Popis koji će utvrditi ko čini većinu u Preševskoj dolini  

Popisivač je u obavezi da do tri puta obiđe kuću, a da potom ostavi svoj broj telefona kako bi ga kontaktirali i odredili vreme kada može da se obavi popis. Inače, samo jedan član porodice može popisivaču da pruži podatke o (ostalim) članovima porodice.
Ilustracija: Jianan Liu
Ilustracija: Jianan Liu
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Zbog popisa stanoviništva koji je u Srbiji počeo 1. oktobra, a trajaće do kraja meseca, Mehmet planira da ode u rodno selo, Sijarini, opština Medveđa, na jugu Srbije.

“Nas je sedam (članova porodice), ali, osim nas, ne mogu da popišem i decu koja su rođena ovde (u Prištini)”, kaže Mehmet.

On inače dvadeset godina živi u Prištini na Kosovu. Taman toliko vremena Albanci sa juga Srbije bojkotovali su popise u toj državi.

Poslednji put nisu se odazvali na poziv za popis iz 2011. godine, zbog, kako je tada objašnjeno od strane njihovih predstavnika, neispunjenih obaveza Srbije prema njima i diskriminatornih uslova. Međutim, politički predstavnici Albanaca koji žive na jugu Srbije ovoga puta su pozvali pripadnike albanske zajednice da se odazovu popisu.

Mehmeta, međutim, zabrinjava tehnička procedura.

“Oni (osobe nadležne za popis stanovništva) idu od vrata do vrata. Niko ne zna kada će da dođu. To je loše, jer ako niko ne bude kući, oni će nas otpisati”, navodi Mehmet, čiji je puni identitet poznat redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE).

Dodaje i da ima informaciju da mu je adresa u Sijarini pasivizirana, te da to može da mu oteža popisivanje.

Zvaničnici, međutim, tvrde da takvih problema neće biti.

Šta je potrebno za učešće na popisu?

Šaip (Shaip) Kamberi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, navodi da pravo na popis imaju svi građani koji žive u Srbiji, kao i oni koji su tamo rođeni, a žive na Kosovu ili negde u dijaspori.

“Dovoljan je lični broj i ne moraju (svi) da dolaze. Bilo bi poželjno, ali one koji ne mogu da dođu može porodica da ih popiše. Podaci se daju članu porodice, koji se izjašnjava da u ime te porodice preuzima odgovornost da pruži tačne podatke”, objašnjava Kamberi procedure popisa.

Tvrdi da ni pasivizacija adresa neće biti problem jer se njome ne ukida državljanstvo.

“Građanin, kome je adresa pasivizirana, ima zakonsku mogućnost da se prijavi na drugu adresu”, navodi Kamberi.

Ima li osnova za strah od “pasivizacije”?

Međutim, Ragmi Mustafi, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, za RSE objašnjava da pasivizacija adresa ipak neće biti problem pri popisu stanovništva.

“Popisivač je u obavezi da do tri puta obiđe kuću, a da potom ostavi svoj broj telefona kako bi ga kontaktirali i odredili vreme kada može da se obavi popis. Inače, samo jedan član porodice može popisivaču da pruži podatke o (ostalim) članovima porodice”, kaže Mustafi.

Kakva su zakonska pravila?

Prema Zakonu o popisu u Srbiji, državljani koji u toj zemlji imaju prebivalište ali i stranci sa stalnim boravkom u Srbiji, dužni su da učestvuju u popisu, te pruže tačne i potpune odgovore na sva pitanja.

Ukoliko neko odbije da to uradi ili ukoliko pruži nepotpune ili netačne podatke, može da snosi krivičnu odgovornost ili da bude novčano kažnjen od 20.000 dinara (170 evra) do 50.000 dinara (425 evra).

Zašto popis tek nakon dve decenije?

Albanci u Srbiji žive uglavnom u Preševu, Medveđi i Bujanovcu – opštinama koje su poznate i kao Preševska dolina.

Poslednji put su na popisu stanovništva učestvovali 2002. godine, koji je sproveden pod nadzorom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Rezultati tog popisa su pokazali da u Srbiji ima 7,4 miliona građana.

U Preševskoj Dolini, na osnovu popisa iz 2002. godine, bilo je 88.966 građana, od čega 57.737 Albanaca, ili 65 odsto. Tačnije, u Preševu su Albanci činili 90 odsto, u Bujanovcu 55 i Medveđi 26 odsto.

Potom je popis stanovništva ponovo održan 2011. godine ali su ga Albanci bojkotovali uz obrazloženje da nije bio dozvoljen popis Albanaca koji su rođeni u Srbiji a žive u dijaspori, ali i to što su upitnici bili na srpskom jeziku uz ćirilično pismo. Zbog toga se ne zna tačan broj Albanaca koji žive u Preševskoj dolini.

Kamberi navodi da su srpski političari konstantno “osporavali rezultate popisa koji je pokazao da su pripadnici albanske zajednice većina u opštinama Preševo i Bujanovac”.

U tom tonu je izjava predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je u julu 2020. godine izjavio za RTS da u Medveđi “živi realno 300 Albanaca, a ne 4.000 kao što ste lagali decenijama”.

OEBS je 2015. godine procenio da u Preševu, Bujanovcu i Medveđi živi oko 60.000 pripadnika albanske zajednice. Od te brojke je, prema podacima nevladinih organizacija i političkih subjekata iz Preševske doline, oko 20.000 migriralo na Kosovo.

Zašto je popis Albanaca važan?

Popis Albanaca važan je iz nekoliko razloga, kaže Kamberi, On jedini poslanik iz albanske zajednice u Skupštini Srbije, nakon ovogodišnjih parlamentarnih izbora.

“Sada imamo priliku da dokažemo ono što smo izabrali kao moto: ‘da dokažemo da je Preševska dolina albanska’. Ne da ovde Albanci samo žive, već da jednostavno postoji albanska većina. To je princip na osnovu kog ćemo u narednih deset godina imati za cilj da izvučemo koristi od adekvatne integracije Albanaca u strukture državnih organa i javnih institucija, tamo gde još nismo integrisani, a Srbija ne želi našu integraciju”, kaže Kamberi.

Mustafi smatra da se kroz popis Albanaca mogu stvoriti preduslovi “za borbu protiv diskriminacije”.

“Popisom se borimo protiv strukturne diskriminacije koja se dešava Albancima, protiv pasivizacije adresa, protiv svih ugnjetavanja sa kojima se suočavamo. Iz popisa stanovništva, odnosno popisa Albanaca, svakako će proizaći potreba za kolektivnim pravima, što znači više usluga, više institucija i više brige za Albance koji žive u Preševu, Bujanovcu i Medveđi”, kaže Mustafi.

Albanci koji žive u Preševskoj dolini već neko vreme ukazuju na pasivizaciju adresa, te da se njihova prava ne poštuju ali i da se ne ulaže u opštine u koje oni žive.

Na osnovu Zakona o prebivalištu i boravištu u Srbiji, pasivizacija adrese znači da su nadležni organi utvrdili da određeni državljanin ne živi na adresi prijavljenog prebivališta ili boravišta.

Zvanični Beograd, generalno, nije komentarisao pitanje pasivizacije adresa. RSE se u više navrata obraćao Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije po tom pitanju, ali nije dobio odgovor.

Kako teče proces popisa?

Na osnovu podataka Albanskog nacionalnog saveta u Srbiji, u opštini Preševo proces popisa obavlja 73 popisivača, u Bujanovcu 83 i u Medveđi 24.

U Preševu i Bujanovcu većina popisivača dolazi iz redova albanske zajednice, dok je u Medveđi tri popisivača albanske nacionalnosti.

Politički predstavnici Albanaca navode da su obezbeđeni popisivači iz redova albanske zajednice, te da su upitnici prevedeni na albanski jezik.

Ipak, Kamberi napominje da je od početka procesa popisa ove tri opštine jedini problem nastao u Medveđi, gde su srpski popisivači upućeni u albanska mesta. On dodaje da je o tome obavešten Zavod za statistiku Srbije, preko OEBS-a, te očekuje da će albanski popisivači biti za nekoliko dana biti poslati i u ta mesta.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počeo je 1. oktobra i obavljaće se svakog dana od osam sati ujutru do 31. oktobra u 20 časova.

Popisom, koji sprovodi Republički zavod za statistiku (RZS), prikupljaće se podaci o stanovništvu, njegovoj starosnoj, polnoj, obrazovnoj i bračnoj strukturi, o ekonomskoj aktivnosti, strukturi domaćinstava i porodica kao i stambenom fondu.

Prema Zakonu o popisu, državljani Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u zemlji, kao i stalno nastanjeni stranci sa boravištem u Srbiji, u obavezi su da učestvuju u popisu i da na sva pitanja daju tačne i potpune odgovore.

Preliminarni rezultati popisa biće objavljeni u roku od 30 dana po završetku popisa, dok će konačni rezultati biti objavljeni u delovima, počev od marta ili aprila naredne godine.

Popis stanovništva u Srbiji je trebao da bude održan 2021. godine, ali je zbog pandemije korona virusa odložen za ovu godinu.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.