Srce sačuvano u fosilu starom 380 miliona godina

Naučnici objašnjavaju da ova klasa riba spada u najranije kičmenjake koji su hodali našom planetom skoro 50 miliona godina tokom devona, pre nego što će doći do masovnog izumiranju na prelazu u karbon.
Srce sačuvano u fosilu starom 380 miliona godina: Paleontolozi tvrde da se ove ribe nisu mnogo razlikovale od nas_63253ede65e17.jpeg
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Foslini ostatak jednog od najranijih kičmenjaka koji su postojali na našoj planeti, je u sebi krio ostatke mekih tkiva koji su naučnicima pružili dokaze o dalekom evoluciji organizama.

Meka tkiva u fosilnim zapisima su veoma retka pojava jer se brzo razlažu, stoga svaki put kada paleontolozi otkriju jedan takav on izazove pažnju šire naučne zajednice i predstavlja predmet detaljnih analiza. Fosil koji je za sobom ostavila životinja iz izumrle klase riba sa oklopom star 380 miliona je u svojoj unutrašnjosti skrivao mineralizovan ostatak srca u tri dimenzije.  On potiče sa mesta poznatog kao Gogo formacija u najsevernijem uglu zapadne Australije.

Uz pomoć naučnika iz Australijske organizacije za nuklearnu nauku i tehnologiju i Evropskog postrojenja za sinhrotronsko zračenje u Francuskoj, tim naučnika iz Australije je koristio neutronske zrake i rendgenske snimke da bi mapirao različite mineralne gustine unutar fosila. Ove gustine otkrile su ne samo očuvane kosti riba, već i druge manje robusne karakteristike – srce, kao i stomak, creva i jetru.

Naučnici objašnjavaju da ova klasa riba spada u najranije kičmenjake koji su hodali našom planetom skoro 50 miliona godina tokom devona, pre nego što će doći do masovnog izumiranju na prelazu u karbon. I dodaju da im je skeniranje ovog organizma omogućilo retku priliku da prouče anatomiju organizama iz tog perioda i zaključak da je srce ove drevne ribe bilo u obliku slova S, sastavljeno od dve komore od čega se manja nalazila na većoj.

“Kao paleontolog koji je proučavao fosile više od 20 godina, bila sam zaista zapanjena pronalaskom 3D i lepo očuvanog srca u fosilu starom 380 miliona godin”, kaže paleontolog Kejt Trinajstić sa Univerziteta Kertin u Australiji. I dodaje kako se evolucija često smatra jako sporim procesom, međutim ovaj nalaz otkriva da je između kičmenjaka bez vilice i onih sa njom, došlo do veoma brze promene.

“Prvi put možemo da vidimo sve organe zajedno u jednoj primitivnoj ribi sa vilicom, a posebno smo bili iznenađeni kada smo saznali da nisu toliko različiti od nas”, objašnjava Trinajstić. “Međutim, postojala je jedna bitna razlika – jetra je bila velika i omogućavala je ribi da pluta, baš kao i ajkulama danas. Neke od današnjih koštanih riba imaju pluća koja su nastala iz bešike, ali ovaj nalaz sugeriše da nema dokaza o plućima kod izumrlih oklopnih riba koje smo ispitali.”

Novi fosil ukazuje da bi na područiju Gogo formacije u budućnosti mogli da budu otkriveni slični nalazi, što im daje nadu da će u skorijoj budućnosti doći do boljeg razumevanja evolucije koja se odvijala pre nekoliko stotina miliona godina.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.