Zahvalnost – povećanje blagodati i bereketa

Allah, dželle šanuhu, je Milostivi Gospodar čija milost je pretekla Njegovu srdžbu, i On daje čovjeku vremena da se pokaje i vrati u okrilje Allahove milosti.
Ilustracija: Najeeb Omar
Ilustracija: Najeeb Omar
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Imam el-Sujuti je u svom djelu Ed-durer el-mensur, komentirajući sedmi ajet iz sure Ibrahim: ”Ako budete zahvalni, Ja ću vam, zacijelo, još više dati”, spomenuo sljedeću predaju: ”Onaj ko bude nadahnut sa petero, neće mu biti uskraćeno drugo petero.

Prvo, ko bude nadahnut upućivanjem dove Allahu, neće mu biti uskraćen odgovor i uslišavanje dove, jer je Uzvišeni Allah objavio: ”Gospodar vaš je rekao: ‘Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati!”’ (Gafir, 60.)

Govoreći o vrijednosti dove, Ibn Tejmijje je rekao: ”Kome Allah želi dobro nadahne ga da upućuje dovu i da traži pomoć od Allaha, pa Allah njegovu dovu i traženje pomoći učini razlogom postizanja dobra koje mu je On odredio. Kao što je rekao hazreti Omer, radijallahu anhu: ‘Ja se ne brinem za odgovor i uslišavanje dove, već se brinem za upućivanje dove, pa ako budem nadahnut upućivanjem dove, znam da dovu prati uslišavanje.”’

Ibnul-Kajjim el-Dževzijje, rekao je: ”Ako je osnov svakog dobra Allahova uputa (tevfik), a ona je u Allahovoj ruci a ne u ruci čovjeka, onda je njezin ključ dova, poniznost, iskrenost, traženje utočišta kod Allaha. Pa, kada čovjeku bude dat ovaj ključ (kada bude nadahnut upućivanjem dove), to znači da mu Allah želi otvoriti vrata dobra, a ako mu ne bude dat ovaj ključ, to znači da su pred njim vrata dobra zatvorena.”

Ko bude nadahnut pokajanjem, neće mu biti uskraćeno primanje pokajanja

Drugo, onaj ko bude nadahnut pokajanjem i činjenjem tevbe, neće mu biti uskraćeno primanje pokajanja, jer je Uzvišeni Allah, rekao: ”On prima pokajanje od robova Svojih i prašta hrđave postupke i zna šta radite.” (Eš-Šura, 25.)
Griješenje i nemar su u ljudskoj prirodi, i svima nama svojstveni su propusti, greške, nemar i zaborav. U jednom trenutku smo predani i pokorni Allahu, u drugom nas obuzme nemar i upadamo u grijehe, jer smo grješna bića, kao što je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ”Svi ljudi su grješnici, a najbolji grješnici su oni koji se najviše kaju.” (Tirmizi)
A pokajanje (tevba) je upravo vraćanje Svemogućem Allahu, ostavljanje grijeha i kajanje zbog grijeha i nemarnog odnosa prema ibadetu i Allahovim naredbama.

Allah, dželle šanuhu, je Milostivi Gospodar čija milost je pretekla Njegovu srdžbu, i On daje čovjeku vremena da se pokaje i vrati u okrilje Allahove milosti, i onaj ko bude nadahnut činjenjem tevbe, neće mu biti uskraćeno primanje tevbe i pokajanja.

Treće, onaj ko bude nadahnut zahvalom Allahu, neće mu biti uskraćeno povećanje blagodati i bereketa, kao što se navodi u ajetu: ”I kad je Gospodar vaš objavio: ‘Ako budete zahvalni, Ja ću vam, zacijelo, još više dati.”’ (Ibrahim, 7.)
Ibnul-Kajjim el-Dževzi je rekao: ”Kada bi čovjeku bio dat dunjaluk i sve što je na njemu, a zatim rekao: ”El-hamdulillah!” – ”Hvala Allahu!”, Allahovo nadahnuće da Mu zahvaljuje bila bi najveća blagodat koja mu je data, jer blagodati dunjaluka su prolazne, a nagrada za zahvalnost na blagodatima je trajna.”

Hasan el-Basri, rekao je: ”Nema ni jednog vjernika koji, nakon što vidi neku blagodat kod sebe, kaže: ‘Hvala Allahu čijim blagodatima se upotpunjava svako dobro’, a da mu Allah neće povećati iz Svoga obilja.”

Prenosi se da je islamski učenjak iz generacije tabi’ina, Bekr ibn Abdullah el-Muzeni vidio hamala koji je na leđima nosio teret i stalno ponavljao iste riječi: el-hamdulillah, estagfirullah!, pa je sačekao da spusti svoj teret, a zatim ga je upitao: ”Znaš li išta drugo osim tih riječi?” Odgovorio je: ”Naravno da znam, jer ja stalno učim Allahovu Knjigu, ali sam shvatio da je čovjek na ovome svijetu između blagodati i grijeha, pa ja riječima el-hamdulillah zahvaljujem Allahu na blagodatima kojima me je obasuo, a riječima istigfara tražim oprost za grijehe koje sam počinio.” Tada je Bekr ibn Abdullah el-Muzeni rekao: ”Ovaj hamal je učeniji od mene.”

Ko bude nadahnut činjenjem istigfara, neće mu biti uskraćena Allahova milost i oprost

Četvrto, onaj ko bude nadahnut činjenjem istigfara i traženjem oprosta, neće mu biti uskraćena Allahova milost i oprost, jer je Uzvišeni Allah rekao: ”Tražite od Gospodara svoga oprost jer On, doista, mnogo prašta.” (Nuh, 10.)
Nikada čovjek nije svoje srce vezao za istigfar, a da ga nije očistio. Onaj ko puno čini istigfar, ako je slab, ojačat će, ako je bolestan, ozdravit će, ako je iskušan nekom nevoljom i tegobom, Allah će mu dati izlaz i olakšat će mu, ako je neodlučan i zbunjen, bit će upućen, ako je uznemiren, istigfarom će postići smirenost.

Istigfar i traženje oprosta od Allaha je garancija i sigurnost (od Allahove kazne) koja nam je ostala nakon Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jer je Uzvišeni Allah objavio: ”Allah ih nije kaznio, jer si ti među njima bio; i Allah ih neće kazniti sve dok neki od njih mole da im se oprosti.” (El-Enfal, 33.)

Hazreti Omer, radijallahu anhu, govorio je: ”Kada bi se munja spustila s neba, ne bi pogodila one koji čine istigfar.”

Peto, onaj ko bude nadahnut udjeljivanjem sadake, neće mu biti uskraćena nadoknada od Allaha, kao što se navodi u ajetu: ”Što god vi udijelite, On će to nadoknaditi, On najbolje opskrbljuje.” (Saba, 39.)

Iskreni vjernik ne strahuje za nafaku i zna da sadaka neće umanjiti imetak, već će povećati bereket i učinit će ga blagoslovljenim, kao što je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ”Na tri stvari se zaklinjem. Sadaka neće umanjiti imetak, neće se čovjeku učiniti nasilje pa se on strpi, a da mu Allah neće povećati ugled, i niko neće otvoriti vrata prosjačenja, a da mu Allah neće otvoriti vrata siromaštva.” (Tirmizi)

Sadaka odagnava razne vrste nevolja i ona je uzrok bereketa u imetku.

Imam El-Sindi, rekao je: ”Ne uskraćuj ono što je u tvojoj ruci, pa da ti Allah zatvori vrata opskrbe (nafake), jer darežljivost otvara vrata nafake, a škrtost ih zatvara.” (Hašijetu El-Sindi ala Sunen En-Nesai, V/74-75.)
Sadaka je uzrok rahatluka, smirenosti i širine u grudima, ona čisti imetak, lijek je za fizičke bolesti i onaj ko udjeljuje sadaku, dva meleka stalno uče hajr-dove za njega.

Abdullah ibn Mes’ud, govorio je: ”Ako imaš mogućnost da sebi obezbijediš blago koje ne mogu pojesti crvi niti do njega mogu doći lopovi, onda udijeli sadaku.”

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.