Nakon sastanka u Briselu

"Republika Srpska na Kosovu ne može.“
Ilustracija: Refat Jamil
Ilustracija: Refat Jamil
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Nakon sastanka sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem u Briselu, predsjednik Srbije Aleksandar Vućić rekao je da sastanci nisu bili laki i da je on “veoma zabrinut”.

Rekao je i da po “ključnom pitanju” formiranja Zajednica opština sa srpskom većinom je jasno da “Priština ne želi da ispuni svoju obavezu od prije deset godina.”

“Meni je bilo jasno. Danas smo došli do zida. Za njih je u Nacrtu neprihvatljivo zbog kosovskog Ustava, da ne žele novu Republiku Srpsku. I onda smo došli do treće tačke, a to je trenutna situacija posle sramnih i nelegitimnih izbora na severu Kosova, gde je glasalo 3,4 posto. Kako da se prevaziđe trenutna situacija. EU je izašla sa svojim predlogom, ja sam prihvatio, Priština je to odbila”, rekao je predsjednik Srbije nakon sastanka.

Dodao je i da se nada da će do naredne runde na tehničkom nivou da bude reakcija drugih koji bi mogli da “utiču na promenu takvih stavova”.

“Inače se plašim da smo svi u velikom ćorsokaku. Nisam optimista, ali mogu da obećam da ćemo dati sve od sebe da sačuvamo mir i stabilnost”, rekao je Vučić.

Na pitanje kakva je sudbina nacrta Statuta Zajednice, Vučić je rekao “ili će se prihvatiti ono što je dogovoreno 2013. i 2015. ili je kraj svega”.

On je naveo i da će se nastaviti sa traganjem za rešenjem, ali da se to rešenje večeras nije videlo.

Na pitanje kakvo rešenje EU je ponudila, u kontekstu izbora na severu Kosova, Vučić je rekao da će o tome govoriti u narednim danima.

Vučić je ponovio da će Srbija selektivno primenjivati Ohridski sporazum, dodajući da i Kosovo odbija da formira Zajednicu.

On je izjavio i da je svestan da je taj sporazum deo pregovaračkog okvira i da od toga zavise i evrointegracije zemlje.

Kurti: Nacrt pokazuje želju Srbije za stvaranjem Republike Srpske

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da nacrt statuta, koji je predstavio Upravljački tim, pokazuje “želju Srbije za stvaranjem Republike Srpske”.

Prema njegovoj oceni, taj statut ne ide u korist Srba na Kosovu, već u korist Srbije.

“Republika Srpska na Kosovu ne može. Mi smo jedna suverena, nezavisna, demokratska država… Ja sam premijer svih građana Kosova, bez obzira na nacionalnu pripadnost, religijsko opredeljenje ili poreklo. Znači, bez obzira i u kojoj opštini žive. Ideja da su neki Srbi važniji od drugih jer žive u određenoj opštini je segregacija među srpskom zajednicom”, rekao je Kurti.

Poručio je da će još jednom pročitati statut uz napomenu da se on zalaže za poštovanje prava svih zajednica a ne pojedinih Srba.

“Ne teritorijalna autonomija, to je moje duboko ubeđenje”, rekao je on.

Kurti je podvukao da je statut za formiranje Zajednice “suštinski nespojiv sa Ustavom Kosova”.

“Predložio sam nacrt vizije kakve vrednosti i principi treba da se zastupaju, kakav treba da bude okvir koji reguliše pitanje nevećinskih zajednica, odnosno srpske zajednice na Kosovu”, rekao je Kurti.

Borrell pozdravio predstavljanje Nacrta

Strane su preduzele važan simboličan korak ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, rekao je šef EU diplomatije Josep Borrell.

“Dogovoreno je prije deset godina. Na kraju, danas je tim sastavljen od Srba sa Kosova predstavio stranama prvi Nacrt. To nije konačan nacrt. To je početna tačka.”

Borrell je rekao da je predstavljanje Nacrta važan korak sporazuma, te je pozdravio činjenicu da je Nacrt predstavljen. Dodao je još da se Zajednica treba formirati u skladu sa dogovorima iz 2013. i 2015. godine po postojećim evropskim modelima.

Usvojena Deklaracija o nestalim osobama

Na samom početku sastanka Vučić i Kurti usvojili su Deklaraciju o nestalim osobama tokom nove runde dijaloga na najvišem političkom nivou pod pokroviteljsvom Evropske unije (EU).

Kako je ranije objašnjeno u Briselu tekst deklaracije je već bio usaglašen i čekalo se formalno usvajanje na najvišem političkom nivou.

Na Kosovu se još uvek traga za preko 1.600 osoba.

Tekst Deklaracije o nestalim osobama koju su usvojili Kurti i Vučić

Radio Slobodna Evropa u cjelosti prenosi tekst Deklaracije o nestalim osobama koju su usvojili predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti na sastanku u Briselu 2. maja 2023.

Ističući važnost rješavanja sudbine preostalih nestalih osoba kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i kako bi se podstaklo trajno pomirenje i mir,

Imajući u vidu da ova Deklaracija slijedi shvatanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) o nestalim osobama, koje uključuje lica koja su prisilno nestala,

Podsjećajući da će sve kategorije nestalih osoba biti tretirane sa jednakim prioritetom,

Uvažavajući bitan rad koji je obavila Radna grupa za nestala lica, kojom predsjedava MKCK,

Podstičući saradnju sa drugim relevantnim akterima u oblasti nestalih osoba, posebno Međunarodnom komisijom za nestala lica (ICMP),

Prepoznajući pitanje nestalih osoba kao humanitarno pitanje,

Konstatujući hitnu potrebu za dodatnim naporima kako bi se ublažile patnje porodica,

Zajednički se obavezujemo:

  • Na osiguranje pune implementacije odgovarajućih obaveza u oblasti nestalih osoba,
  • Na blisku saradnju na identifikaciji grobnih mjesta i praćenju iskopavanja,
  • Na osiguranje potpunog pristupa pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu u lociranju i identifikaciji preostalih nestalih osoba unutar vremenskog okvira od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Ovo uključuje sve materijale, bilješke, naredbe, dokumente, video zapise, audio snimke i sve druge dokumente uključujući i one koje imaju status povjerljivo u posjedu institucija obje strane, relevantne za ovaj kontekst,
  • Na stavljanje na raspolaganje sve domaće i međunarodne dokumentacije od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih osoba,
  • Korištenje satelitskih podataka, LIDAR i druge napredne tehnologije u otkrivanju masovnih grobnica,
  • Omogućavanje i podsticanje aktivnog angažovanja porodica nestalih lica u procesu identifikovanja njihovih sudbina,
  • Na adekvatno osiguranje prava i odgovora na potrebe porodica nestalih osoba,
  • Na osnivanje i zajednički rad kroz Zajedničku komisiju kojom predsjedava Evropska unija i pod nadzorom MKCK-a s ciljem da podrži napore za rješavanje sudbine preostalih nestalih osoba,
  • Na praćenje i podršku rada i napretka koji je ostvarila Radna grupa za nestala lica preko Zajedničke komisije. U tom kontekstu, strane će pregledati i ažurirati Projektni zadatak i Opšti okvir Radne grupe.

Operativni detalji će biti dogovoreni na sljedećem sastanku dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU.

Borrell: Porodice imaju pravo da znaju sudbine svojih rođaka

Šef EU diplomatije Josep Borrell pozdravio je usvajanje Deklaracije.

“Obje strane su prepoznale pitanje nestalih osoba kao humanitarno i istakle hitnu potrebu za dodatnim zajedničkim naporima na ublažavanju situacije pogođenih porodica i šire zajednice”, navodi se u izjavi Borrella.

Dodao je i da su se uključene strane obvezale da će operativne detalje dogovoriti na narednom sastanku u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa na nivou glavnih pregovarača.

Borrell je podsjetio i da je od 6.065 predmeta nestalih u periodu od 1. januara 1998. pa do 31. decembra 2000. njih 1621 ostalo neriješeno.

“Više od dvadeset godina nakon toga, njihove porodice nastavljaju da žive sa tugom, bez znanja gdje se nalaze njihovi najmiliji. Porodice imaju pravo da znaju sudbinu svojih rođaka kao i društvo u cjelini”, stoji u Borrelovoj izjavi.

Petković: Srbija dvije godine insistira na usvajanju Deklaracije

Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije rekao je da je priložena izjava Vučića u kojoj su razjašnjene važne stvari u Deklaraciji.

“Izjava potvrđuje da smo zaštitili interese Srbije. Više od dve godine Srbija insistira na usvajanju ove deklaracije, Priština insistira na terminu “forced disappearance” – namerno na ovom terminu da bi ako bi se našao taj termin mogla da se poziva i traži odgovornost države Srbije kada je reč o prisilnom nestanku. Mi na to nismo pristali, već smo se saglasili i dogovorili i što je ušlo u tekst “forcibly disappeared” koji ne uključuje odgovornost Srbije u pravnom smislu već ukazuje samo na okolnosti pod kojima je neka osoba nestala”, rekao je Petković nakon usvajanja Deklaracije.

Dodao je da je “humanitarno i civilizacijsko pitanje da se konačno otkrije istina.”

Petković je rekao i da su vlasti u Srbiji na zahtev Kosova proveravale 23 lokacije i da, kako tvrdi, zvanična Priština ne postupa po zahtevima Beograda kada je reč o devet lokacija.

I Zajednica na dnevnom redu

Druga tema susreta koji se održao 2. maja odnosila se na proces formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Danijela Vujičić iz Upravljačkog tima za nacrt statuta rekla je da su nakon “pet godina imali priliku da predstave Nacrt završen 2018. godine.”

“Posle 30 minuta, koliko je EU dala za ovaj format, bilo je nemoguće da predstavim 67 člana i devet poglavlja Nacrta Statuta Zajednice. Veliki posao na samoj delegaciji sada je da iščita član po član.” Precizirala da je nacrt rađen četiri meseca, od aprila 2018 do avgusta 2018. godine.

Upravljački tim je predviđen Sporazumom o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije iz 2013., sa ciljem da napiše statut za formiranje Zajednica opština sa srpskom većinom. Upravlјački tim bi trebalo da čine predstavnici četiri opštine sa severa.

Ovo je prvi sastanak lidera nakon susreta u Ohridu gde su se 18. marta, usaglasli oko aneksa primene dogovora o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Na sastanku u Briselu koji je održan 27. ferbuara oni su se usaglasli oko teksta dogovora.

Za razliku od ranijih sastanaka ovaj put domaćini susreta, šef evropske diplomatije Josep Borell i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak nisu obavili odvojene susrete sa delegacijama, već su direktno prešli na takozvani trilateralni sastanak.

I Escobar u Briselu zbog dijaloga

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Escobar (Eskobar) se takođe nalazi u evropskoj prestonici.

U većini slučajeva tokom razgovora na najvišem političkom nivou i Escobar boravi u Brisel te ima sastanke sa uključenima, ali ne u prostoriji gde se zvanično održava dijalog budući da se radi o procesu koji vodi EU. Pre početka susreta Escobar sastao sa premijerom Kosova.

Američka strana od ovog sastanka očekuje napredak naročito po pitanju procesa formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.