Posledice kolapsa banke iz Silicijumske doline

Američko Ministarstvo finansija i drugi regulatori banaka u zajedničkom saopštenju su naveli da će svi deponenti Signačjura i SVB-a biti isplaćeni, pri čemu gubitke neće snositi poreski obveznici.
Adobe Stock
Adobe Stock
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Američke vlasti intervenisale su garancijama depozita klijenata Silikon veli benka (Silicon Valley Bank – SVB) kako bi povratile poverenje u finansijski sistem nakon kraha te banke koja bila fokusirana na klijente iz Silicijumske doline.

Bankrot jedne od najvećih banaka u SAD uzdrmao je tehnološku industriju i zapretio širim posledicama po stabilnost finansijskog sistema u SAD, pišu svetski mediji.

Šok u američkoj tehnološkoj industriji

Zatvaranje SVB-a, jedne od najvažnijih banaka u Silicijumskoj dolini, odlukom američkih regulatora u petak, 10. marta, označilo je bankrot najveće banke u SAD od Velike recesije. Ujedno je to i druga po veličini banka koja je bankrotirala u istoriji SAD, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Prethodno je u petak SVB obustavila trgovanje svojim akcijama kojima je vrednost naglo pala, dok su njeni klijenti masovno krenuli da povlače svoj novac.

Budući da je SVB bila jedna od glavnih institucija u koje su start-ap kompanije deponovale svoje investicije, njen slom je izazvao šok u tehnološkoj industriju, ističe list, navodeći da se to desilo u trenutku kada tehnološke kompanije nastoje da smanje troškove i otpuštaju radnike, dok rast kamatnih stopa Federalnih rezervi nagoveštava šire finansijske probleme.

Akcije SVB-a pale su u četvrtak za 60 odsto, pošto je banka dan ranije navela da je prodala imovinu od 21 milijardu dolara i da planira da proda deo svojih akcija kako bi prikupila novac za pokrivanje gubitaka izazvanih rastom kamatnih stopa.

Ti navodi su izazvali paniku među tehnološkim investitorima i osnivačima kompanija, koji su podstakli start-apove da povuku svoj novac iz SVB-a. Posle naglog pada vrednosti akcija te banke, obustavljeno je trgovanje njenim akcijama i regulatori su zatvorili banku.

Labavljenje propisa

Posle kolapsa velikih banaka poput Vašington mjučuala (Washington Mutual), Liman bradersa (Lehman Brothers) i Bear Sternsa (Bear Stearns) na vrhuncu globalne finansijske krize pre 15 godina, propalo je više od 500 drugih banaka, ali ne veličine SVB-a koja je po vrednosti aktive bila 16. u SAD.

Poslednjih godina, sve manje banaka propada, delimično zahvaljujući strožim propisima uvedenim posle finansijske krize. Pre SVB-a, poslednja je propala krajem 2020. godine, kada je korona virus opustošio ekonomiju, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da se još ne zna da li će se kolaps SVB-a proširiti na širi bankarski sektor.

SVB, koja je bila najpoznatija po kreditiranju start-apova u tehnologiji i zdravstvu, krajem prošle godine imala je aktivu od 209 milijardi dolara, što je malo u poređenju s tri najveće američke banke, koje pojedinačno imaju više hiljada milijardi dolara, s mnogo diversifikovanijim poslovnim modelima i bazama klijenata.

Propisi uvedeni za najveće banke u SAD posle finansijske krize uključuju stroge kapitalne zahteve, što znači da moraju imati određene rezerve u slučaju krize, kao i odredbe o tome koliko mora biti diversifikovano njihovo poslovanje.

Međutim, ističe Njujork tajms, SVB i druge banke njene veličine nisu pod takvim regulatornim nadzorom. Bivši predsednik SAD Donald Tramp (Trump) je 2018. potpisao zakon koji je smanjio kontrolu nad mnogim regionalnim bankama, što su snažno podržavali šefovi SVB-a. Između ostalog, promenjena je minimalna količina gotovine koje ove banke moraju da drže u svojim bilansima radi zaštite od šokova.

Kada je u petak obustavljeno trgovanje akcijama SVB-a a federalna vlada preuzela kontrolu nad njenim poslovanjem, još nekoliko banaka srednje veličine je osetilo pritisak njenog kraha, ukazuje list.

Akcije Frst ripablik benk (First Republic Bank) i Signačjur benk (Signaure Bank) pale su za više od 20 odsto u petak, mada je zabeležen mali rast najvećih banka s Volstrita, poput Džej-Pi Morgana (JPMorgan), Vels Farga (Wells Fargo) i Sitigrupe (Citigroup).

Propast još jedne banke

Regulatori u saveznoj državi Njujork u nedelju, 12. marta, zatvorili su Signačjur benk koja je postala sledeća žrtva previranja u američkom bankarskom sektoru, ukazuje Rojters (Reuters).

Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) preuzela je kontrolu nad Signačjurom koja je, prema zvaničnim podacima, krajem prošle godine imala 110,4 milijardi dolara aktive i 88,6 milijardi dolara depozita.

Signačjur benk je treća banka po veličini koja je bankrotirala u SAD, iza SVB-a i Vašington mjučuala.

Američko Ministarstvo finansija i drugi regulatori banaka u zajedničkom saopštenju su naveli da će svi deponenti Signačjura i SVB-a biti isplaćeni, pri čemu gubitke neće snositi poreski obveznici.

Brz krah SVB-a prošle nedelje uznemirio je investitore, dok su previranja izbrisala više od 100 milijardi dolara tržišne vrednosti američkih banaka, što je, kako navodi Rojters, izazvalo brzu akciju vladinih zvaničnika tokom vikenda u nastojanju da povrate poverenje u finansijski sistem.

Signačjur benk je bila komercijalna banka koja se između ostalog fokusirala na nekretnine i digitalnu imovinu. U septembru je skoro četvrtina njenih depozita došlo iz kriptovaluta, ali je banka u decembru objavila da će smanjiti depozite vezane za kriptovalute za osam milijardi dolara.

Banka je takođe dugo imala poslovne veze s Trampom i njegovom porodicom, ali je prekinula veze s njim 2021. posle nereda 6. januara na Kapitol hilu.

Kakve veze imaju kamatne stope?

Kolaps SVB-a se brzo desio, ali su problemi nastajali godinama, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Odluka SVB-a prošle nedelje da proda hartije od vrednosti od 20 milijardi dolara kako bi se ublažio nagli pad u depozitima usmerila je pažnju investitora na ranjivosti njenog bilansu stanja, zbog čega su počeli masovno da prodaju njene akcije, urušivši tržišnu vrednost banke s 44 milijarde dolara pre samo 18 meseci, na manje od sedam milijardi dolara.

Banka je do petka ujutro propala, pošto su klijenti povukli 42 milijarde dolara u jednom danu – četvrtinu ukupnih depozita banke – i nije bila u mogućnosti da ispuni zahteve. Potom je Federalna korporacija za osiguranje depozita ušla u centralu banke u Santa Klari u Kaliforniji, proglasila je nesolventnom i preuzela kontrolu.

Sudbina SVB-a bila je zapečaćena pre skoro dve godine, ističe britanski list, ukazujući da je 2021. na vrhuncu investicionog buma u tehnološkim kompanijama, banka bila preplavljena njihovim novcem. Kompanije koje su dobijale sve veće investicije ubacivale su novac u SVB, čime su njeni depoziti porasli sa 102 milijarde dolara na 189 milijardi dolara, dajući joj “višak likvidnosti”.

Tražeći profit u eri ultra niskih kamatnih stopa, SVB je povećao ulaganje u portfolio od 120 milijardi dolara državnih hartija od vrednosti koje su visoko cenjene, od čega 91 milijardu dolara u hipotekarne obveznice s fiksnom kamatnom stopom s prosečnom stopom od samo 1,64 odsto.

Takve investicije su bile velika promena strategije SVB-a, koja je do 2018. veliku većinu viška gotovine držala u hipotekarnim obveznicama s rokom dospeća u roku od jedne godine.

Mada su ti prinosi nešto veći od zarade na kratkoročnim državnim obveznicima, investicije su zaključale novac na više od deset godina i izložile je gubicima ako kamatne stope brzo porastu. A to se, ukazuje Fajnenšl tajms, upravo desilo prošle godine, pa je vrednost portfolija pala za 15 milijardi dolara, što je skoro ukupan kapital SVB-a.

Depoziti SVB-a smanjivani su četiri uzastopna kvartala pošto su vrednosti tehnoloških kompanija pale s rekordnih nivoa iz vremena pandemije, ali su u februaru i martu smanjivani brže nego što se očekivalo. Šefovi banke su onda odlučili da likvidiraju skoro sav portfolio hartija od vrednosti koje su se odmah mogle prodati.

Prodaja je donela gubitak od 1,8 milijardi dolara, pošto je vrednost hartija od vrednosti – usled rasta kamatnih stopa – pala otkako ih je SVB kupio. Veliki investitori su počeli u četvrtak da povlače novac iz SVB-a i odjednom je postao realnost rizik po bilans banke koji je godinu dana rastao.

Bajden za jačanje poverenja u finansijski sistem

Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Buden) rekao je u ponedeljak, 13. marta, da je bankarski sistem bezbedan, istakavši preduzete korake da se ograniče posledice kolapsa SVB-a i ojača poverenje u finansijski sistem, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

“Zahvaljujući brzoj akciji moje administracije u proteklih nekoliko dana, Amerikanci mogu imati poverenja da je bankarski sistem bezbedan”, rekao je Bajden.

Dan ranije federalni regulatori su objavili hitne mere da garantuju svim klijentima novac u SVB-u posle njenog kraha. Zvaničnici su preduzeli vanredan korak i označili SVB i Signačjur banku kao sistemski rizik za finansijski sistem, što regulatorima daje fleksibilnost da garantuju neosigurane depozite.

Bajden je rekao da su depoziti u SVB i Signačjuru sigurni i da će klijenti tih banaka imati pristup svom novcu, a da poreski obveznici neće snositi gubitke.

Takođe je rekao je da će tražiti od Kongresa i bankarskih regulatora da ojačaju propise za banke, kako bi “umanjili verovatnoću da se ova vrsta bankrota ponovi”.

S druge strane, Bajden je rekao da investitori u banke neće biti zaštićeni i da će menadžment biti smenjen. “Preuzeli su rizik i kada se rizik ne isplati, investitori gube svoj novac. Tako funkcioniše kapitalizam”, rekao je Bajden.

Povlašćeni tretman vlade za libertarijance?

Garancije američkih vlasti da će depoziti u dve propale banke biti sigurni pozdravili su klijenti banaka, ali ima i onih koji će s podozrenjem dočekati taj potez, ocenjuje BBC u analizi.

SVB je uglavnom pružao bankarske usluge start-apovima i venčur kapitalistima iz Silicijumske doline, odnosno tehnološkoj eliti koja naginje libertarijanizmu – njihov centralni stav je da je vlada spora i preglomazna.

Kritičari ukazuju da je velika ironija što je vlada uskočila da spasi situaciju, navodi britanski javni servis i ukazuje da će neki postaviti pitanje da li su ljudi iz tehnološkog sektora dobili povlašćen tretman: kapitalizam kada stvari idu dobro po njih, a socijalizam kada krenu po zlu.

Zato je saopštenje vlasti pažljivo sročeno s naglaskom na to da poreski obveznici neće snositi troškove. A Bajden će sada morati da brani taj potez i da uveri članove svoje Demokratske partije da su garancije bila jedina opcija.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.