Kada govorimo o razvoju deteta prva činjenica koja se nameće je da ona rastu i razvijaju se u svojim prvim godinama života i to intenzivno u nekoliko oblasti. Te oblasti su sledeće- motorička/fizička, komunikaciona i jezička, kognitivna, socijalna i emocionalna.
Deca primaju informacije kako od nas tako i kroz nas i naše ponašanje kao roditelja i vaspitača, stoga je važno obratiti pažnju na svoje postupke još u ranom periodu deteta. Pri razumevanju razvoja ličnosti deteta potrebno je razumeti i pozabaviti se onim što se dešava od samog začetka.
Tokom prvih meseci prenatlanog razvoja dete je veoma nezaštićeno, pa se sve ono što majka doživljava duboko utiskuje u njega. Majka sa detetom može da komunicira na 3 načina: fiziološkom komunikacijom (kroz procese poput straha i sličnih osećaja), empatičke komunikacije poput intuicije i komunikacije preko ponašanja.
U odnosu na ono što se ovim putem u prenatalnom razvoju ureže, dete i odrastao čovek ponašaće se na dva načina: aktivno i agresivno ili pasivno i depresivno.
Prve godine života deteta nakon rođenja predstavljaju početak razvoja detetove ličnosti i iz toga se lako može naslutiti u kakvu će ličnost dete izrasti. Edukacija je izuzetno bitan faktor u najranijem detinjstvu deteta i takođe ima veliki uticaj na kasniji razvoj i život.
Psihomotorni razvoj deteta
Detetov mozak se postepeno razvija i time se uporedo stiču i neke, do tada odsutne, sposobnosti. Dolazi do razvoja pokreta, govora, saznajnih i socijalno/emotivnih ispoljavanja. U svakom uzrastu dostižu se određene sposobnosti kod najvećeg broja prosečne dece, a sve to se postiže putem takozvanih miljokaza razvoja.
Oni nam služe kao merilo za praćenje i približno određivanje uspešnosti razvojnih procesa, i uvek može da dođe do određenih odstupanja. Zato su tu stručnjaci koji koriste razne testove motorike za tačnu procenu njihovog razvoja.
Pažnja
Jedan od najvažnijih faktora u odrastanju deteta je svakako prisustvo odrasle osobe koja će reagovati na njegove potrebe ili emocije. Stoga, kada se izrazi potreba ili emocija, vi ste tu da odgovarate ili reagujete, ali isto tako dete ne treba da se oseća kao da je u centru pažnje ili da se sve vrti oko njega ili nje.
Ne prekidajte igru vašeg deteta
Igranje kreće od samog rođenja. Bebe uvek rade i uče tako što posmatraju stvari, pokušavaju da ih uhvate ili dohvate, pomeraju se sa jednog na drugo mesto. Treba im olakšati posao tako što ćemo im obezbediti okruženje koje podstiče njihovo istraživanje.
Deca najbrže uče igrajući se, a igračke im omogućavaju da otkriju svet u kom žive i zato i komuniciramo sa okolinom putem igračaka.
Igračke podstiču emocionalni razvoj time što im omogućavaju da izraze svoja osećanja, podstiču razvoj njihovih motoričkih sposobnosti kao što je koordinacija pokreta, podstiču njihov društevni razvoj, ali isto tako i kognitivni, stimulišući njihovu koncentraciju i pamćenje. Postoje mnoge kompanije koje se bave proizvodnjom igračaka a tu je i prateća dečija oprema i na taj način se brinu o pravilnom rastu i razvoju dece.
Počevši od senzornih igračaka kod najmlađih, za stimulisanje čula, preko tematskih setova kao edukativnih igara, a zatim i igračaka i operem koja podstiče fizički razvoj deteta i podstiču na fizičku aktivnost.
Važnost ličnog primera
Ono što treba zapamtiti je da bebe najviše uče putem oponašanja i imitiranja, tako da će im odnosi puni topline, podrške i razumevanja pomoći da i u budućnosti sami budu takvi.
Mozak deteta se svakodnevno razvija stvarajući nove neuronske veze kao odgovor na njegovo okruženje, ali najvažniji posao koji dete obavlja je razvoj sposobnosti za poverenje, povezanost i intimnost. Vaše dete vas koristi kao sigurnu bazu iz koje je istraživanje sveta moguće i isto tako traži od vas da mu pomognete da protumači ono što doživljava a nerazume. Dok je u interakciji sa vama, njihov mozak stvara neuronske veze koje će ga oblikovati za ceo život.
Svakodnevne aktivnosti i njihov uticaj na dete
Dečiji intelekt se konstantno razvija kroz učestvovanje i angažovanje u raznim svakodnevnim aktvnostima. Ponekad je za ravoj njihovog intelekta potrebna neka posebna dodatna aktivnost, ali se vrlo često dešava da oni uče mnogo kroz svakodnevne, rutinske aktivnosti. Uključite dete u razgovor dok obavljate svoje svakodnevne zadatke poput peglanja veša, pranja sudova ili spremanja hrane.
Kod socijalnog i emocionalnog razvoja deteta, najbitniju ulogu igra roditelj, jer pruža detetu najbitnije odnose potrebne za njegov razvoj. Kvalitetna iskustva sa članovima porodice, vaspitačima, nastavnicima i drugim odraslim osobama pomažu deci da uče o međuljudskim odnosima.
Budite nežni i pažljivi, podržite, utešite, razgovarajte i pre svega igrajte se sa svojim detetom.
