Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Predsednik Srbije se naljutio na prvake. Ne na opozicione prvake, na njih je hronično ljut, naljutio se na đake prvake. Jer nisu ustali kad im je on banuo u učionicu. I to im je spočitao na svoj uobičajen način. Pasivno-agresivan.
Da li su vas naučili da ustajete kad ulaze nastavnici, pitao je prekorno i naložio da moraju tome da ih nauče. Osim što je razotkrio da ne zna da prvaci nemaju nastavnike već učitelje i učiteljice i osim što ne uvažava da im je to prvi školski čas u životu te da nastava nije ni počela – pokazao im je i nešto lepo. Možeš da odrasteš i čak preuzmeš najvišu funkciju u državi a da se i dalje ponašaš detinjasto i duriš kad ti nešto nije po volji.
Prvaci su još i dobro prošli. Mogao je da ih nazove „stručnjacima“ koji kao tamo neki novinari ne poštuju što on pobeđuje u prvom krugu predsedničkih izbora. Mogao je da ih optuži da su prevrtljivi jer će već sledeće godine da budu drugaci pa trećaci… drugim rečima preletači iz razreda u razred kao oni neki iz partije u partiju. A mogao je i da ih tretira kao decu pa da im zameri opozicono delovanje roditelja i izbaci ih iz škole kao iz vrtića. Ili da ih izazove na partiju basketa pa im pokaže kako nižima od sebe lupa „banane“ jer on ne povlađuje ni „kolektivnom Zapadu“.
Umesto svega toga poželeo im je da naporno rade u školi. Ništa bezbrižno detinjstvo, ništa „od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“, ništa družite se i pomažite jedni drugima što je čak i ministarstvo prosvete naložilo nego – deco, morate da radite. Jer mi moramo da se igramo.
Moramo da se igramo rata, da se igramo vašom glavom, da se poigravamo planetom, zdravljem, prirodnim resursima, budućnošću… Moramo da izigramo zakone, da igramo Žmurke sa policijom i tužilaštvima, najviše sa najvišom tužiteljkom. Igramo se Ćorave bake sa američkom administracijom, igramo se Između dve vatre sa Kosovom, igramo se mačke i miša sa Rusijom i Ide maca oko tebe sa susedima iz bivše Jugoslavije. Igramo Monopol sa domaćim tržištem, kupujemo sve na šta zgazimo, ali ne za prave pare, uostalom kao što ni zatvor nije pravi niti pravi odlaze u njega. Između sebe igramo Fote, svako izvuče neki zadatak i mora da ga obavi, u suprotnom ispada iz igre.
I uopšte, tako se dobro igramo da su Olimpijske igre malo dete za nas. Uostalom, na njima nastupaju najbolji, na našima – najgori.
Zato, deco, pamet u glavu, prvo naučite kako se poštuje vlast. Jer – bolje pamet u glavu nego glavu u torbu.
