Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Kosovo ponovo planira da formira Institut za ratne zločine počinjene tokom poslednjeg rata. Iz Fonda za humanitarno pravo iz Prištine ukazuju, međutim, na rizik od politčkog uticaja ako bude, kako je planirano, pod upravom Vlade Kosova.
Vlada Kosova je 16. septembra usvojila Nacrt zakona o formiranju Instituta za ratne zločine, koji je prosleđen Skupštini na razmatranje i usvajanje.
Ovaj nacrt zakona predviđa da se formira Institut koji će istraživati i dokumentovati zločine, počinjene tokom rata na Kosovu, u periodu od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine.
Institut bi funkcionisao kao agencija pri Kabinetu premijera Kosova, a vodio bi ga izvršni direktor koga imenuje sam premijer.
Međutim, Fond za humanitarno pravo Kosovo upozorava da Institut za ratne zločine mora da funkcioniše kao posebna i nezavisna Agencija a ne u okviru Vlade Kosova.
“Postoji rizik od zloupotrebe, političkog uticaja. Ne bi trebao (Institut za ratne zločine) da bude pod pokroviteljstvom nijedne političke institucije. Na prvom mestu je nezavisnost tog tela”, kaže Bljakaj.
Može da bude, dodaje Bljakaj u okviru Akademije nauka, nacionalne biblioteke ili, kao što je slučaj u drugim zemljama, gde takva institucija funkcioniše u okviru Pravnog fakulteta, koji je, međutim, apolitičan.
“Međutim, problematično je da bude pod okriljem vlade ili vladinih institucija. Može biti raznih političkih uplitanja, kojih u ovom trenutku nismo svesni, ali će se sigurno pojaviti”, napominje Bljakaj.
Sličan stav iznosi i profesor međunarodnog krivičnog prava Ismet (Salihu) Saljihu.
“Najbolje bi bilo da Institut (za ratne zločine) bude potpuno nezavisna institucija, kao što je Istorijski institut, kao što je Albanološki institut, kao što je Institut za ratne zločine. Ili da eventualno bude u okviru Prištinskog univerziteta”, kaže Saljihu.
Kako je ovo pitanje regulisano u zemljama regiona?
Institut za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava u Bosni i Hercegovini funkcioniše u okviru Univerziteta u Sarajevu, kao njegov punopravni član. Osnovan je 1992. godine kao javna naučnoistraživačka ustanova, koja se bavi istraživanjem zločina protiv mira, zločina genocida i drugih teških povreda međunarodnog humanitarnog prava sa istorijskog, pravnog, sociološkog i drugih aspekata od značaja za celovito naučno istraživanje zločina.
Takođe u okviru Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) funkcioniše sektor za istraživanje ratnih zločina i krivičnih dela kažnjivih po međunarodnom humanitarnom pravu. Ovaj sektor istražuje ratne zločine koji su u nadležnosti suda BiH, prikuplja informacije i podatke o krivičnim delima, analizira izveštaje i informacije o osumnjičenim i optuženim licima i zločinima, te procenjuje i analizira obaveštajne podatke.
U Srbiji postoji posebno Tužilaštvo za ratne zločine i to je jedina instituciju koja može da pruža sistemsku zaštitu žrtvama i porodicama žrtava ratnih zločina, počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije. Inače, tužioca za ratne zločine bira Narodna skupština Republike Srbije.
U Hrvatskoj ratne zločine istražuje Sigurnosno – obaveštajna agencija, samostalno ili u koordinaciji s drugim nadležnim telima, kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Državno tužilaštvo ili Vojna sigurnosno – obaveštajna agencija. Na zvaničnom sajtu se navodi da se posebni napori ulažu u identifikaciji počinitelja ratnih zločina, bilo da se radi o neposrednim izvršiocima ili odgovornima po zapovednoj liniji.
Kasni li se sa osnivanjem Instituta za ratne zločine?
Na osnovu podataka Fonda za humanitarno pravo, tokom rata na Kosovu u period od 1998. do 1999., ubijeno je više od 13.500 ljudi. Veruje se da su 76 odsto njih bili civili. Takođe, još uvek se traga za oko 1.600 nestalih lica.
Bljakaj i Saljihu smatraju da je Kosovo zakasnilo sa formiranjem Instituta za istraživanje ratnih zločina.
Na Kosovu je u periodu od 2011. do 2018. godine postojao Institut za ratne zločine ali je odlukom Vlade Kosova, na čelu sa tadašnjim premijerom Ramušem Haradinajem, ugašen. Taj Institut je objavio osam knjiga o ubistvima, nestalim licima, genocidu Srbije i uništavanju spomenika i imovine Albanaca.
Institut je ugašen jer nije dao rezultate, a čelnici su tvrdili da im fali kadar, sredstva i podrška zemlje. Jedan deo odgovornosti je tada prebačen na Ministarstvo pravde, koje je formiralo Odeljenje tranzicione pravde i koje i dalje funkcioniše.
Profesor Ismet Saljihu, koji je bio i član bivšeg Instituta za ratne zločine, navodi kako formiranje novog ima politički, istorijski, nacionalni i državni značaj. Podvlači da kašnjenje u osnivanju Instituta za istraživanje ratnih zločina može da košta Kosovo jer, “dokazi blede, neki nestaju, a svedoci umiru”.
“Moraju da se stvore optimalni uslovi za taj Institut, nema štednje u budžetu, jer je veoma važno da se njime dokumentuju zločini i da se olakša dijalog Kosova sa Srbijom i da podaci, koji budu prikupljeni, ostanu za nove generacije, buduće generacije”, navodi Saljihu.
Sa druge strane, Bljakaj smatra da je istragu lakše sprovesti neposredno nakon što se počine ratni zločini, ali dodaje da “nikad nije kasno”.
Bljakaj ukazuje da je u Novom nacrtu zakona o formiranju Instituta zabrinjavajući i period u okviru kog će se istraživati ratni zločini.
Institut će primarno istraživati i dokumentovati zločine, počinjene od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine. Piše i da dokumentovanje “može biti primenjeno” i na zločine počinjene u posleratnom periodu, najkasnije do 31. decembra 2000.godine.
“Oni su puno skratili taj period, (istraživanje) se završava 20. juna 1999. Nažalost, žrtava ima i nakon tog perioda i mislim da nije primereno da se isključe te žrtve, ne dokumentovati način na koji su se desila ta kršenja zakona, teška kršenja ljudskih prava i posle 20. juna”, kaže Bljakaj.
On kaže da, iako se zločini počinjeni nakon 20. juna ne mogu nazvati ratnim zločinima zbog zvaničnog okončanja rata 10. juna, ima mnogo žrtava iz različitih zajednica koje su “ubijene, nestale ili mučene zbog rata”.
Ukoliko zakon bude usvojen, Institut će imati ovlašćenja i odgovornost da istražuje i dokumentuje zločine počinjene tokom rata sa istorijskog, vojnog, ekonomskog, pravnog, ekološkog, kulturnog, psihološkog, medicinsko-pravnog i sociološkog aspekta, uključujući i druge aspekti važne za ispitivanje tih događaja.
Institut bi trebao da pruži podatke o ljudskim žrtvama, fizičkoj i duhovnoj ili psihičkoj šteti, ekonomskoj ili materijalnoj šteti, šteti po životnu sredinu, kulturnim dobrima i drugim vrstama štete prouzrokovane zločinima tokom rata.
Takođe, Institut će istraživati i dokumentovati okolnosti u kojima su počinjeni zločini tokom rata prikupljanjem, proveravanjem, sistematizacijom i čuvanjem podataka, kao i obezbeđivanju pristupa podacima u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
Priredila Sandra Cvetković
