Dolar i evro skoro izjednačeni prvi put u 20 godina

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Čak je i cena čaja, suštinski britanskog napitka, indeksirana u američkoj valuti, a ne u funtama.
Dolar i evro skoro izjednačeni prvi put u 20 godina_62ceaf9544ec8.webp
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Američki dolar se skoro izjednačio sa evrom dostigavši najveću vrednost u poslednjih 20 godina. U utorak, 12. jula se za zajedničku evropsku valutu dobijalo 1,0003 zelenih novčanica jer investitori strahuju da će energetska kriza gurnuti privredu evrozone u recesiju.

Investitori su takođe zabrinuti jer sve veći broj kineskih gradova, uključujući komercijalni centar Šangaj, uvodi nova ograničenja za borbu protiv širenja lako prenosive podvarijante korona virusa Omikron, BA.5.

Dolaru ide u prilog ta neizvesnost, plus zabrinutost da bi američka inflacija mogla da dostigne novi, 40-godišnji maksimum u sredu, 13. jula.

To bi moglo da podstakne dalje agresivnije povećanje kamatnih stopa, što bi ojačalo američku valutu, posebno nakon izveštaja prošlog petka o zapošljavanju u SAD koji je bio bolji od očekivanog smanjivši tako zabrinutost od recesije.

Za razliku od Federalnih rezervi (FED) Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koje su u junu podigle kamatnu stopu najviše od 1994, Evropska centralna banka (ECB) nije povećavala troškove zaduživanja još od 2011.

Kako ističe Rubela Faruki (Rubeela Farooqi)iz High Frequency Economics, uprkos zabrinutosti zbog potencijalne recesije u SAD, “njihova ekonomija je na čvršćim osnovama u poređenju sa evropskom”.

Analitičari japanske banke Mizuho rekli su da se pomeranje ka paritetu evra i dolara dešava u trenutku kada je “recesija u evrozoni već ukalkulisana”.

Na taj način se evro približava najnižoj vrednosti nedugo nakon uvođenja u maju 2001. godine – 83,8 američkih centi.

Američki dolar – koji čini 60 odsto svetskih deviznih rezervi – smatra se sigurnim utočištem u vremenima geopolitičkih turbulencija i poremećaja, započetih pandemijom korona virusa, a zaoštrenih izbijanjem rata u Ukrajini.

Hoće li Rusija zavrnuti gas Evropi?

Porast cena energije i prekid lanca snabdevanja zbog rata u Ukrajini već su pretili da Evropu gurnu u recesiju.

Ta zabrinutost je pojačana nakon što je ruski Gasprom u ponedeljak, 11. jula, zatvorio na deset dana gasovod Severni tok 1 kojim se transportuje ovaj energent na stari kontinent zbog, kako je obrazloženo, regularnog godišnjeg remonta.

Međutim, postoji bojazan da bi Moskva mogla da produži planirano održavanje u znak odmazde zbog evropskih sankcija.

Francuski ministar ekonomije i finansija Bruno Le Mer upozorio je prošlog vikenda da postoji velika šansa da Rusija tokom zime obustavi isporuke gasa starom kontinentu.

“Sve oči će biti uperene u to da li će se ruski gas vratiti preko gasovoda Severni tok 1 nakon završetka održavanja sledeće nedelje”, rekla je Kerol (Carol) Kong, valutni strateg u Komonvelt banci Australije.

“U međuvremenu, mislim da će zabrinutost zbog potencijalnog zatvaranja dotoka ruskog gasa nastaviti da drži pritisak na kurs evra i dolara, što znači da će dolar nastaviti da jača”, smatra Kong.

Ruska invazija na Ukrajinu krajem februara izazvala je strahove u vezi sa snabdevanjem Evrope energijom, zbog čega je evro od tada oslabio za 12 odsto u odnosu na dolar.

Evropska unija je pre rata obezbeđivala 26 odsto nafte i oko 40 procenata gasa iz Rusije i uprkos smanjenju uvoza poslednjh meseca i dalje su joj neophodne isporuke iz ove zemlje.

Visoke kamate podstiču dolar

Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti ove valute u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je na 108.43, što je najviše od oktobra 2002.

Ključni razlog je drastično povećanje kamatnih stopa američke centralne banke u junu za 0,75 odsto nakon što je u maju zabeležena inflacija od 8,6 procenata, najviše od 1981. godine.

Procenjuje se da će inflacija u junu biti još viša – 8,8 odsto – pa se, kako prenosi Rojters, očekuje da će FED podići kamatnu stopu za dodatnih 0,75 procenata drugi put zaredom na sednici 26. i 27. jula. Fjučersi Fed fondova određuju svoje referentne stope na 3,50 odsto do marta iduće godine, sa sadašnje kamate od 1,58.

Ključni cilj Federalnih rezervi je obuzdavanje inflacije, smatrajući da je recesija, koju bi moglo da izazove podizanje kamata – manji rizik.

Pri tom se nada da se recesija može izbeći jer procenjuje da je američka ekonomija u dobrom stanju, te da su trenutni problemi izazvani poremećajima u globalnom snabdevanju zbog pandemije i rata u Ukrajini, a ne slabih ključnih tržišnih parametara.

To potvrđuje i podatak od prošlog petka da je američko tržište rada i dalje relativno snažno sa nezaposlenošću od samo 3,6 odsto, što ostavlja prostor FED-u da poveća kamate.

Na taj način američke državne obveznice (dug) postaju atraktivnije kako za domaće, tako i strane kupce. Njihov iznos je dostigao 46 hiljada milijardi dolara 2021. godine, ili 39 odsto u odnosu na 119 hiljada miljardi koliko su vredeli ovi papiri na globalnom tržištu, prema podacima Asocijacije industrije hartija od vrednosti i finansijskih tržišta (SIFMA).

Geopolitičke i ekonomske turbulencije obeshrabrile su i kupovinu deonica, tako da je prva polovina ove godine bila najgora na američkoj berzi od 1970. godine, sa indeksom S&P 500 koji je dostigao vrhunac početkom januara i pao za skoro 21 odsto do juna, prenosi “Njujork tajms” (The New York Times).

Zbog svega toga američki dolar je sigurno utočište – “verovatno više od zlata“, kako je istakao Dejvid Džouns (David Jones) iz Capital.com.

Zašto ECB ne diže kamate?

S druge strane, Evropska centralna banka najavila je tek za jul dizanje kamatne stope i to samo za 0,25 odsto, iako je inflacija dostigla u junu rekordnih 8,6 odsto – mnogo više iznad projektovanih dva procenta – a u septembru bi se moglo očekivati još jedno veće povećanje, kako je nedavno najavio Ignacio Visko, član Upravnog saveta ECB-a.

Postavlja se pitanje zašto Evropska centralna banka ne reaguje odlučnije?

Standardna ekonomska doktrina sugeriše da slabljenje valute ide u prilog izvoznicima, u ovom slučaju pre svega Nemačkoj kao najjačoj evropskoj ekonomiji i jednom od najvećih svetskih izvoznika, jer je roba koja se prodaje konkurentnija na globalnom tržištu.

Međutim, problem je što Nemačka uglavnom uvozi sve skuplju energiju, koja se obračunava u dolarima, pa je u maju po prvi od 1991. zabeležila spoljnotrgovinski deficit, tako da nema koristi od “jeftinog” evra, kao nakon finansijske krize 2008.

Slab evro je razotkrio ključno ograničenje sa kojim se suočava Evropska centralna banka jer bi podizanje kamatnih stopa bilo skopčano sa rizikom da znatno poskupe troškovi zaduživanja članica evrozone na perferiji, kao što su Grčka i Italija.

Nedavno su kamate na desetogodišnje italijanske obveznice premašile četiri odsto, po prvi put nakon 2014. godine.

Dženifer Mekeun (Jennifer McKeown) iz Capital Economicsa je kazala za “Blumberg” (Bloomberg) da će Evropska centralna banka morati da pronađe način kako da praktično primeni najavljeni mehanizam (anti-fragmentation tool) tako da to ne dovede do preteranog rasta troškova zaduživanja članica sa slabijom ekonomijom, a da istovremeno može da povećava kamatne stope kao odgovor na visoku inflaciju.

“Ljudi bi često rekli da je slabiji evro dobar za izvoz. Ali u ovom trenutku to se smatra više negativnim. To povećava pritisak na inflaciju jer je uvezena, što ECB zaista ne želi”, ocenjuje Mekeun.

Skoro polovina robe koja se uvozi u evrozonu fakturiše se u dolarima, u poređenju sa manje od 40 odsto u evrima, prema evropskom statističkom zavodu, Evrostatu.

“Uvezena roba postaje manje konkurentna i stoga je skuplja, što podstiče inflaciju i podriva kupovnu moć domaćinstava,” rekla je za AFP Izabel Mežan (Isabelle Mejean), profesorka na pariskom Sciences Po.

Specifičan efekat pada evra u odnosu na dolar je da će “naneti problem evropskom turizmu, posebno onima koji putuju u Sjedinjene Države”, rekao je ekonomista BNP Paribas Vilijam De Vijlder (William De Vijlder).

Uticaj jakog dolara na američku i svetsku ekonomiju

Jak dolar znači da će roba koja se uvozi u SAD biti jeftinija.

“To nam zapravo pomaže u rešavanju problema inflacije, jer što je dolar jači, to su niže uvozne cene”, rekao je Vasilij Serebrjakov (Vassili Serebriakov), devizni strateg u UBS-u.

Ali, jak dolar može štetiti američkim izvoznicima i domaćim kompanijama koje posluju u inostranstvu prilikom transfera profita u zemlju.

Za ostatak sveta, efekti su dvoznačni. S jedne strane, SAD, koje su najveći uvoznik, kupovaće dodatne količine, što ide u prilog zemljama izvoznicama. S druge, roba koju zemlje širom planete kupuju postaje sve skuplja. Proizvodi kao što su nafta, gas, nikl i drugi metali, indeksirani su u dolarima, tako da će morati da ih skuplje plaćaju.

“Na ekonomije u razvoju koje su uvoznici roba, kao što su Kina i Indija, poseban uticaj će imati viša cena energeneata u dolarima”, rekao je Alan Robinson, potpredsednik RBC Wealth Management-a.

Zašto je nafta sada skuplja nego 2008?

Tipično, jak dolar znači niže cene sirovina – i obrnuto. To, kako navodi Blumberg, deluje kao “amortizer” za globalnu ekonomiju, pri čemu jedno nadoknađuje drugo, što je posebno važno za siromašnije zemlje sveta koje plaćaju uvoz u američkoj valuti.

Skok cijene gasa u Evropi za više od 100 posto

To je bilo paradigmatično tokom krize 2008. Tada je cena nafte tipa Brent porasla na najviši nivo od 147,50 dolara za barel, opterećujući finansije mnogih država. Ali, iste godine, američki dolar je pao na rekordno nizak nivo u odnosu na valute glavnih američkih trgovinskih partnera (1,6 dolara za evro), ublažavajući tako udar zbog skupe nafte.

Čini se da je taj istorijski odnos cena nafte i dolara sada prekinut. Nafta je poskupela za 70 odsto u protekloj godini i trenutno se prodaje za nešto iznad 100 dolara po barelu. Istovremeno, dolar se skoro izjednačio sa evrom.

Iako je nafta Brent oko 30 odsto ispod maksimuma iz 2008. godine, prodaje se po rekordnoj ceni iskazano u lokalnim valutama zemalja koje čine otprilike 35 odsto svetske potražnje za naftom.

Indija, treći po veličini potrošač nafte u svetu iza SAD i Kine, plaća oko 45 procenata više nego pre 14 godina zbog nagle depresijacije svoje valute rupi u odnosu na dolar, dodaje “Blumberg”.

Jak dolar takođe predstavlja problem za druge zemlje koje moraju da servisiraju dug u američkoj valuti.

Danas su, međutim, mnogi regioni tržišta u razvoju u odličnom fiskalnom stanju, sa dosta deviznih rezervi. Izvoznici energije, pre svega sa Bliskog istoka, zatim đubriva, hrane i metala, kao što je slučaj sa većim delom Latinske Amerike, zapravo imaju koristi od ovakve situacije, naglašava Liza Šalet (Lisa Shalett), glavna direktorka za investicije u Wealth Management-u.

‘Naša valuta, vaš problem’

Od ukidanja zlatnog standarda i kraja Bretonvudskog sistema 1971, dolar je svetska rezervna valuta. Tada je na sastanku najvećih svetskih ekonomskih sila, američki ministar finansija Džon Koneli (John Connally) šokirao svoje kolege izjavom da je dolar “naša valuta, ali vaš problem”.

SAD su u to vreme želele jeftiniji dolar, primoravajući druge da revalorizuju svoje valute, podseća “Blumberg”. Pola veka kasnije, globalna ekonomija se suočava sa suprotnim izazovom: dolar je na 20-godišnjem maksimumu u odnosu na druge glavne valute, stvarajući ogroman problem za sve van SAD koji kupuju robu denominiranu u dolarima.

Čak je i cena čaja, suštinski britanskog napitka, indeksirana u američkoj valuti, a ne u funtama.

To stvara krizu platnog bilansa u mnogim zemljama uvoznicama nafte, posebno u Africi, Latinskoj Americi i Aziji. Malavi, jedna od najsiromašnijih nacija u Africi, nedavno je devalvirao svoju valutu za 25 odsto u jednom danu.

Šri Lanka, jedna od najsiromašnijih azijskih zemalja, nalazi se na ivici ekonomskog kolapsa.

“Podela između prosperitetnih i zemalja koje imaju nižu sposobnost plaćanja robe postaje izuzetno oštra,” rekao je Majk Miler (Mike Muller), šef odeljenja za Aziju u Vitol grupi, najvećoj svetskoj kući za trgovinu naftom.

Čak i oni koji sebi mogu priuštiti da plaćaju visoke cene u lokalnoj valuti, kao što su Evropa i Japan, trpe povećane inflatorne pritiske.

Može li dolar da krahira?

Kritičari SAD-a smatraju da je dolar privilegovan na globalnom tržištu. Tako bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev tvrdi da Vašington svojim potezima “uništava poverenje u svoju valutu”.

Kao izazov za dolar u poslednjih nekoliko decenija navode se veliki trgovinski, budžetski i tekući američki deficit, zatim visoki javni dug, što bi u kombinaciji sa jačanjem drugih valuta, moglo da dovede do njegovog potiskivanja, pa čak i kraha.

Međutim, evro kao druga valuta po snazi, čini 20 odsto svetskih deviznih rezervi, a kineski juan nešto iznad dva procenta. Kripto valute su se pokazale prilično nestabilnim.

Stoga, kako ističe Dejvid Džouns iz Capital.com, “svako ko očekuje pad američkog dolara ove godine bio je veoma razočaran jer je njegov indeks dostigao najviši nivo u poslednje dve decenije.”

“To je savršena oluja za američki dolar,” dodaje Džouns.

Probijanje psihološke barijere “1:1”

Neki analitičari predviđaju da bi evro mogao da padne na 90 američkih centi ako Rusija eskalira krizu obustavom dodatnih isporuka gasa Evropi, piše “Blumberg”. Od početka jula, trgovci opcijama klade se na 0,95 dolara za jedan evro.

Stratezi Dojče banke su izračunali da bi pad na 0,95-0,97 dolara odgovarao najvišim vrednostima deviznih kurseva još od kraja Bretonudskog sistema.

Probijanje granice 1:1, bio bi psihološki prag za tržište. Prvi put je evro bio slabiji od dolara u decembru 1999. godine, ni godinu dana nakon njegovog nastanka.

Kao i sada, analitičari su tada ukazivali na povećanje razlike između prinosa na nemačke i američke obveznice i jači rast u SAD. Bila je to neka vrsta udara na ponos Evropljana, koji su zajedničku valutu doživljavali kao važan politički projekat i rivala dominantnom dolaru.

Danas se evro smatra jednom od ključnih svetskih valuta za transakcije i rezerve, iako je postizanje pariteta i dalje simbolično. Trgovci valutama očekuju turbulencije oko nivoa 1:1, s obzirom da su milijarde evra i dolara investicija povezane sa tom velikom linijom u pesku.

Sve učestalije recesije

Bez obzira na kurs dolara, te da li je recesija neminovna, investitori će verovatno morati da se pripreme za mnogo nestabilnija tržišta nego što su navikli u poslednjih 40 godina, rekli su stratezi BlackRock-a.

Decenijama je era “velike umerenosti” (Great Moderation) izglađivala promene u ekonomskom rastu i inflaciji i nagrađivala investitore koji bi kupovali vrednosne papire i drugu imovinu kad god bi cene padale (buying the dip), navodi AP.

Sada, sa ograničenjima proizvodnje što podstiču inflaciju, visok nivo duga koji opterećuje ekonomije i “hiperpolitizacija svega” što utiče na političke odluke, po oceni stratega BlackRock-a, treba očekivati veću nestabilnost i kraće vremenske periode između recesija.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.