Zar je važno ko je kome popustio?

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Nakon deset dana diplomatske ofanzive, Srbija i Kosovo postigli su dogovor o slobodi kretanja u dijelu koji se tiče ličnih karata.
Ilustracija: 
Alice Power
Ilustracija: Alice Power
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Beograd i Priština dogovorili su se da Srbija ne izdaje dokument o ulazu/ izlazu imaocima kosovskih ličnih karata koji putuju kroz Srbiju, a Kosovo neće isti dokument izdavati onima koji imaju srpske lične karte. Najvažnije za zajednicu kosovskih Srba: sporazum predviđa da mogu da putuju slobodno između Kosova i Srbije sa svojim ličnim kartama. Sporazum o preregistraciji nije postignut i nema mnogo prostora da se vjeruje da će biti postignut.

Novi dogovor značiće olakšano putovanje za građane Kosova koji imaju kosovska dokumenta kroz Srbiju. Dosadašnja praksa izdavanja dokumenta o ulazu/ izlazu, podrazumijevala je da se osobi koja na prelaz dođe sa kosovskom ličnom kartom odštampa papir na kojem su zapravo sve informacije vidljive na kosovskoj ličnoj karti, ali sa srpskim pečatom. Putnik bi tada, uz taj papir i sa kosovskom ličnom kartom, nastavio put kroz Srbiju.

Dosadašnji problemi

Praksa je dovodila do znatnih gužvi na prelazima, a mnogi Albanci na dodatna čekanja gledali su kao na vid poniženja i kada god su to mogli, izbjegavali su da putuju kroz Srbiju. Sporazum bi mogao da znači i dobre vijesti za kosovske Srbe koji mogu dobiti dodatne garancije za pravo da koriste srpska dokumenta.

Odmah po postizanju sporazuma o slobodi kretanja 2011, kosovska strana počela je sa praksom zaplijene srpskih ličnih karata koja je posebno bila proširena među zajednicom na jugu. Prema tumačenju kosovske vlade, radilo se o ilegalnim dokumentima o čijem opticaju na Kosovu nisu pregovarali sa Srbijom. Sporazum o slobodi kretanja, za tadašnju šeficu kosovskog pregovaračkog tima Editu Tahiri, odnosio se samo na lične karte građana iz centralne Srbije.

Iako je oduzimanje dokumenata obustavljeno, srpske lične karte građana koji žive na Kosovu, pretežno kosovskih Srba, smatraju se ilegalnim. Tahiri je i decembra 2015. donijela odluku o zabrani korišćenja „ličnih karata paralelnih institucija“ i nekoliko dana kosovski Srbi su srpske lične karte mogli da koriste samo na prelazima Jarinje i Brnjak na Sjeveru. Odluka je suspendovana, ali praksa je ostala, većina kosovskih Srba koji nemaju kosovsku ličnu kartu, neće se uputiti ka Merdaru, čak i kada je to kraći put za njihovu destinaciju.

Usmeni sporazum

Novi sporazum mogao bi da preduprijedi slične pokušaje Vlade Kosova u budućnosti i bude još jedan garant onoga što je već u kosovskom Zakonu o državljanstvu – pravo na višestruko državljanstvo. Međutim, još nije potpuno jasno da li je dogovor zaista nov i da li će on legalizovati i srpske lične karte kosovskih Srba.

„Dogovor je usmeni. Pisani je postignut 2011″, rekao je u nedelju Vučić nakon što je vijest o postizanju sporazuma saopštio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel u video-poruci.

„Sa aspekta međunarodnog prava, usmeni sporazumi koji bi bili obavezujući su mogući“, objašnjava za DW vanredni profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Miloš Hrnjaz. On dodaje ipak da su takvi sporazumi vrlo rijetki.

Za novinarku N1 porijeklom iz Leposavića, Sanju Sovrlić, nevjerovatno je da je, nakon sastanaka u Briselu i posjete visokih zvaničnika EU i Vašingtona, Borel savremenim načinima komunikacije saopštio da je došlo do dogovora.

„Izgleda da se srpski predsjednik i kosovski premijer bolje razumiju tako nego kada sjede jedan preko puta drugog. Zaista je nevjerovatno da se tema koja je izazivala toliko tenzija na relaciji Beograd Priština dogovori usmeno i da jedina garancija Evropske unije bude nekoliko tvitova, uključujući i onaj sa video-porukom, šefa evropske diplomatije“, kaže ona za DW.

Na Kosovu se sve vrti oko simbola

Jedno od tumačenja moglo bi biti i da je usmenim sporazumom ovog vikenda dogovoreno kako će se sprovesti ono što je dogovoreno 2011, čemu u prilog govori i Vučićeva konstatacija da je ispravljeno nešto iz sporazuma od 2011. kao i da to može sutra da se promijeni.

Ipak, obaveza Kosova da poštuje pravo kosovskih Srba da koriste i svoje srpske lične karte bila bi značajan iskorak u smjeru poštovanja prava zajednica. Takođe, bilo bi to u skladu sa zahtjevom specijalnog američkog izaslanika za zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

„Budimo realistični. Ti ljudi na Kosovu imaju dvojno državljanstvo. Oni su državljani Kosova i Srbije. U tom smislu, njihovo pravo mora biti zaštićeno s obje strane“, rekao je Eskobar u intervjuu za N1.

Međutim, čak i za srpsku javnost na Kosovu, ti potencijalni aspekti sporazuma padaju u sjenku onoga što se naširoko posmatra kao popuštanje Vučića pred zahtjevima Kurtija, trijumfa principa reciprociteta i izdaje srpskih nacionalnih interesa.

„Najnoviji dogovor o slobodi kretanja pokazao je koliko se sve po pitanju Kosova vrti oko simbola“, kaže Sovrlić. „Javnost u Srbiji iznova saznaje, a onda vrlo brzo zaboravi, da na Kosovu funkcioniše drugi ustavno-pravni poredak, bez obzira na to da li ga neko priznaje ili ne. Najava reciprociteta ponovo je nametnula temu slobode kretanja i ubrzala proces pregovora. Građani Kosova dobili su priliku da prema Srbiji putuju bez dodatnog dokumenta što ranije nije bio slučaj, ali je i Srbija u ovom procesu nametnula temu srpskih dokumenata koja izdaju policijske uprave izmještene sa Kosova, prema kojima se Kosovo diskriminatorski odnosilo posljednjih godina“, kaže da DW Sovrlić.

Izgradnja povjerenja

Umjesto dokumenta o ulazu/ izlazu, Srbija će od sada istaknuti obavještenje o tome da kosovske lične karte prihvataju samo iz praktičnih razloga i da to ne predstavlja priznanje Kosova. Čin je „de fakto priznanje Kosovo“ zaključak je mnogih i u kosovskoj javnosti.

„Dogovor bi mogao da bude predstavljen kao izgradnja povjerenja i nešto što može u budućnosti uticati na život građana, bez obzira na različito gledanje statusa Kosova. Međutim i na Kosovu i u centralnoj Srbiji se njeguje duh populističkog načina komunikacije. Zbog toga je javnosti koja se stalno podgrijeva za konflikt i antagonizuje prema Albancima/ Srbima, teško saopštiti da je sasvim u redu, bez obzira na različite realnosti i političke stavove prema nekom pitanju, da se ljudi slobodno kreću sa onim dokumentima koja posjeduju“, zaključuje novinarka Sanja Sovrlić.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.