Borbe na unutrašnjem frontu

Zbog rata je policiji omogućeno da u posebnim slučajevima samostalno otvara istrage, dok se islednici ohrabruju da traže dodatna produženja pritvora.
Fotografija: Oren Ziv
Fotografija: Oren Ziv
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Rat protiv spoljašnjeg neprijatelja uvek prati i borba protiv unutrašnjih neprijateljskih elemenata. Rat u Gazi, kidnapovana 241 osoba, nasilje nad Palestincima sa Zapadne obale, pretnja Hezbolaha i 200.000 evakuisanih Izraelaca iz naselja u blizini libanske granice, kao da ne čine situaciju dovoljno ozbiljnom za neke političke aktere. Ministarstva i poslanici Kneseta pokušavaju da daju svoj doprinos eskalaciji donošenjem propisa koji će olakšati borbu protiv svih onih koji se u društvu smatraju „petom kolonom“. Prvi na udaru su izraelski Arapi prema kojima, kao i uvek u kriznim vremenima, jačaju nepoverenje i strah.

U takvoj atmosferi je krajem oktobra usvojena dopuna zakona o borbi protiv terorizma kojom se zabranjuje konzumiranje i upotreba publikovanog sadržaja terorističkih organizacija Hamasa i ISILa, a za čije je nepoštovanje predviđena zatvorska kazna od godinu dana. Predlog je stigao iz ministarstva pravde i važiće dve godine. Amandman zakona se odnosi na „kontinuirano konzumiranje zabranjenih sadržaja koje uključuje podršku i pozivanje na izvršenje terorističkih napada, dok se slučajna izloženost propagandnom materijalu usled neznanja, a koje ne prati loša namera, neće smatrati povredom zakona“.

Već na prvi pogled se vidi problematičnost ove zakonske dopune. Krivični zakon je smišljen da spreči štetno ili uvredljivo ponašanje, dok konzumiranje sadržaja samo po sebi ne nanosi štetu ili povredu. Sporna je i upotreba izraza kao što su pokazivanje saosećanja ili podrška, zbog svoje dvosmislenosti i nepreciznosti, a koji se trenutno koriste kao osnova za proganjanje arapskih građana. Njima će biti teško da ubede vlast u svoje dobre namere, jer se čak i njihovo ćutanje tumači kao podrška terorizmu. Osim toga, kako je primetio profesor krivičnog i ustavnog prava Mordehai Kremnicer, primena novih odredbi će dovesti do ozbiljnog kršenja prava na privatnost, jer nije jasno kako se može sprovoditi istraga a da se ono ne ugrozi.

Drugi nedemokratski zakonski predlog je dao ministar unutrašnjih poslova Moše Arbel početkom novembra. U pitanju je nacrt zakona kojim bi se proširila lista dela na osnovu kojih je moguće oduzimanje državljanstva tako što bi se njom obuhvatila lica za koja se sumnja da podržavaju terorizam u posebnim periodima kao što je proglašeno ratno stanje. Neke od navedenih aktivnosti koje će se tumačiti kao podrška terorizmu jesu objavljivanje pohvale, podrške ili saosećanja prema terorističkim organizacijama kroz kačenje zastave, isticanje simbola, himne ili slogana. Oduzimanje državljanstva vršio bi ministar unutrašnjih poslova uz saglasnost ministra pravde, a bez uplitanja suda, čime bi ministri dobili neograničenu moć. Nije teško zamisliti kako ovaj zakon, ako bude usvojen, može biti upotrebljen za ućutkivanje, zastrašivanje i politički progon svih koje režim bude smatrao nepodobnim. Izrael je u prošlosti primenjivao zakon o oduzimanju državljanstva kada su bila u pitanju lica osuđena za terorizam, a slična zakonska inicijativa se našla u Knesetu i pre nekoliko meseci kada je predloženo da se proteraju porodice lica osuđenih za terorizam. Tada se zbog kritike javnosti od toga privremeno odustalo, ali je rat doneo novu priliku za ograničavanje sloboda građana.

Ministarstvo prosvete se takođe potrudilo da ne zaostaje u predlozima. Ministar prosvete je nakon napada Hamasa doneo odluku da su univerziteti i koledži u obavezi da izveštavaju savet za visoko obrazovanje o rešavanju pritužbi na studente za koje se tvrdi da su podržavali ovu organizaciju ili terorizam. Srećom, univerziteti su odbili da je primene, pa je početkom novembra ministar bio prinuđen da suspenduje svoju naredbu.

Arapska zajednica od 7. oktobra živi u strahu i bez ovih zakonskih novina. Svakoga dana raste broj uhapšenih zbog objavljivanja komentara na društvenim mrežama. Vode se brze istrage nakon kojih državno tužilaštvo podiže optužnice. Cilj je da se istraže i privedu svi koji su na društvenim mrežama objavljivali sadržaj koji se tumači kao podrška Hamasu ili nekoj drugoj terorističkoj grupi. Ljudi se odvode na višesatna ispitivanja zbog lajkova, postavljanja srca uz slike iz Gaze. Ne istražuju se samo nove objave već i one stare nekoliko godine.

Zbog rata je policiji omogućeno da u posebnim slučajevima samostalno otvara istrage, dok se islednici ohrabruju da traže dodatna produženja pritvora. Da se primenjuje politika nulte tolerancije prema počiniocima ovih dela pokazuje podatak da je od početka rata otvoreno oko 150 istraga, što je duplo više nego u prethodnih pet godina. Podignuto je 46 optužnica protiv građana za koje se smatra da su iskazali saosećanje prema Hamasu, naspram ukupno 88 optužnica tokom prethodne četiri godine.

Istrage se baziraju na prijavama građana koji se direktno žale policiji ili taguju na mrežama sporne objave. U dojavama su aktivni i poslanici, ministri i zaposleni u drugim državnim organima, ali i sama policija vrši pretrage čak i u zatvorenim grupama na društvenim mrežama. Iako većina komentara ne predstavlja kršenje zakona, mnogo toga može biti povod sumnji i izazvati pažnju policije: saosećanje prema stanovnicima Gaze, odlomak ili citat iz Kurana, post koji sadrži zastavu.

Često sankcije stižu i iz radnog okruženja. Neke od lokalnih samouprava su zaustavile radne aktivnosti u čitavim privrednim oblastima kako bi udaljili arapske radnike iz jevrejskog okruženja. U Givatajimu i Bat Jamu su zatvorena gradilišta zbog straha lokalnog stanovništva. Sud je reagovao pa su gradilišta ponovo otvorena, ali uz poseban nadzor. U Ramat Šaronu su iz škola udaljene arapske čistačice, dok se nije došlo do aranžmana u kom one ne dolaze u kontakt sa učenicima. Učestali su napadi i na arapske novinare koji izveštavaju za inostrane medijske kuće. Napadi stižu ne samo od policije i građana, već im u tome pomažu izraelski mediji koji su znatno redukovali pojavljivanje arapskih novinara i objavljivanje njihovih priloga. Smanjen je i broj priloga u kojima se čuje glas arapskih građana.

Čitava arapska zajednica se sada vidi kao neprijateljska tako da nije zaobiđen ni zdravstveni sektor, u kom Arapi čine značajan deo ljudskih resursa, a same ustanove su zbog komentara delile otkaze svojim dugogodišnjim radnicima. Lov na veštice nije zaobišao ni trgovačke lance i male preduzetnike koji proveravaju kako se njihovi zaposleni ponašaju na društvenim mrežama.

Nakon crnog oktobarskog šabata, izraelsko društvo prolazi kroz radikalizaciju gde su slogani o jedinstvu, zajedništvu i pobedi jedini legitimni, dok se sve što odstupa vidi kao izdaja. Ipak, to nije cela slika. Protesti su se obnovili, ovog puta u vidu zahteva da se vrate oteti, a novi lideri su sada porodice ljudi koji čekaju oslobađanje u Gazi. Društvo se podelilo oko pitanja prioriteta: da li je to bezuslovno vraćanje otetih građana ili je važnija „konačna pobeda nad Hamasom“. Oni koji podržavaju bezuslovno vraćanje otetih čine glavnu struju sadašnjih protesta. Među njima, na margini kao i na prošlim demonstracijama stoji i mala grupa koja je već nakon tri nedelje od Hamasovog napada nastavila s protestima protiv okupacije u ulici Kaplan. Njihovi zahtevi su ostali isti: redefinisanje Izraela kao jevrejske u demokratsku državu koja pripada svim građanima, sekularizacija javnog prostora odvojenog od religije i promena bezbednosnog koncepta fokusiranog na vojnu snagu ka pronalaženju političkih aranžmana koji uključuju Palestince.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.