Ko je prekršio Ustav – Đukanović ili vladajuća koalicija?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Evropa sada ima ozbiljnijih problema nego što je situacija u Crnoj Gori.
Ilustracija: Adam Quest
Ilustracija: Adam Quest
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je politička i ustavna kriza u Crnoj Gori. Sagovornici su bili dva profesora Fakulteta političkih nauka – Zlatko Vujović iz Podgorice i Miloš Bešić iz Beograda.

Bilo je reči o tome šta je uzrok sadašnje duboke krize – da li ponašanje vladajuće koalicije koja je pod snažnim uticajem predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili je sadašnji politički haos posledica trodecenijske vlasti Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS), da li je predsednik Đukanović prekršio ustav kada je odbio da poveri mandat za sastav nove vlade Miodragu Lekiću koga je predložila skupštinska većina i da li je vladajuća koalicija delovala protivustavno kada je u skupštini usvojila zakon kojim se ograničavaju ovlašćenja predsednika države.

Razgovaralo se i o blokadi Ustavnog suda Crne Gore zbog toga što već dve godine ne mogu da se izaberu četiri sudije tog suda, zašto je nemoguće izabrati nepristrasne sudije koji nisu vezani ni za jednu stranku, da li bi krizu mogli rješiti vanredni parlamentarni izbori koje odbija vladajuća koalicija, kao i o tome mogu li Brisel i Vašington pomoći da se nađe izlaz iz sadašnje krize u Crnoj Gori.

Omer Karabeg: Šta je glavni uzrok sadašnje ustavne krize?

Zlatko Vujović: To je teško pitanje s obzirom da je kriza duboka i nije trenutno nastala već ima svoje dugo trajanje. S jedne strane, unutar sadašnje parlamentarne većine postoji ogromno nepovjerenje, pat poziciju koja je izazvana time što trenutni premijer pale vlade nema podršku parlamentarne većine već se traži formiranje nove vlade.

A s druge strane, ugrožena je prozapadna orijentacija zemlje. Vlada se sukobljava sa zapadnim partnerima iako je javno proklamovala prozapadnu i proevropsku orijentaciju. U posljednjim porukama iz Brisela najavljuje se zaustavljanje energetske pomoći od 50 miliona evra ukoliko ne dođe do deblokiranje institucija. Ako već odobrenu pomoć uslovljavaju ispunjavanjem političkih zahtijeva, onda možemo govoriti i o mogućim sankcijama.

Čini mi se da svega ovoga ne bi bilo da nema otvorenog, kontinuiranog i snažnog miješanja zvaničnog Beograda i predsjednika Vučića koji ima kontrolu i dominantan uticaj nad političkim strankama koje čine parlamentarnu većinu.

Miloš Bešić: Prema mom mišljenu, kriza je u vezi sa činjenicom da je partija, koja je izgubila vlast, vladala 30 godina. Kad imate partiju koja je 30 godina na vlasti i kada imate stopljeno tkivo između te partije i države, gde ne znate gde prestaje država a gde počinje partija, i kada ta partija izgubi vlast, onda je vrlo logično očekivati situaciju koja je anarhična. Imate ne mali broj novih aktera sa različitim interesima.

U novoj konstelaciji političkih snaga svako pokušava ostvariti benefit u igri na malom terenu gde akteri apsolutno ne razmišljaju o tome šta je politički interes građana nego maksimaluzuju svoje političke profite. Što se tiče aktuelne vlade, nema nikakve sumnje da je ona odgovorna za ne mali broj dešavanja. Ona je u kontinuitetu nastavila i sa kršenjem određenih pravnih normi, čak i ustavnih. Ali ta vlada, koja je izgubila poverenje i koju smatraju tehničkom, zapravo nije tehnička vlada. To je i dalje manjinska vlada koja ima podršku anti-DPS većine.

To je vrlo bitno reći jer vidim da se stalno govori odlazeća vlada, tehnička vlada ili vlada u tehničkom mandatu. Ta vlada jeste formalno izgubili poverenje u parlamentu, ali anti-DPS strukture, koje sa URA-om čine većinu, zapravo podržavaju tu vladu. Ako je održavaju u životu, onda je to manjinska vlada. To je dodatni razlog za nestabilnost jer oni sitnim trgovinama tragaju za nekakvim sitnim partijskim interesima, a sve, naravno, na štetu građana i države.

Spor oko mandatara

Omer Karabeg: Predsednik Đukanović je odbio da poveri mandat za formiranje vlade Miodragu Lekiću koga su za mandatara predložile partije koje imaju većinu u skupštini Crne Gore. Đukanović kaže da je to uradio zato što nije dobio potpise 41 poslanika koji su predložili mandatara. Skupštinska većina tvrdi da je tim odbijanjem Đukanović prekršio Ustav. Da li je Đukanović prekršio Ustav?

Zlatko Vujović: Mislim da krize oko formiranja nove vlade ne bi bilo da su URA i SNP stvarno željeli da podrže Lekića. Da jesu, onda bi skupštinska većina u ustavnom roku dostavila potpise poslanika koji podržavaju Lekića, kao što su to uradili za bivšeg premijera Krivokapića, i Đukanović bi htio-ne htio bio doveden u situaciju da mandat povjeri Lekiću.

U ovom slučaju, potpisi su stigli tek nakon što je Đukanović odbio da mandat povjeri Lekiću. Na taj način Đukanoviću je ostavljen prostor da sam procijeni kako dalje. On je mogao da odredi i nekoga drugoga kandidata jer predsednik ima punu autonomiju da odredi kandidata kojeg hoće. Ne postoji klauzula koja kaže da predsednik države na bazi dobijenih potpisa mora dati mandat onome ko ima apsolutnu većinu poslanika crnogorskog parlamenta.

Prema tome, i da su potpisi stigli na vrijeme, Đukanović je imao ustavnu mogućnost da odredi drugog mandatara. Istina, to ne bi bila legitimna odluka, ali to bi pravno bila čista situacija. Prema tome, Đukanović nije prekršio Ustav, ali je sadašnja parlamentarna većina mogla da izbjegne ovu krizu da URA i SNP nisu taktizirali.

Miloš Bešić: I ja mislim da nema prekršaja Ustava, ali mislim da je gospodin Đukanović trebao da da mandat Miodragu Lekiću, pa da se vidi da li on ima podršku ili nema. Iskren da budem, imajući u vidu nivo političkog animoziteta koji postoji između dve strane u Crnoj Gori, očekivao sam da će Đukanović da uradi nešto još malicioznije, da ne kažem bezobraznije, i da će za mandatara da predloži nekog iz DPS-a a koji bi onda 15, 20 ili mesec dana pokušavao da formira većinu, pa kad propadne taj pokušaj, mogao bi da poveri mandat nekom trećem itd.

Dakle, on je imao prostora da mnogo bezobraznije odigra tu utakmicu. Nije, dakle, došlo do kršenja Ustava, ali da je postojala Đukanovićeva namera da se stabilizuje politički prostor – koje, naravno nije bilo – trebao je dati mandat Lekiću, pa da vidimo da li on ima podršku parlamenta ili nema. Ako je ne bi bilo, Đukanovićeva pozicija bila bi ugodnija, jer bi glasanje u skupštini pokazalo da Lekić nema podršku, a ne da to bude njegova procena.

Zakon o predsedniku

Omer Karabeg: Skupštinska većina kao odgovor na Đukanovićevo odbijanje usvojila je zakon kojim je ograničila ovlašćenja predsednika države i proceduru određivanja mandatara prebacila na skupštinu. Da li je time prekršila Ustav?

Zlatko Vujović: Mislim da je odgovor više nego jasan, a brzo će stići i mišljenje Venecijanske komisije koja će razriješiti tu dilemu ako je za nekoga ima. Naime, nadležnosti predsjednika Crne Gore regulisane su Ustavom. I ne mogu se nižim pravnim aktom stavljati van snage ili korigovati rješenja koja postoje u višem pravnom aktu, to jeste u Ustavu.

Ukoliko dođe po ponovnog izglasavanja tog zakona u skupštini, nakon što ga je predsjednik odbio da potpiše, on će biti proglašen neustavnim kada budemo imali Ustavni sud koji je sada blokiran.

Nevladina organizacija CEMI, na čijem sam čelu, učestvovala je u konsultativnom procesu sa Venecijanskom komisijom i mi smo dali naše pravno tumačenje koje je prilično jasno. Tako da vjerujem da će i zaključci Venecijanske komisije biti da je riječ o neustavnom zakonu koji ne smije biti stavljen u pravni promet.

Miloš Bešić: I ja mislim da nema nikakve sumnje da je reč o kršenju Ustava. Mene čudi tvrdoglavost skupštinske većine. Razmišlja se samo o tome da se po svaku cenu derogira funkcija predsednika zbog toga što je Đukanović na toj funkciji. Ne razmišlja se o tome da će sutra doći neko drugi na tu funkciju i da će pre ili kasnije taj zakon biti osporen s obzirom da ne može da opstane jer je protivustavan.

Nije mi jasno zašto to rade kada to ne može proći i kada će im to na duge staze sasvim sigurno da nanese ozbiljnu političku štetu. U to nema nikakve sumnje. Oni jednostavno rade u korist vlastite štete samo da bi kratkoročno afirmisali nekakav resentiman prema DPS-u i Đukanoviću ili da bi kratkoročno dobili premijera koji će opet u nekoj nestabilnoj situaciji imati nestabilnu većinu. Samo moram da dodam da je praksa kršenja Ustava prilično uobičajena. I Đukanović i DPS su neretko kršili Ustav – tako da mene to apsolutno ne iznenađuje.

Blokada Ustavnog suda

Omer Karabeg: Definitivnu odluku o tome da li je Đukanović prekršio Ustav kada je odbio mandatara i da li je skupštinska većina prekršili Ustav kada je donela zakon, kojim ograničava ovlašćenja predsednika države, treba da donese Ustavni sud Crne Gore. Međutim, Ustavni sud ne može da zaseda i donosi odluke zato što od ukupno sedam članova trenutno ima samo tri. Ostala četiri nikako da se izaberu. U poslednje dve godine bila su četiri konkursa za sudije Ustavnog suda, ali nijedan nije izabran. Zašto su svi konkursi propali?

Zlatko Vujović: Taj problem je počeo još dok je na vlasti bio DPS. U to vrijeme tadašnja opozicija, a sadašnja vladajuća koalicija, nije bila spremna da podrži nijednog od kandidata jer je za izbor potrebna dvotrećinska većina u prvom, odnosno tropetinska u drugom glasanju, pa kandidat ne može biti izabran bez glasova opozicije. Sad imamo sličnu situaciju uz promijenjene aktere.

I dalje ne postoji spremnost da se dođe do zajedničkih kandidata. Na prethodnom konkursu URA je blokirala izbor svih kandidata jer je njena predstavnica Suada Zoronjić bila uzdržana povodom svakog od 18 prijavljenih kandidata. Potom je URA promijenila stav, pa na sadašnjem konkursu poziva da se glasa za predložene kandidate.

Treba, međutim, imati su vidu da su svi sadašnji kandidati predloženi od parlamentarne većine i da o tome nije bilo nikakvih konsultacija između opozicije i vlasti. Dodatni problem je što na konkursnim intervjuima poslanici pitaju kandidate kako će glasati u konkretnim slučajevima.

Znači, ukoliko žele podršku, oni moraju da se obavežu kako će da postupe u pojedinim predmetima pred Ustavnim sudom. Dodao bih da će na proljeće naredne godine Ustavni sud ostati bez petog sudije. Tako da nećemo više imati četiri nepopunjena mjesta već čak pet.

Omer Karabeg: Evropska unija traži da se se izaberu nepristrasni kandidati. Kako doći do nepristrasnih kandidata koji nisu vezani ni za jednu partiju?

Miloš Bešić: Jednostavno rečeno – nikako. Sve i da jesu nepristrasni, oni će, ako nisu po volji nekih političkih aktera, biti proglašeni pristrasnim. Ovde se radi o vrlo jednostavnoj stvari. Za izbor sudija potrebna je većina koju nema nijedna strana. To otvara mogućnost ucenjivanja i trgovine. DPS je u nekoliko navrata manje-više eksplicitno rekao: mi ćemo glasati za kandidate ako vi pristanete na vanredne izbore i ako povučete zakon o predsedniku.

Znači, reč je o trgovini. DPS je vrlo svestan da bez njihovih poslanika i onih koje oni kontrolišu nema izbora sudija Ustavnog suda. To je karta s kojom oni mogu da trguju da bi dobili ono što oni žele.

Zlatko Vujović: Niko ni ne pokušava da traži nepristrasne kandidate. Iz prostoga razloga što se od kandidata zahtijeva puna politička lojalnost i pristrasnost u postupcima pred Ustavnim sudom ukoliko žele da dobiju podršku za izbor. Takav odnos političkih partija destimuliše istinske stručnjake da konkurišu za sudije Ustavnog suda. Ako niste dio političkog dogovora, nemate šta da tražite.Jedan od kandidata je rekao da je veto igrač postala i Srpska pravoslavna crkva. Iako nema nikakvu mrlju, on je prekrižen zato što se pretpostavlja da će u slučaju kada se pitanja Srpske pravoslavne crkve nađu pred Ustavnim sudom – a postoje dvije takve inicijative – glasati protiv interesa crkve. Dakle, nisu se samo političke partije uključile u izbor sudija Ustavnog suda već i dominantna vjerska zajednica u Crnoj Gori. Ne traže se više najveći pravni autoriteti već poslušni partijski vojnici.

Vanredni izbori

Omer Karabeg: Da li je izlaz iz ove pat pozicije u vanrednim izborima?

Miloš Bešić: Da. To je sasvim jasno. Ti izbori su trebali da se dese i pre nego što je formirana manjinska vlada Dritana Abazovića – onog trenutka kada je vlada Zdravka Krivokapića izgubila kredibilitet i legitimitet. Tada je trebalo ići na izbore, tu nema nikakve sumnje. Međutim, sve i da bude izbora, nisam siguran da će to dovesti do razrešenja političke krize. Sva je prilika da ćemo nakon tih izbora imati veliki broj aktera i opet će neko – možda više ne URA – imati ucenjivački kapacitet jer će od njega zavisiti parlamentarna većina. Ali, ponavljam, izbori su uslov da uopšte krenemo ka razrešenju krize.

Idealno rešenje je bilo da su parlamentarni izbori održani zajedno sa nedavnim lokalnim izborima. Pošto se to nije desilo, mislim da je veoma važno da se ti izbori održe zajedno sa predsedničkim koje očekujemo na proleće iduće godine. Mislim da će mnogo zavisiti od predsedničkih izbora. Na njima će se Đukanović kandidovati ili neće. Ako se kandiduje, pobediće ili neće. Od tog scenarija zavisiće, po mom dubokom uverenju, sledećih 10 ili 15 godina političke stabilnosti ili nestabilnosti u Crnoj Gori.

Zlatko Vujović: Bez vanrednih izbora sigurno se nećemo približiti rješenju. Ali, ako bi se sada održali izbori, rezultat bi vjerovatno bio sličan rezultatu nedavnih lokalnih izbora u Podgorici. URA bi vjerovarno bila zamijenjena strankom Evropa sad i opet bismo imali veliku političku nestabilnost. Ako bi se nakon tih izbora formirala vlast kakva se sada formira u Podgorici – to ne bi garantovalo prozapadnu orijentaciju Crne Gore. Kriza bi se samo produbila.

Inače, smatram da je dobro što je na izborima 2020. došlo do promjene vlasti. Crna Gora je morala da stekne to iskustvo iako je ono što se desilo gore nego što je iko mogao zamisliti. Iako smo u novim geostrateškim okolnostima, koje su nastala nakon ruske agresije na Ukrajinu, dobili priliku da ubrzanim tempom ispunimo uslove za članstvo u Evropskoj uniji, mi smo se zbog politike sadašnje crnogorske vlade našli u sitaciji da su nam odnosi sa Evropskom unijom nikad gori i da smo na granici mogućih sankcija.

Prozapadni kurs

Omer Karabeg: Kako se u ovoj krizi ponašaju Brisel i Vašington? Mogu li oni uticati – a imaju veliki uticaj – da se nađe neko rešenje?

Miloš Bešić: Nema sumnje da je uticaj Brisela, Vašingtona i stranih ambasada u Crnoj Gori veoma izražen. Oni na vrlo konkretan način utiču na politička zbivanja. Međutim, Evropa sada ima ozbiljnijih problema nego što je situacija u Crnoj Gori.

Ovog trenutka oni se bave ratom između Rusije i Ukrajine, ozbiljnom energetskom krizom i padom standarda. Imaju toliko problema da im je Crna Gora marginalna na agendi prioriteta. Oni jedino žele sa smire političku situaciju u Crnoj Gori kako bi se njome što manje bavili. To je njihov prioritet. Oni žele da u Crnoj Gori vide stabilnog – neću reći partnera – nego učenika koji pravi korake ka Evropskoj uniji i koji je stabilan član NATO alijanse. Brine ih potencijalna destabilizacija koja bi okrenula Crnu Goru ka antizapadnoj orijentaciji. To je njihova glavna briga.

Mislim da se ta briga više temelji na njihovom strahu nego na realnosti. Ne mislim da je zapadni kurs Crne Gore toliko ugrožen kao što se govori. Kada bi bio raspisan referendum o ulasku u Evropsku uniju, uveren sam da bi ogromna većina, preko 70 posto građana, glasala za Evropsku uniju. Glasali bi čak i oni koji su rezervisani jer su svesni značaja članstva u Evropskoj uniji. Tako da ja ne vidim da je zapadna orijentacija Crne Gore ozbiljno ugrožena.

Zlatko Vujović: Imam prilike da dosta često komuniciram sa diplomatskim predstavnicima – ne samo onima koji su bazirani u Crnoj Gori – nego i ministarstvima inostranih poslova i moram da kažem da je jedan dio šokiran potezima sadašnje parlamentarne većine prema Zapadu.

Kažu da se do sada nisu susretali sa takvim ignorantskim odnosom vlada partnerskih zemalja kao što je to slučaj sa vladom Crne gore – bilo da je riječ o preporukama, sugestijima ili zahtjevima koji su stizali sa zapadnih adresa. Uticaj naših zapadnih partnera se istopio, gotovo da ne postoji i mislim da bi to trebalo da zabrinjava crnogorsku javnost. Tim prije što su se u prijestolnicama nekih naših partnera upalili crveni alarmi.

Može li gore?

Omer Karabeg: Očigledno je da se u ovom trenutku se vidi izlazak iz krize jer parlamentarna većina odbija vanredne izbore. Može li doći do produbljivanja krize i do političke destabilizacije u Crnoj Gori?

Miloš Bešić: Ne znam kako situacija može biti nestabilnija od ove kakva je sada. Imamo potpunu disfunkciju svih institucija, paralisan sudski sistem, vladu za koju ne znamo ima li podršku, proteste na ulicama. Svi politički parametri nam kažu da je to nestabilnost. Sledeći korak bili bi ulični sukobi. Ipak, ja to ne očekujem. Ponavljam, po meni jedini izlazak iz krize su predsednički izbori. Nemojte da zaboravite da – ne samo u Crnoj Gori nego i u čitavom regionu – imamo autoritarnu političku kulturu.

Kada neko dobije predsedničke izbore, on stekne takvu vrstu političkog autoriteta da uz značajnu podršku može da pokrene političke procese u željenom smeru. Ja željno očekujem predsedničke izbore da vidimo ko će se kandidovati i kakav će biti ishod. Mislim da će se ova nestabilna situacija produžiti sve do predsjedničkih izbora. Nakon toga imaćemo pogled u budućnost. Ne znam da li će on biti optimističan, ali ti izbori su osnovni uslov da vidimo nekakvo svetlo iz ovog tunela.

Zlatko Vujović: Ukoliko se kriza bude pogoršavala, možemo očekivati vaninstitucionalne oblike djelovanja. To je slično onome što je radila nekadašnja opozicija koja je danas parlamentarna većina. Sjetimo se protesta i litija povodom usvajanja Zakona o vjerskim zajednicama, blokade saobraćajnica, napada na službena lica. U zadnje tri godine Crna Gora je prošla dosta težak period. Gotovo nema nikoga ko nije demonstrirao oko nekoga pitanja. Na svu sreću, nije bilo težih posljedica.

Međutim, ukoliko se kriza bude produbljivala i jačale tenzije, bojim se da bismo se mogli suočiti i sa nekim drugim scenarijima za koje ne bih želio da postanu naša realnost.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.