Vrdaj Lama, Belaj Lama i onaj treći

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Nije da nemate empatiju za njegove nekadašnje muke ali, pogrešan je trenutak da vam se žali jer ipak – vas sada boli zub! I ako nema rešenje, bolje je da ućuti.
Ilustracija: Aleksandar Novaković
Ilustracija: Aleksandar Novaković
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Imamo predsednika Srbije koji laže čak i kad govori istinu. U Ujedinjenim nacijama je rekao da Srbija nikada nikoga nije napala. I to je tačno, strogo jezički. Napadala je kao SFR Jugoslavija i kao SR Jugoslavija. A ako je već hteo da povuče paralelu između NATO bombardovanja Srbije i rata koji je Rusija povela protiv Ukrajine, mogao je da priča o mahnitom vladaru koji je ratovao zbog teritorija pravdajući se oslobađanjem ljudi koji na tim teritorijama žive. Ali bi to moglo da povuče drugu, neželjenu paralelu sa današnjom Srbijom i Kosovom, pa je izostalo.

Ovako je njegov govor više podsećao na čoveka koji, kad mu kažete da vas boli zub, krene da vam daje primere svojih stomatoloških užasa. Isto ga je tako strašno zaboleo onomad kad je bio na letovanju, a tek kako se jednom proveo kod zubara, mada je još gore bilo onda kad je otišao kod onog drugog… Nije da nemate empatiju za njegove nekadašnje muke ali, pogrešan je trenutak da vam se žali jer ipak – vas sada boli zub! I ako nema rešenje, bolje je da ućuti.

Evropska unija i Amerika imaju jaku zubobolju koju im zadaje ruski predsednik, ali je predsednik Srbije ipak odlučio da im priča kako su se pre dvadesetak godina ponašali kao da ih baš zabole, znate već šta a nije zub, jer je to valjda nešto najkonstruktivnije što se može reći u ovom trenutku. (Kao i ono da ga baš zabole glava da uzme evropski papir ne-papir o Kosovu.) Optužio ih je da su licemerni, što svi znamo, ali licemeran je i on – od tamo nekog neimenovanog sveta zahteva doslednu pravdu i pravednost koju sam nije spreman da omogući na mnogo manjoj teritoriji kojom nesputano vlada. (Da ne počinjem opet Savamala, Krušik, Jovanjica…)

Da, velike sile imaju običaj da ne reaguju isto na iste probleme, da, propuštaju da se uzbune zbog stradanja nekih naroda i neke dece i da, omogućavaju nekim diktatorima da divljaju do mile volje sve dok ne ugrožavaju interese moćnijih država, što se upravo sada dešava sa Rusijom. I sa Srbijom.

I možda je baš ta paralela navela predsednika Srbije da kači fotografije na kojima jede boršč a ne američku pitu, dok ministri inostranih poslova Srbije i Rusije potpisuju sporazume o saradnji.

Jedino je malo bizarno što je svoj govor završio sa „živela Srbija“. Mislim, zašto u prošlom vremenu, zar ne bi trebalo „da nam živi Srbija“? Da nam živi Srbija je prosperitetno, živela je više: što je živela, živela je. I to baš sad kad je predsednik Srbije, onako istočnjačko filozofski, zatražio da ga puste da „vrda“.

(Setila sam se, onaj treći je Borat.)

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.