Voodoo-pravosudje

Odista, da li je moguće i zamislivo svrguti bilo koga, pa i našeg predsednika masovnim (urokljivim) pogledom?
Fotografija: Peščanik
Fotografija: Peščanik
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Novinar Boško Savković saslušan je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kao osumnjičeni za krivično delo iz člana 309 Krivičnog zakonika (KZ), koje nosi naziv „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“. U saopštenju Tužilaštva navodi se da je osumnjičeni uputio preteću poruku predsedniku Srbije u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, te da je pozivao i podsticao građane da silom svrgnu s vlasti najviše državne organe. To je, navodi se dalje, Savković učinio tako što je nosio transparent „na kojem je bila okačena lutka sa likom predsednika Republike sa obmotanim koncem oko vrata i oborenom glavom tako da aludira na vešanje“. Tužilaštvo naglašava da je fotografija transparenta i lutke bila objavljena na portalima i mrežama te je bila dostupna velikom broju ljudi.

Krivično delo za koje se tereti Savković opisano je u KZ ovako:

„(1) Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini uz pomoć iz inostranstva, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ko u nameri rasturanja izrađuje ili umnožava materijal koji je po svom sadržaju takav da poziva ili podstiče na vršenje dela iz stava 1. ovog člana ili ko upućuje ili prebacuje na teritoriju Srbije takav materijal ili drži veću količinu tog materijala u nameri da ga on ili neko drugi rastura, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.“

Dakle, da bi se smatralo da postoje osnovi sumnje da je izvršeno ovo krivično delo, potrebno je imati makar indicije o sledećim bitnim elementima njegovog bića:

(a) Mora postojati namera ugrožavanja ustavnog poretka. Namera jeste stanje svesti svakog okrivljenog, ne samo kad je ovo krivično delo u pitanju, i nije lako utvrditi je. U saopštenju Višeg javnog tužilaštva nisu navedene nikakve indicije koje bi na ovakvu, odista ozbiljnu nameru, ukazivale.

Naprotiv, Savković je negirao da ima bilo kakve veze sa lutkom sa kojom je fotografisan njegov transparent i tvrdio je da ona nije bila na tom transparentu. Dakle postojanje namere nije ničim indicirano.

(b) Potrebno je da okrivljeni poziva na ugrožavanje ustavnog poretka ili na svrgavanje predsednika Republike silom. Ima se u vidu fizička sila. Tužilaštvo nije identifikovalo silu koju je Savković nameravao da pozove radi svrgavanja predsednika. Prisutni građani su mirno protestovali i ni u jednom slučaju nisu pokušali da prete silom ili da je primene. Protest i pravci kretanja su bili prijavljeni. Okupljanje nije bilo zabranjeno. Umesto identifikacije sile, Tužilaštvo je navelo je da je fotografija transparenta sa lutkom bila objavljena na mnogim portalima i društvenim mrežama i da je bila dostupna velikom broju ljudi. Verovatno je veliki broj ljudi gledao i video tu fotografiju. Da li odista Tužilaštvo pokušava da nas uveri u to da je gledanje i viđenje jednako fizičkoj sili? Odista, da li je moguće i zamislivo svrguti bilo koga, pa i našeg predsednika masovnim (urokljivim) pogledom?

(c) Da bi ovo krivično delo bilo izvršeno dovoljan je pokušaj, tj. pozivanje na svrgavanje predsednika u ovom slučaju. I odista, Više tužilaštvo se poziva na pokušaj. Zaboravlja međutim da u teoriji krivičnog prava postoji i tzv. idealan pokušaj, tj. verovanje da se krivično delo może izvršiti na način suprotan životnom iskustvu razumnog čoveka, na primer, da se neko može svrgnuti s položaja crnom magijom. Upravo zato je profesor Ljubiša Lazarević u svom delu „Komentar Krivičnog zakonika“ (Beograd, 2011) za koje možda nerazumno pretpostavljam da bi moralo biti poznato nadležnom tužilaštvu i sudu, napisao:

„To znači da treba da bude preduzeta neka delatnost koja prevazilazi pripremnu radnju u sadržajnom smislu, a objektivno znači ugrožavanje ustavnog uređenja“ (str. 893).

Dakle, pored nošenja transparenta sa lutkom bila je potrebna još neka radnja osumnjičenog koja bi značila objektivnu mogućnost svrgavanja predsednika. Takve radnje, prema saopštenju samog Tužilaštva, nije bilo.

Sve i da je osumnjičeni nosio lutku na transparentu, nema indicija da je ikakvo krivično delo izvršeno, jer se elementi njegovog bića moraju kumulativno, dakle svi zajedno ispuniti.

Ovo nije prvi put da se pokušava ostvariti krivičnopravna zaštita predsednika Republike prijavljivanjem upravo ovog krivičnog dela. Krivična prijava za isto krivično delo, kao i za još jedno bila je podnesena protiv reditelja Kokana Mladenovića, o čemu sam pisala u tekstu objavljenom na sajtu Peščanika, pod naslovom „Država (to sam ja!) protiv Kokana Mladenovića“. Ali tada nadležno tužilaštvo nije vodilo postupak protiv Mladenovića, niti je traženo njegovo pritvaranje, niti je sud doneo odluku o pritvoru. (Zbog sadržine tog članka vredni Ištvan Kaić je protiv mene podneo krivičnu prijavu optužujući me za napad na ustavno uređenje, takođe bez represivnih pravosudnih rezultata.) Biće da tad još nismo imali nezavisno i nepristrasno pravosuđe kakvo dobismo posle ustavnih amandmana. Biće da tad nismo na čelu beogradskog Višeg javnog tužilaštva imali tužioca poput Stefanovića, preko razumne mere uslužnog prema vrhovnoj vlasti. Biće da autokratija još nije bila dosegla toliki stepen razvoja kao danas.

Kada bi tužilaštvo i sud terali svoju voodoo metodologiju do kraja morali bi uslediti optužni akti protiv Ane Brnabić, uticajne tviterašice, zato što je umnožila fotografiju transparenta i lutke tj, „materijal koji je po svom sadržaju takav da poziva ili podstiče“ na svrgavanje predsednika Republike. Aha, dosetiće se tužilac, ali kontekst je drugačiji, ona osuđuje nošenje transparenta i lutke! A kakav je kontekst u kome je nošen transparent, a sporno je, i lutka? Miran protest građana protiv nasilja. Zašto onda tužilaštvo i sud taj kontekst nisu imali u vidu? Zašto nisu imali u vidu slobodu izražavanja i obaveze javnih funkcionera da trpe kritiku i onda kad je šokantna, kako je detaljno i ozbiljno objašnjeno u saopštenju YUCOM-a. Pa eto tako. Kad se radi o predsedniku, onda se borimo i voodoo pravosuđem!

Kada bi Tužilaštvo nastavilo sa voodoo metodologijom, svaka druga karikatura Coraxa ili Petričića mogla bi biti proglašena krivičnim delom. Ako se krivični progon Savkovića odmah ne obustavi, ovo društvo će preći liniju između autokratije i diktature.

Nijedan pokušaj razglašenih atentata na predsednika o kojima su nas urgentno i uspaničeno obaveštavali javni delatnici – od urednika „Informera“, preko ministara do premijerke – nisu dobili nikakve pravosudne ishode, a ovaj „pokušaj svrgavanja“ ima potencijal da dovede do političke kvazi sudske represije, a već ima preventivnu represiju u obliku sudskog pritvora. Ovo je prvo političko suđenje građanskim protestima kroz suđenje pojedincu u državi navodno parlamentarne demokratije, a stvarno osvetničke autokratije. I to ni jedan voodoo pravosudni mehanizam ne može da sakrije.

Na naredni protest poneću transparent u vidu praznog lista papira A4 formata. Možda me privedu. Zbog pokušaja svrgavanja predsednika ćutanjem.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.