Polazna stanica Beograd: Nije jednostavno do suseda stići

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Avion je prihvatljiva opcija, ali skupa.
Polazna stanica Beograd: Nije jednostavno do suseda stići_6317471173f6f.webp
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Kolima preći više od 350 kilometara od Beograda do Prištine, postala je rutina glumca Svetozara Cvetkovića.

Za godinu dana je između 20 i 30 puta vozio ovom trasom, jer je na Kosovu pripremao internacionalnu predstavu “Balkan Bordello”. Pet i po sati u jednom smeru.

“Ja volim da vozim, ali verujem da bi ljudima koji imaju biznis jako koristilo da može brže da se stigne. Avionom bi let trajao pola sata”, ukazuje Cvetković za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ističe da se kilometraža između Beograda i Prištine lako može preći, iako su dva grada “u mislima mnogih daleko”.

“Bilo bi praktičnije stići da su putevi bolji i da postoje javni prevozi, avionski, železnički, da je autobuski lakši. To je pet minuta dogovora, a ni jedna ni druga strana kao da nemaju tih pet minuta da izdvoje, da pojednostave živote ljudima”, naglasio je glumac.

Autobusi koji ne saobraćaju između gradova, nepostojeće avionske linije i vozovi – slika su saobraćajne povezanosti država Zapadnog Balkana.

Problem nije rešen ni posle više od 20 godina nakon završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ukazuje da stanje saobraćajnica opisuje kakvi su politički odnosi Srbije sa državama u okruženju.

“Putne veze su abeceda bilo kakve normalizacije. Da bude što više razmene ljudi, da bi bilo manje stereotipa i napetosti. Mislim da su političari u regionu činili sve da smanje razmenu, kako bi mogli da manipulišu stereotipima”, rekao je on.

Zato, kako je istakao, nije slučajno što je Evropska unija (EU) veliku pažnju posvetila finansiranju putnih veza na Zapadnom Balkanu.

Uprkos dogovoru, nema leta Beograd-Priština

Nacionalni avio prevoznik Srbije, Er Srbija (Air Serbia), trenutno leti sa 15 aerodroma u zemljama bivše Jugoslavije. Među njima nije prištinski aerodrom “Adem Jašari”.

Od rata 1999. godine, između Beograda i Prištine nema komercijalnih letova. Srbija i Kosovo u Briselu vode pregovore o normalizaciji odnosa, pod okriljem Evropske unije.

Uz američke posrednike, dve strane su 2020. stavile potpis na pismo o namerama koje predviđa uspostavljanje avionske linije između dva glavna grada.

Ocenjeno je da je to “istorijski dogovor”, ali, na potpisu je sve i stalo. Dve godine kasnije, avionsku liniju Beograd-Priština zvaničnici Srbije i Kosova i ne pominju.

Na dvadesetpetominutnom letu između Beograda i Prištine, kako je dogovoreno 20. januara 2020. godine, letela bi Lufthanzina niskobudžetna kompanija Eurovings.

Za uspostavljanje leta Beograd – Priština, kako je tada rečeno iz Lufthanze, bilo bi neophodno da dve države uklone prepreke u regulativi.

Ministarstvo saobraćaja Srbije je za RSE odgovorilo da uspostavljanje ove linije “zavisi od zainteresovanih strana”, a da Ministarstvu nije stigao nijedan zahtev avio kompanija za obavljanje prevoza na toj liniji.

Kuda avionom iz Beograda?

Da je tokom letnje sezone sa aerodroma u Srbiji veoma velika tražnja ka svim destinacijama u regionu, ističe za Radio Slobodna Evropa (RSE) avio prevoznik Er Srbija.

Najfrekvetnije linije su ka Tivtu, letovalištu u Cnoj Gori, gde Er Srbija tokom letnjih meseci leti pet do sedam puta dnevno. U glavni grad Crne Gore, Podgoricu, let je tri puta na dan.

“Tu su i Ljubljana sa dvanaest nedeljnih letova, Skoplje sa jedanaest, Zagreb sa osam i Sarajevo sa sedam letova sedmično”, odgovaraju iz ove kompanije.

Pored redovne celogodišnje linije do Zagreba, Er Srbija u letnjoj sezoni leti i do pet primorskih destinacija u Hrvatskoj – Dubrovnika, Pule, Rijeke, Splita i Zadra.

Kako ističu u kompaniji, broj ovih letova varira od meseca do meseca, ali odgovara nivou iz 2019. godine, pre pandemije korona virusa.

“Takođe je primetno da sve veći broj putnika iz regiona, tranzitira preko Beograda ka ostalim destinacijama u Evropi i Severnoj Americi”, dodaju iz Er Srbije.

Od Beograda do Dubrovnika 17 sati i presedanja

Ove godine je broj putnika iz Srbije u hrvatskim letovalištima za 60 odsto veći u odnosu na prošlu sezonu, preneo je zagrebački Večernji list 10. avgusta.

Tridesetogodišnja Ivana iz Beograda je htela da sa dečkom letuje u Dubrovniku.

“Nikad nisam bila tamo, niti na hrvatskom primorju uopšte. Smeštaj smo uspeli lako naći, ali je prevoz iz Beograda pakao”, počinje priču.

Avionske karte su im bile skupe, a iznenadila se kada je shvatila da od Beograda do Dubrovnika, jednog od najpopularnijih letovališta na Jadranu, ne postoji autobuska linija.

“Sajtovi za rezervaciju nudili su nam karte do Bosne i Hercegovine, Trebinja ili Mostara. Celu noć da putujemo, pa da tamo presednemo sa višesatnim čekanjem na stanici i nastavimo ka Dubrovniku. Ukupno preko 17 sati, za put koji kolima duplo kraće traje”, istakla je.

Od puta na hrvatsko primorje su zato odustali.

Letovanje u Hrvatskoj pominjalo se i u izjavama predstavnika vlasti u Beogradu i Zagrebu. Diplomatski odnosi dve zemlje su na niskom nivou i trideset godina nakon rata u bivšoj Jugoslaviji.

U poslednjoj razmeni oštre retorike, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da “dok je živ” neće ići u Hrvatsku na more, ali da “ne zamera” građanima Srbije koji tamo odlaze.

I dok se sa beogradske autobuske stanice (BAS) ne može direktnom linijom za Dubrovnik, može se u neke druge gradove na hrvatskom primorju – Rijeku, Rovinj, Pulu.

Od Beograda do Zagreba voze samo hrvatski autoprevoznici, tri puta na dan.
Isto je i sa polascima do glavnog grada Kosova – po podacima sa sajta stanice, do Prištine voze autoprevoznici sa Kosova, oko pet puta dnevno.

Ima li dovoljno polazaka sa glavne beogradske stanice ka regionu, zašto nekih gradova nema na redu vožnje i da li se planira uvođenje novih linija – za to se stanica proglasila “nenadležnom”.

Iz Ministarstva nije stigao odgovor za RSE na pitanja o regionalnom autobuskom prevozu i šta Srbija radi da bi ga unapredila. Poručeno je da će “odgovore za drumski saobraćaj biti u prilici da dostave u narednom periodu”.

Ministarstvo je zaduženo da autoprevoznicima izdaje dozvole za prevoz putnika i zaključuje sporazume sa drugim državama o međunarodnom prevozu.

Državni autoprevoznik Lasta vozi ka Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, mahom ka entitetu Republika Srpska. U Hrvatskoj imaju četiri linije ka primorju. Međutim, nemaju polaske do glavnih gradova susednih država – Zagreba, Sarajeva i Prištine.

U odgovoru za RSE iz Laste ističu da je predat zahtev za liniju do Zagreba i da se čeka dozvola, a da se očekuje da polazak od Beograda za Sarajevo krene u septembru.

Za Kosovo je odgovoreno da se “zbog celokupne situacije” prevoz putnika obavlja samo do i od Kuršumlije, na jugu Srbije, nedaleko od granice sa Kosovom.

“Prevoz na svim linijama ka Kosovu i Metohiji se obavlja na skraćenoj trasi do granice ili su linije stavljene u status mirovanja”, odgovor je Laste koja sledi državnu politiku Srbije da Kosovo ne priznaje kao nezavisnu državu.

Normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trebalo bi da doprinese i “autoput mira” od Niša do Prištine, čija je izgradnja u toku, a većinski se finansira putem granta Evropske unije i kreditima Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Autobusom u Sarajevo, ali Istočno

Ako biste iz Beograda do Bosne i Hercegovine, karte ćete na sajtu BAS-a tražiti po entitetima, jer su razdvojeni polasci za Republiku Srpsku i Federaciju BiH.

Polazaka za Sarajevo, sa glavnom gradskom stanicom kao odredištem, nema.

Može se jedino u deo grada u bh. entitetu Republika Srpska, Istočno Sarajevo.

Kako izgleda put, opisuje Divna Prusac iz Novog Sada, koja je prošlu godinu provela na master studijama u glavnom gradu BiH.

“Autobusi od Novog Sada do Istočnog Sarajeva su često bili prljavi, vožnja je spora, preko osam sati, stvarno loše iskustvo”, počinje priču.

Ukazuje na još jedan problem – autobuska stanica u Istočnom Sarajevu je preko deset kilometara udaljena od centra glavnog grada BiH.

“Verovatno ćete koristiti usluge taksija, što je skupo, a drugi problem je što taksi registrovan u entitetu RS, nema dozvolu za taksiranje u Federaciji. Onda na pola puta skidaju tablu, što je nebezbedno jer se vozite u neobeleženom vozilu i krši se zakon”, opisuje Divna.

Avion je prihvatljiva opcija, ali skupa.

“To je ok onima koji su blizu beogradskog aerodroma, ljudima iz unutrašnjosti Srbije je komplikovano. I vrlo je skupo, stvarno je sramota da se plaća povratna karta od 150 ili 200 evra za tu razdaljinu”, istakla je.

Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam u izboru stanice u Sarajevu vidi politički pečat.

“Nije slučajno što autobusi idu u Istočno Sarajevo, koje se nekada zvalo Srpsko Sarajevo, a ne na glavnu stanicu. To je sve deo politike da se stvara atmosfera nezavršenog rata, kao da devedesete nisu prošle”, ukazao je.

Voz ‘privremeno ne saobraća’

Dok se Evropska unija zbog ekologije i ekonomičnosti povezuje prugama, sa planom da se polovina saobraćaja do 2050. godine preusmeri na železnicu, vozovi iz Beograda ka regionu – stoje.

“Nema vozova za traženu relaciju”, obavestiće vas nacionalni prevoznik “Srbija Voz” ukoliko u redu vožnje iz Beograda potražite polazak do Zagreba, Ljubljane, Skoplja, Sarajeva ili Prištine.

Negde su razlog radovi na pruzi.

“Srbija Voz” je obavestio putnike da ka Severnoj Makedoniji vozovi ne idu zbog građevinskih radova na jugu Srbije, na delu pruge Niš – Preševo, do Brestovca. Kraj radova se očekuje u drugoj polovini 2023. godine.

Na ovoj trasi, koja je deo evropskog železničkog Koridora 10, Evropska unija finansira 85 posto radova, dok je ostatak novca obezbeđen iz budžeta Srbije.

U odgovoru za RSE, Srbija Voz navodi da su međunarodni vozovi na relaciji Beograd-Sarajevo prestali da saobraćaju krajem 2012. godine “kao posledica promene komercijalnih uslova Hrvatskih željeznica, koji su ovu liniju učinili neisplativom”.

“Isti je slučaj i sa linijom Beograd-Zagreb-Ljubljana. U drugoj polovini godine, Srbija Voz će pokrenuti ponovo inicijativu prema Hrvatskim Željeznicama za obnovu saobraćaja preko teritorije Hrvatske”, stoji u odgovoru.

Dodaju da su “intenzivirali svoje aktivnosti kako bi se uspostavio međunarodni saobraćaj sa susedima”.

Iz Srbija Voza nije odgovoreno na pitanje o liniji Beograd – Priština, a 2020. godine su, uz američke posrednike, Srbija i Kosovo razgovarali i o obnovi ove trase. Konkretni koraci nisu uspostavljeni.

Sa beogradske železničke stanice aktivna je samo poveznica sa Crnom Gorom, voz Beograd – Bar.

Trasom dugom preko 450 kilometara, od Beograda do Jadranskog mora putuje se više od 12 sati. Najjeftinija karta je oko 20 evra.

O zastoju na pruzi Beograd – Bar i višesatnom čekanju putnika ovog leta se izveštavalo u medijima, a zvaničnici Srbije i Crne Gore više puta su najavljivali skoru obnovu ove trase.

Plan da Srbija uloži šest milijardi evra u modernizaciju železnice, uz podršku Evropske unije i međunarodnih institucija, iznela je premijerka Srbije Ana Brnabić u septembru 2021. godine.

Tada je kroz Srbiju prošao “Connecting Europe Express”, međunarodni voz u kojem su na turneji kroz 26 država bili i predstavnici Evropske unije.

Direktorka za sektor mobilnosti i saobraćaj Evropske komisije Maja Bakran Marčić naglasila je tom prilikom da je EU opredelila 30 milijardi evra za železnice na Zapadnom Balkanu.

Ali, za sprovođenje plana, kako je rečeno, potrebno je zajedničko regionalno tržište – da se ljudi i roba ne bi zaustavljali na svakih 100 kilometara na granicama i reforme u sferi vladavine prava i borbe protiv korupcije.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.