Skupštinska šarada

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Moglo bi se još kvalifikacija ovde izneti i nijedna sama za sebe, pa ni sve kumulativno ne bi bile dovoljno oštre da na adekvatan način opišu koliko je to što se dogodilo, u ustavnopravnom smislu, poremećeno.
Fotografija: Ivana Tutunović Karić
Fotografija: Ivana Tutunović Karić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Izveštački performans Aleksandra Vučića u Narodnoj skupštini Republike Srbije još jedna je ilustracija do kojih je razmera Srbija degradirana kao država. Ona ne postoji kao moderna politička zajednica, faktički nema Ustav, nema funkcionalne institucije, nema skoro nikakav politički život, nema ništa od sadržaja koji jednu državu čine državom u 21. veku. Ona je na nivou nekog prelaznog oblika između poglavarstva i protodržave, sa lažnom ljušturom nekog istorijski razvijenijeg oblika uređenja. Naći se na tako niskom nivou izgradnje države posle dvovekovne borbe za taj cilj – bedno je!

Vučić je u Narodnu skupštinu Republike Srbije otišao kako bi narodnim poslanicima predstavio Vladin izveštaj o Kosovu? Šta je u tom postupku glupo? Jednostavan, kratak i tačan odgovor glasi: Sve! Čak mnogo više nego što se već „na prvu loptu“ vidi.

Najpre, sednicu NS je kao posebnu sazvao njen predsednik, pozivajući se na član 119 poslovnika Skupštine. Malo je verovatno da je tek slučajno izostavio da navede na koji se stav poziva. Ta pretpostavka se nameće iz odredbi Poslovnika NS o posebnoj sednici, za koju je predviđeno, između ostalog:

„Predsednik Narodne skupštine može sazvati posebnu sednicu na kojoj se Narodnoj skupštini može obratiti predsednik Republike, predsednik ili predstavnik strane države, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik međunarodne organizacije.“ (stav 4)

„Posebna sednica se može sazvati i u vezi s izveštajem organa, odnosno tela, koji se, u skladu sa zakonom, podnosi Narodnoj skupštini.“ (stav 6).

Predsedniku Narodne skupštine nije bilo jasno da li da kao osnov stavi oba stava ili samo jedan i, u tom slučaju, koji. Zato se opredelio za „mudro“ rešenje da uopšte ne navodi na koji se stav poziva, pri čemu je i to svejedno jer je sama ideja da Vučić podnese izveštaj o kojem je reč nenormalna.

Predsednik Republike predstavlja, dakle, Vladin izveštaj. To je protivustavno, antiparlamentarno, to je ustavnopravna nakarada, vrhunska politička svinjarija, za Vladu (makar i tehničku) – ponižavajuća, a za instituciju Predsednika Republike – degradirajuća. (Moglo bi se još kvalifikacija ovde izneti i nijedna sama za sebe, pa ni sve kumulativno ne bi bile dovoljno oštre da na adekvatan način opišu koliko je to što se dogodilo, u ustavnopravnom smislu, poremećeno).

Vučić je svoju ulogu podnosioca Vladinog izveštaja na sednici Skupštine obrazložio time što je Vlada u tehničkom mandatu. Tehnički mandat ili ne – u ovom kontekstu sasvim je nevažno i to iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je predstavljanje izveštaja – tehnički posao. Drugi, važniji razlog, jeste taj što je ta ista Vlada famozni izveštaj sastavila i poslala ga Skupštini 9. septembra 2022. godine na izjašnjavanje. U pozivu za sednicu Skupštine kao jedina tačka dnevnog reda naveden je Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama u Prištini od 15. juna 2021. godine do 1. septembra 2022. godine. Vlada je, dakle, u tehničkom mandatu mogla da učestvuje u pregovorima – sve do 1. septembra ove godine, da izveštaj sastavi, da ga pošalje Skupštini radi izjašnjavanja pre svega nekoliko dana, ali je obnoć postala nelegitimna i nekompetentna da može i da ga predstavi. Vrhunska budalaština!

Kada Predsednik Republike uopšte treba da dođe u Narodnu skupštinu? Odgovor je i ovde takođe kratak: Vrlo retko! Osim još u ponekoj situaciji, „Predsednik Republike obaveštava Narodnu skupštinu ili Vladu na njihov zahtev o pitanjima iz svoje nadležnosti (podvukao S. M.) koja su bitna za ostvarivanje nadležnosti Narodne skupštine ili Vlade“. Dakle, Predsednik Republike u Narodnu Skupštinu ide kada ga ova pozove da joj nešto saopšti iz svoje, a ne iz Vladine nadležnosti. Novina u ovoj epizodi serijala Državni udari je u tome što Vučić ovoga puta nije jednostavno uzurpirao nadležnost, tvrdeći da se kreće u okvirima Ustava (na primer, da je predstavio neki svoj izveštaj o pitanju za koje, kao Predsednik Republike, po Ustavu, takođe nije nadležan) nego je, takođe bez ikakvog osnova u Ustavu, predstavio izveštaj sa kojim nema nikakve veze!

U nekom, takođe budalastom i ne sasvim regularnom scenariju, Vlada je eventualno mogla da zatraži od Predsednika Republike da, u sklopu svojih ovlašćenja (koja su u ovom kontekstu minimalna), predstavi zajednički izveštaj o aktivnosti svih involviranih u rešavanje kosovskog pitanja, kao i da takvo nešto predloži i Narodnoj skupštini, a onda da Skupština, odazivajući se na taj predlog Vlade, pozove Predsednika Republike da predstavi neki zajednički izveštaj. Ali nije se dogodilo čak ni to, već smo svedočili (po ko zna koji put) događaju koji bi u svakoj parlamentarnoj demokratiji predstavljao nepojmljiv skandal. U Srbiji to nije slučaj jer Srbija nije parlamentarna demokratija u stvarnosti, ma šta u Ustavu pisalo. U parlamentarnoj demokratiji kakvu predviđa Ustav, Predsednik Republike nije najamnik Vlade, nije ni njen zastupnik, nije ni njen čauš… On sa Vladom nema gotovo ništa, osim izuzetno i u strogo određenom formatu i obimu. Tako kao što je izveštaj predstavio Vučić mogao je da ga predstavi i Koko iz Potoka. Takvim postupkom je, dakle, ne samo narušena ustavna arhitektura, već je ona narušena na način da su svi uniženi: Vlada jer je prihvatila da je nekompetentna u pitanju iz sopstvene nadležnosti, Predsednik Republike jer je nastupio na nivou koji je daleko ispod njegove funkcije, Narodna Skupština jer je sve to prihvatila (uz neotesano aplaudiranje predstavljaču Vladinog izveštaja i rušitelju Ustava, iz redova mase koja je zasela u skupštinske klupe), a najviše građani Srbije na čiju su se volju, iskazanu opredeljenjem za ovaj i ovakav Ustav, po ko zna koji put svi ovi akteri bestidno uneredili.

Pri svemu tome, predsednik Narodne skupštine je u jednoj emisiji, najavljujući ovu šaradu od predstavljanja izveštaja o stanju kosovskog problema, rekao: „Važno je da pokažemo na koji način se odnosimo prema institucijama, ali i prema temi kao što je Kosovo i Metohija.“ I pokazali su! Skaredno… Skaredno!

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.