. Ponekada imaš osećaj kao kada sediš u gomili osećaš se da si sam, jedno je sigurno, ma što god da se dešava, ti, nisi sam.

Nisi sam znači pružiti ruku i dobiti je nazad, nežno i toplo, kao sunčev zrak koji miluje kožu. Nisi sam znači tražiti pomoć i dobiti je, ne zbog obaveze, već zbog nežnosti i saosećanja koje diše u svakom od nas. Ponekad je tišina naš najverniji saputnik, ali čak i u najdubljoj tišini, osećamo prisustvo drugih. To su trenuci kad se suština života otkriva, kad shvatimo da smo svi povezani, kao delovi jednog velikog kosmičkog plesa. Samoću savladavamo u sebi, putujući kroz svoje unutrašnje pejzaže, otkrivajući blaga koja leže skrivena u dubinama naše duše. Ne tražimo ispunjenje u drugima, već spoznajemo da je pravo bogatstvo skriveno u našim sopstvenim srcima. I dok lutamo ovim putem života, susrećemo druge putnike. Neki su tu samo trenutno, dok drugi postaju deo našeg trajanja. U njihovom prisustvu pronalazimo utehu i razumevanje, jer u očima drugih vidimo odraz sebe. Možda nas život ponekad natera da se osećamo izolovano, ali duboko u srcu znamo da nikada nismo sami. Jer u svakom koraku, u svakom dodiru, u svakom pogledu, osećamo taj sunčev zrak koji nas povezuje sa svetom oko nas. I u toj povezanosti, otkrivamo istinsku lepotu i dubinu našeg postojanja.

Iz religijske perspektive, čovek bez Boga ne može postojati, dok Bog, bez obzira na sve, uvek bdi nad nama. Neki događaji u životu nas podsete na tu istinu – da nismo sami. Iako nas okružuje mnoštvo drugih bića, ponekad se nađemo u trenucima tišine i samoće. Čak i u društvu, naše duše mogu lutati pustinjom samoće, tražeći odgovore na večna pitanja postanka sveta i smisla života. Da li smo zaista sami u ovom ogromnom univerzumu ili postoji nešto veće što nadgleda naše postojanje, to su pitanja koja nas i dalje prožimaju. Dok tragamo za odgovorima, ostajemo povezani sa svetom oko nas I sa nama samima.

Nisi sam , je podsjetnik da smo svi povezani, iako se ponekad osećamo usamljeno. Bez obzira na situaciju, uvek postoji neko ko može pružiti podršku i razumevanje. Ključ je u pronalaženju onog dela života koji nas zaista ispunjava. Da li je to jedna osoba koja sačinjava sav naš svet ili nešto slično tome, svi težimo povezanosti i razumevanju, jer važno je zapamtiti da nikada nismo sami. Nisi sam, u porodici , na ulici na poslu u toku hoda i pogotovo ne kod svog omiljenog frizera ili frizerke. Nismo sami ni kada želimo da spavamo jer ponekad komuniciramo sa celim svetom pre spavanja, neko se obraća tvorcu svega vidljivog i nevidljivog dok drugi ruke dižu u ravni glave držeći telefone, tablete ili virtuelne naočare . Nismo sami je osećaj sigurnosti, da se osećamo bezbedno od svega i svačega.

Za nekoga je civilizacija porodica, kao osnov društva i svega dobroga. Šta ako neko nema porodicu, da li iskren osmeh ili vreme izdvojeno za te ljude može omogućiti ljudima da nisu sami i kako to neko ko nema baš nikoga dragog u životu shvati da nije sam? Komšije nas uvek podsete da nismo sami, u vidu nekog lepog ploda iz bašte , davanjem hrane slučajnom prolazniku, putniku ili gostu. Ljudi se okupe i pribave sredstva za lečenje onih kojima je pomoć potrebna. Podrška i ljubav sugrađana koji teže ka dobroti i čija su načela visokog morala jasna su, te samim tim veoma cenjena. Neće se dogoditi zemljotres svakoga momenta da nas približi vašim najbližim. Neće se kataklizma svima desiti kako bi pouku shvatili da zaista unatoč ogromnom nezadovoljstvu koji postoji na ovome svetu uz toliko oholosti više ne znamo šta da uzmemo da jedemo I sa kim kafu da pijemo. Mi zaista sigurno možemo shvatiti da Nismo sami. Nisi sam zaista I nisi sama.

Pregršt je primera iz života , pak jedna akcija ekipe spasioca svedoči da uistinu nisi sam. Ljudi postoje zarad ljudi, da se sudbine mogu isprepletati makar hiljadama kilometara daleko bili, da se u nedaćama koje se dešavaju jednom u hiljadu godina baš manifestuje kada se herojski mora postupiti i nikako drugačije. Svaki pokušaj bežanja od ljudi je beg među druge ljude koji isto tako beže , na kraju svi smo okruženi ljudima . Nema bežanja od naše vrste , ima samo sjedinjavanja i razjedinjavanja. Različitosti u mišljenju, dijalektu, govoru, jeziku i boji kože kao i još po neke trivijalne razlike , no osnova je da smo svi ljudi, i da niko od nas ne bi trebalo da se oseća da je sam. U suštini zaista nikada nisi sam niti si ikada sama.

Poznata naučnica i antropolog kulture, Margaret Mead , na pitanje šta je naznaka prvih civilizacija rekla je, „Prvi znak ,da ljudi nisu sami , prave civilizacije je (FEMUR) butna kost , kod ljudi koja je bila slomljena pa je potom zalečena“. Dalje Mead govori „U životinjskom carstvu lom butne kosti znači sgurnu smrt. Ljudi tada nisu bili vični niti obzirni prema drugima već su bili prepušten sam sebi. Nijedna životinja ne preživi slomljenu nogu dovoljno dugo da kost zaraste . Slomljena butna kost koja je zarasla jeste dokaz da je neko odvojio vreme da ostane uz osobu koja je pala, previla je ranu, odnela osobu na sigurno i brinula se o osobi tokom oporavka“. Pomaganje nekom drugom kroz poteškoće je ono gde počinje civilizacija te znamo svi da nismo sami. Najbolji smo kada služimo drugima i pomažemo nesebično jer tada nisi sam.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.