Emocionalna odgovornost: ne mogu ili ne želim?

Ne izbegavamo svoja osećanja, već ih prihvatamo i usuđujemo se da donosimo odluke koje ih podržavaju. Hajde da delujemo sa više integriteta i hrabrosti.
Emocionalna odgovornost: ne mogu ili ne želim?_63ec513a52a76.jpeg
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

“Trenutno mi je nemoguće da donesem odluku. Ne mogu”. Verovatno će više puta jedna nama draga osoba izgovoriti iste reči. Ili možda i sami osećamo zid u sebi koji nas sprečava da se odlučimo, da idemo napred. Sve je u emocionalnoj odgovornosti.

„Ne znam da li treba da ostavim svog partnera. „Možda bi trebalo da promenim neke stvari u svom životu, ali trenutno ne mogu. „Znam da treba da razgovaram sa njom i da joj kažem sve što osećam, ali ne mogu. Ja se ne usuđujem”. Šta se krije iza svih ovih uobičajenih neodlučnosti?

Naš svakodnevni život se kreće u beskonačnim nesigurnostima koje nam, u većoj ili manjoj meri, čine život manje ili više lakim.

U narednim redovima govorimo o emocionalnoj odgovornosti koju svi treba da razvijamo na adekvatniji način. Ponekad nije lako, ali uz malo truda i hrabrosti možemo to da uradimo i tako budemo dosledniji u svojim odlukama.

Razlika između volje i moći

Sigurno znate više od jedne osobe koja skoro svaki dan kaže: „Ne mogu“. Oni nam govore o svojim problemima, ali kada im predložimo da je možda vreme da preokrenu svoje živote, ponovo se pojavljuje „ne mogu“.

Šta se podrazumeva pod ovim izrazom? Izgovarajući ove dve reči, oslobađamo se svojih odgovornosti. To je način da se ograničimo. Svojim glasom podižemo ogromne zidove oko bojnog polja koje je život. I mi odustajemo.

Emocionalna odgovornost

Šta bi se desilo kada bismo umesto reči „ne mogu“ to zamenili sa „ne želim“? U ovom slučaju mi već prepoznajemo izbor. Izražavamo čvrstinu i odlučnost. Hrabrost i spremnost za promenu.

To je takozvana emocionalna odgovornost. Ta zdrava vežba u kojoj je čovek u skladu sa onim što oseća i radi. Preuzimamo odgovornost za svoja osećanja i postupamo dosledno, a da nikoga ne povredimo, a najmanje sebe.

Emocionalna odgovornost je suštinski stub samopoštovanja i sreće. Ne izbegavamo svoja osećanja, već ih prihvatamo i usuđujemo se da donosimo odluke koje ih podržavaju. Hajde da delujemo sa više integriteta i hrabrosti.

Znamo da nije uvek lako delovati na naše emocije. Život je složen lavirint u kome se suočavamo sa mnogim ljudima, sa mnogo situacija. Ali vredi imati na umu i razvijati, kad god možemo, autentičnu i iskrenu ličnu odgovornost.

Kako steći više emocionalne odgovornosti

Da biste to postigli, naučićemo vas maloj strategiji. Vrlo je jednostavno. Zasniva se samo na izlaganju problema sadašnjeg trenutka u nekoliko redova, stavljajući pored njih „ne mogu“ i „neću“.

Kada to uradimo, zapitajte se kako se osećamo zbog tih reči i da li one zaista definišu kako se osećamo. Uzmimo neke primere:

„Želeo bih da napustim svog partnera, ali ne mogu to da uradim. Ne usuđujem se to da uradim” – „Ne želim da napustim svog partnera” (Je li to istina?).

„Ne mogu da letim avionom, to me plaši” –  „Neću da letim avionom” (je li to tačno?).

„Moj kolega me nervira. Ali ne mogu da mu kažem…” – “Ne želim da mu kažem” (Je li to istina?)

„Ne mogu da se nosim sa svojim emocijama” – „Ne želim da se suočim sa svojim emocijama (da li je to istina?).

Prevod i obrada Ana Muratović

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.