Uz sve jeftinije SSD-ove, hard-diskovi polako odlaze u zaborav. Ipak, ova tehnologija i dalje ima šta da ponudi po pitanju cene i kapaciteta, a najavljene su i nove generacije diskova.
Počnimo od jedne dobre vesti – posle dvogodišnjih turbulentnih vremena, lanci snabdevanja računarskim komponentama su se stabilizovali, a cene značajno padaju. Ako se izuzmu vrhunske grafičke kartice koje se i dalje mnogo traže zbog raznih AI primena, komponente su iz dana u dan sve pristupačnije, pa mnogo entuzijasti sklapaju sebi nove računare ne zato što su im oni zaista potrebni, nego… because we can.
Kad zafali prostora
Svaki računar će danas imati SSD, koji možete da nađete za $0.03 po gigabajtu. Viđam 512 GB uređaje za ispod $30, dok model od 1 TB kao što je WD SN850X košta $55. Za stotinak dolara kupićete 2 TB. Dobro, možda želite brži M.2 PCIe 4.0 model koji koristi QLC NAND memorije i košta $0.06 po gigabajtu. To je četiri puta više para po gigabajtu nego što košta hard-disk, ali performanse svakako opravdavaju razliku u ceni.
Laptop računaru ili nekom NUC-u SSD je svakako dovoljan, a u njemu obično i nema mesta za nešto veće. Ali, od desktop PC-ja ili servera očekujete znatno više skladišnog prostora. Možete reći da troškovi i nisu toliko bitni i opredeliti se za SSD uređaje, mada to nije uvek jednostavno realizovati. Možda ćete naći deset SSD-ova od po 2 TB za $650, ali kako ćete povezati tolike M.2 diskove na PC matičnu ploču? Neki NAS uređaji to mogu da obezbede, ali i dalje govorimo o dvadesetak terabajta ili manje, ako se koristi neki od RAID režima. Za mnogo više prostora nema svrhe bacati novac, pošto će i performanse dobrog hard-diska biti najčešće sasvim dovoljne, naročito ako se potpomognu keširanjem.
Novi aduti zovu se EAMR (Energy-Assisted Magnetic Recording) i HAMR (Heat-Assisted Magnetic Recording) i zasnivaju se na avangardnoj ideji da grejanje površine diska povećava njenu osetljivost na promene magnetnog polja, pa i omogućava pakovanje više podataka na istu ploču
Najjeftiniji hard-diskovi danas koštaju $0,015 po gigabajtu, dok se za bolje performanse ipak plaća više. WD Black disk od 10 TB košta oko $240. Najniža cena po gigabajtu je trenutno kod 8 TB diskova, ali puno takvih diskova troši dosta struje i zauzima dosta prostora, pa možda gledate i 20 TB modele? Viđao sam takve po ceni od $300, mada se ne radi o modelima vrhunskih performansi. Kad treba skladištiti podatke, sasvim su dobri.
Može li više terabajta?
Ima li nade da ćemo uskoro videti hard-diskove znatno većih kapaciteta? Kako stvari stoje, još 2015. smo postigli 1.1 terabita po kvadratnom inču magnetne ploče. Kapacitet povećavamo dodajući nove ploče, ali u 3.5“ kućište ne može fizički da stane više od deset ploča. Ako dobra ploča ima kapacitet od oko 2.2 TB, nema šanse za hard-diskove veće od dvadesetak terabajta.
Hard-diskovi su godinama koristili tehnologiju koja se, prilično neinspirativno, zove CMR (Conventional Magnetic Recording), gde su podaci složeni kao male „horizontalne crtice“ namagnetisanja. PMR (Perpendicular Magnetic Recording) bitove slaže vertikalno, kroz debljinu ploče, pa ih na istu površinu stane znatno više. No i ova tehnologija je dostigla svoje limite. Seagate je 2013. godine počeo da proizvodi SMR (Shingled Magnetic Recording) diskove, kod kojih se „crtice“ delimično preklapaju, pa je kapacitet porastao za oko 25%. Testovi su pokazali da se ovde izgubilo na performansama upisa, pošto glava mora da ponovo zapisuje i „okolne“ bitove.
Novi aduti zovu se EAMR (Energy-Assisted Magnetic Recording) i HAMR (Heat-Assisted Magnetic Recording) i zasnivaju se na avangardnoj ideji da grejanje površine diska povećava njenu osetljivost na promene magnetnog polja, pa i omogućava pakovanje više podataka na istu površinu. Za grejanje se koristi laser, koji treba veoma precizno sinhronizovati sa radom upisno-čitajuće glave.
Seagate sada najavljuje 32 TB diskove koji koriste HAMR Mach-2 tehnologiju. Mada svi detalji nisu saopšteni, reklo bi se da će se koristiti i SMR rešenje, koje će u nekoj meri oboriti performanse. No reklo bi se da kupci ovih diskova gledaju pre na kapacitet i cenu nego na performanse, pošto se uređaji koriste za sekvencijalno „taloženje“ ogromnih količina podataka.
Tek treba da vidimo cene tih novih hard-diskova i istražimo njihovu pouzdanost, ali reklo bi se da će HDD i SSD postojati zajedno na našim računarima i tokom sledeće decenije, pri čemu će svaka od ovih tehnologija biti korišćena u primenama kojima je bolje prilagođena.
