Državna matura iz ugla učenika

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ponekad će testove bolje uraditi onaj ko veštije prepiše ili mu to bude prećutano, nego onaj ko je bolje naučio.
Ilustracija: Laura Znd
Ilustracija: Laura Znd
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Moje ime je Luka, učenik sam druge godine Treće beogradske gimnazije. Jedan sam od mnogobrojnih gimnazijalaca koji ne znaju šta će da upišu za dve godine, ali se ni ne opterećuju time, jer još ima dovoljno vremena za donošenje te odluke. Nakon iskustva sa malom maturom, imam vrlo opušten pristup upisu na fakultet, uz istovremenu sigurnost u samog sebe. Međutim, tu moju opuštenost uzdrmao je jedan sastanak.

Kao jedan od tri predstavnika moje gimnazije bio sam na sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zaduženim za projekat državne mature. Prvi utisak nakon sastanka bilo je razočarenje nespremnošću na saradnju druge strane. Na više naših pitanja koja su se ticala realnih životnih situacija u vezi s maturom oni nisu imali jasan odgovor, iznova ponavljajući da ćemo sve znati do 31. avgusta. Nakon razmišljanja o svim detaljima ovog sastanka i nakon razgovora sa prijateljima, shvatio sam da će državna matura imati dalekosežne posledice na proces upisivanja fakulteta iz dva osnovna razloga.

Prvi je potencijalno loše filtriranje budućih studenata. Kako je državna matura istovremeno i preduslov da se završi srednja škola i da se upiše fakultet, ona mora biti kompromis između vrlo visokih znanja koje fakulteti žele i prosečnih koji su potrebni da bi se dostigao srednjoškolski prag znanja. Takođe, budućim studentima Pravnog ili Filološkog fakulteta nije potrebno ni izbliza visoko znanje matematike kao budućim studentima ETF-a, a svi budući studenti će raditi isti test. Kao odgovor na ovaj problem, na koji su ukazali i fakulteti, nazire se rešenje koje kao da obesmišljava projekat državne mature. To su dodatni ispiti (dodatno filtriranje) na svakom fakultetu, u skladu sa njegovim potrebama. Ukoliko se obistini ovakav scenario, za koji navijaju fakulteti što je sasvim razumljivo, to znači da će se za budući upis na fakultete polagati najmanje 4 ispita. Za neke fakultete ili za one gimnazijalce koji bi da konkurišu na više fakulteta, to znači još i veći broj ispita, koji će svi morati da se polažu u samo nekoliko dana.

Drugi razlog je tehničke prirode: prepisivanje. Na maloj maturi je problem prepisivanja već utvrđen kao faktor koji je u priličnoj meri obesmišljava. Mogući razlog za masovna prepisivanja je taj što tokom ispita dežuraju profesori iz matičnih škola kojima je svejedno da li će učenici prepisivati. Zato je mala matura daleko od realne provere znanja jer prepisivanja variraju od škole do škole, pa i od učionice do učionice. Ponekad će testove bolje uraditi onaj ko veštije prepiše ili mu to bude prećutano, nego onaj ko je bolje naučio. Rešenje za ovaj problem bi mogao biti da proveru vrše fakulteti, jer njima definitivno nije u interesu da dopuste prepisivanje.

Generalno, projekat državne mature je pun manjkavosti. Jedan detalj sa sastanka u Ministarstvu me je posebno pogodio. Nakon što su se predstavnici Ministarstva pohvalili kako je ovo prvi put da su učenici uključeni u proces odlučivanja, mi smo izneli čitav niz primedbi. Jedini odgovor bio je da je su svi zakonski i podzakonski akti već gotovi i da više nema prostora za izmene. Nakon ovog objašnjenja sam postavio logično pitanje: kako mogu da tvrde da mi participiramo u odlučivanju ako je već sve odlučeno bez nas. Na to sam dobio vrlo direktan odgovor: vi se ništa ne pitate. Ovo me je pomalo šokiralo. Posebno me pogađa činjenica da se ovaj projekat gura na silu, iako su i fakulteti i srednjoškolci, dakle svi kojih se on tiče, izričito protiv njega. Da li je moguće da će biti realizovan loš projekat koji se odnosi na jedan od najvažnijih trenutaka u našim životima, kada mi praktično cementiramo svoju sudbinu i zbog čega ćemo dalekosežno snositi posledice?

Luka Babić, udruženje srednjoškolaca „I mi se pitamo“

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.