Zapad želi da misliš o muslimanima da su slabašni, da nisu kadri, da nisu složni. Zapad želi da vam utuvi u glavi da su Palestinci nejaki, čak i jadni! I uspevaju u tome. To se vidi na našim statusima, to se čuje u našoj međusobnoj priči. Mi sada Palestinu gledamo sa sažaljenjem; Turci, Libanci, Iračani i drugi muslimani rade isto. Zapadna mašinerija je toliko promućurna da kroz taj osećaj sažaljenja želi da da se emocionalno istrošimo i ostanemo na tome. Zbog toga, između ostalog, mi se ne možemo pomoći međusobno dok upiremo prstom jedno u drugo, gunđajući kako Islamske države trebaju da reaguju. E, pa, neće. Ne u skorije vreme. Čak i ako je 90% stanovništva istih za to da se ustane i krene u borbu i odbranu, političari koji vode iste to neće uraditi, iz više razloga.
Neću Vam pisati o svetoj zemlji, niti o vrijednosti Qudsa. Nećemo pametovati kako trebaju da reaguju Arapski vladari. Fokusiraću se na nas. Šta mi možemo uraditi? Kako trebamo gledati na Palestince, Sirijce i sve ugrožene muslimane svijeta? Trebamo ih gledati sa divljenjem i poštovanjem! Trebamo prepričavati njihove hrabrosti i požrtvovanja! Naši statusi i naša priča treba da veliča taj narod, nikako da ga žali! Samo tako gradimo mindset o našoj snazi, slozi i istoriji. Tako ćemo od samog temelja tj od mikro nivoa izgraditi poštovanje i jedinstvo među nama da bismo u sutrašnjem problemu znali i osećali snagu onih drugih jer ćemo mnogo lakše krenuti u borbu/odbranu ako znamo da je onaj kome pomažemo jednako moćan i sposoban kao i mi, i da nam isti u budućnosti može uzvratiti pomoć ako zatreba. Tako se između ostalog gradi uzajamno poštovanje i jača duh među muslimanima.
Zaboravite termine nacija i granica.
Mi smo ummet Resulullaha s.a.v.s.
Mi smo naslednici Omera Ibn Hataba:
Mi smo naslednici Khalid Ibn Welida.
Kada to shvatimo u dubini srca i uma, i kada počnemo tako da se ponašamo i primenjujemo u našim životima, pravedni i sposobni vladari će doći sami od sebe; jer, ne zaboravite: Allah neće promeniti stanje jednog naroda dok taj narod ne promeni sebe.”
A sve do tad samo možemo, sa suzama u očima, slušati i gledati patnju naše braće, dece i sestara iz Palestine i Sirije kako nam poručuju: „Braćo muslimani, nemojte nam sutra slati odeću, jer mi smo obukli odeću dostojanstva. Nemojte nam slati hranu, jer mi smo siti ponosa. Sutra će biti kasno.”
