Ko peva, izgleda, zlo misli

Valjda je pomoć Božija u smislu prihvatanje svega i širenje ljubavi, mislim da nije podsticanje na ubijanje, pucanje i razaranje verskih objekata.
Ilustracija: Alice Bouchardon
Ilustracija: Alice Bouchardon
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Nacizam i zlo fašizma je oficijelno prestalo da postoji 1945. godine. Veliko zlo i zločin u svetu prestaje, pravda trijumfuje nad nepravdom, svi znamo iz istorije da je to završetak Drugog Svetskog Rata.

Kod nas, na Balkanu jasno je rečeno i dokazano da je narod na strani dobra bio protiv četnika i takvih pokreta koji su brutalno ubijali nevino stanovništvo i masakrirali nedužne zbog čega su bili dovedeni pred lice pravde i osudjeni za katastrofalna zlodela protiv čovečnosti.

Od Nimberške povelje iz 1945. godine preko Rimskog Statuta Međunarodnog krivičnog suda , specifičnije član 7 kao i Povelje Ujedinjenih nacija, Poglavlje VII: od člana 39 jasno je da svaka vrsta zločina i povrede situacije trenutnog mira povlači neke zakonodavne mere. Na veliku žalost nisam u stanju da citiram zakon Republike Srbije jer to ne bi imalo smisla zbog toga što deluje kao mrtvo slovo na papiru ili implementacija brutalnog zakonodavstva važi samo kada treba da se forsira nad bošnjačkim narodom. Naime, zakon nije bio pravedno implementiran ni prošle godine niti ove godine kada su jadnici odlučili da vređaju celokupno Bošnjačko stanovništvo rečima „Božić je Pucaj u Džamije“.

Božić je pravoslavni praznik koji bi trebalo da veliča ljubav među vernicima i međusobno uvažavanje ljudi, veliki pravoslavni praznik koji simbolizuje pomoć božiju. Valjda je pomoć Božija u smislu prihvatanje svega i širenje ljubavi, mislim da nije podsticanje na ubijanje, pucanje i razaranje verskih objekata. Pogotovo ne ciljani zločin protiv bošnjačkog stanovništva.

U Prijepolju je pokušaj pozivanja zločina protiv čovečnosti lepo obeležen. Uskliknulo se s mržnjom uz četničke povike tokom božića protiv ničim izazvanog bošnjačkog stanovništva koje živi u Prijepolju. Ovakav zločinački čin nije izolovan jer se u Sandžaku dešavaju ovakvi zločinački poduhvati periodično bez da se verska zajednica ili država oglasi te sankcioniše isto zločinačko ponašanje jednom kako treba. Ovaj, nimalo izolovani, zločinački akt je bio usmeren ka ometanju mira svih Bošnjaka koji žive u Sandžaku .

Dr Martin Luter King je rekao „Nepravda bilo gde je pretnja pravdi svuda.” Jasno je da oni koji nisu glasa podigli kada su jadnici pevali fašističko-četničke pesme nemaju pravo da se ni sada izjašnjavaju niti traže bilo kakav vid pravde jer ukoliko bi sada neko tražio ili forsirao pravdu Taj pojedinac i Takve ustanove bi bile izrazito licemerne a ti pojedinci dvolične osobe. Dvolične osobe nekada zarad ličnog ili političkog interesa guraju nedužne u ponor ili zatvor. U zaključku to je nepravda.

Funkcionalno sudstvo ,fašističko ponašanje, nacističko ophođenje i četnički orjentisane osobe dovodilo bi pred lice pravde i takve stavljalo van dodira normalnog društva. To je dakle zakon, to je činjenica i istina. Bilo bi licemerno osloboditi takve zločince među ljude ili još jadnije da se prećuti na takav zločin pozivanja na uništavanje bogomolja i javno nasilje prema pripadnicima islamske veroispovesti.

Pitanje je jasno, zašto se verska zajednica ili državni aparat nije oglasio kada su jadnici u Prijepolju počinili stravičan zločin protiv celokupnog Bošnjačkog stanovništva zagovarajući versku netrpeljivost kazivajući „Božić je Pucaj u Džamije“ ? Verski pozdrav je “Pomoz Bog” dok u romanu Zločin i Kazna od autora Fjodora Dostojevskog napisano je “Kad razum zakaže, đavo pomaže!“ Ko prećuti na nepravdu, ko nije glasa podigao na nepravdu, ko nije reagovao dok je nepravde bilo nema pravo da traži pravdu jer nema pravo glasa. U Srbiji, verska zajednica nije ništa rekla kada je zločin mržnje bio počinjen niti je državni vrh našao za shodno da poseti Prijepolje i pruži javno izvinjenje svim Bošnjacima. To je činjenica, to je istina ma koliko bila bolna to je istina.

Dok je bolesnih ljudi i njihovih punih mržnje akcija, dokle će trajati Bošnjačka tolerancija u Prijepolju i celom Sandžaku? Moramo znati da se Istina mora izneti kao i činjenice jasno obzaniti kako bi znali razliku između brutalnog zločinačkog delovanja grupe ljudi usmerene ka celokupnom bošnjačkom stanovništvu i izolovanu nesuglasicu između vršnjaka u srednjoj školi.

Jedna izolovana situacija između vršnjaka, nesuglasica između srednjoškolaca koja je sigurno mogla i mirno da se reši je dovedena na stepen hiperbolisanosti od strane vlasti. Prost razlog jeste demonstracija sile kako bi se ukazalo da Republika Srbija može nedužnog bošnjaka da liši slobode dok se zločinački bolesnici kreću slobodno Prijepoljem.

Javni tužilac je morao da postupi na osnovu 3 momenta, lice je nevino dok se ne dokaže suprotno i nije nikada osudjivano maloletno lice, druga bitna činjenica je ta kako može lišavanje slobode uticati na njegov dalji razvoj ličnosti uz preventivne i represivne mere, i ako zakon dozvoli da mu se sudi. Mlad bošnjak je pretrpeo nacionalnu uvredjenost, bošnjaci u položaju potlačenog naroda bivaju gde je uvredjen maloletni momak, Bošnjak, bio revoltiran te kao svaki zdravorazumni mladić odreagovao na ogroman propust državnog zakonodavstva i ko zna kakve još provokacije od strane zločinačkih jadnika . Van svake pravde i ljudskosti je staviti maloletnu osobu u pritvor i to je loše po društvo. Zločinačkim jadnicima sredina i roditelji daju dovoljno goriva da i dalje pucaju na dzamije.

Treći momenat koji dovdi do momenta neispravnih vaga a to je dakle ona pravda. Justicija držeći dva tasa u kojima je jedan bošnjački narod dok u drugom srbijanski. Na veliku žalost nisu isti tegovi te se na neke zločine mržnje biva izrazito slep dok na maloletničku nesuglasicu Republika Srbija i zakonodavstvo će na 100 kilometara da odvedu mladog bošnjaka iz svog rodnog Prijepolja i liše slobode. Iz ovoga je nacionalna mržnja jasan element.

Mi ne smemo posmatrati brutalizovano društvo potencijalnih pucača , mrzitelja i fašističkih pevača nego moramo sazreti i shvatiti da odmah trebamo reagovati kada se nepravda pojavi, kako verske ustanove i država tako i mi kao društvo delovati zajedno. Dok ne naučimo da živimo u jedinstvu jedni s drugima nikada nećemo moći da uživamo u lepotama oko sebe .

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.