Tokom analize lobanje, starosti 430.000 godina, antropolozi su primetili dve povrede koje su bile smrtonosne. Ove smrtonosne povrede na lobanji iz pećine Sima de los Huesos u Španiji su dokaz za najstarije zabeleženo ubistvo u ljudskoj istoriji.
Smrtonosne rane koje su dokumentovane na lobanji Cranium 17 iz Sima de los Huesos (srp. jama kostiju) predstavljaju prvo zabeleženo ubistvo u istoriji čovečanstva. Na lobanji, muškarca ili žene, uočene su smrtonosne povrede nanete tupim predmetom (eng. blunt force trauma) dva puta.
Poznato je da se za nasilje često kaže kako je ono deo naše ljudske prirode. Sada, za to postoje i jaki dokazi koji potkrepljuju ovu tvrdnju.
U čuvenoj španskoj pećini, u planinama Atapuerke, pronađeni su ostaci 28 osoba, koje su živeli pre 430.000 godina. Pećina se nalazi duboko pod zemljom i sadrži složene pećinske sisteme. Do otkrića pećine došlo se 1987 godine, kada su istraživači spustili unutar tunela i otkrili jamu ljudskih kostiju.
Povrede su nastale uoči smrti
Kada su sastavili jednu lobanju (Cranium 17), primetili su dve povrede na čeonoj kosti, iznad levog oka. Na osnovu savremenih forenzičkih tehnika, naučnici su uspeli da rekonstruišu kako je došlo do nastanka tih povreda i otkrili da su oba preloma nastala usled dva udarca istim predmetom.
Analizirali su hemijski sastav i strukturu kostiju oko preloma i saznali da povrede na glavi nisu zarasle pre smrti. Što u prevodu znači da su nastala uoči smrti i da se radi o perimortalnim povredama.
Prema rečima autora, malo je verovatno da su povrede posledica slučajnog pada. Umesto toga, vrsta preloma, njihova lokacija i to što se čini da su nastala od dva ponovljena udarca istim predmetom, govore da su rezultat međuljudskog nasilja.
Prema istraživačima, najstarije ubistvo na svetu dogodilo se pre 430.000 godina u planinama Atapuerke. Nažalost, nije moguće utvrditi ko je osumnjičen za prvo ubistvo.
Naučna studija objavljena je 2015. godine u časopisu PLOS One.
