Neosvojive kapije Irana

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Istorijsko iskustvo nas uči da se režimi slamaju kada ljudi izađu na ulice zbog ekonomske krize, korupcije i sveopšteg propadanja.
Konstantin Novaković
Konstantin Novaković
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Likvidacije koje se u poslednje vreme događaju u Iranu pokazuju da Izrael u odnosu prema ovoj zemlji primenjuje taktiku izazivanja haosa. U fudbalskom žargonu to se zove yalla balagan (počinje zabava), situacija kada tim shvati da će izgubiti utakmicu, pa šalje loptu na sve strane u nadi da će izazvati pometnju u kojoj će neki Gerd Muler dati gol.

Ovaj novi pristup je uobličen od strane direktora Mosada Davida Barnea koji je na ovoj funkciji godinu dana. Podržao ju je i načelnik generalštaba Aviv Kohavi, a dozvolu je dao i sam predsednik vlade Naftali Benet sa svojim kabinetom.

Pre dve nedelje likvidiran je Hasan Siad Hodajari, pukovnik Revolucionarne garde kojeg su obaveštajni izvori povezivali sa iniciranjem terorističkih napada na izraelske i jevrejske ciljeve od 2012. Izraelske službe su izbrojale pedesetak takvih slučajeva širom sveta, između ostalog u Bugarskoj, Indiji, na Tajlandu, Kipru, u Azerbejdžanu, Keniji, Etiopiji i Gruziji. Mete su bili izraelski diplomati, vojna lica i biznismeni, njihove porodice kao i neke institucije. Većina slučajeva je otkrivena i osujećena, ali ne svi. Najtragičniji događaj je bilo ubistvo petoro Izraelaca i njihovog vozača autobusa u bugarskom gradu Burgasu 2012. od strane teroriste samoubice povezanog sa Hezbolahom.

U poslednje dve nedelje u Iranu su se odigrali sajber napadi na civilne lokacije i vojni napadi na skrivene magacine bespilotnih letelica, pomenuta likvidacija oficira umešanog u terorističke napade, ubistvo inženjera angažovanog na razvoju nuklearnog i raketnog programa, ubistva dvojice naučnika uključenih u razvoj programa za obogaćivanje uranijuma i bespilotnih letelica. Ovome treba dodati i neobične kvarove na elektrodistributivnoj mreži koji su izazvali haos na teheranskom aerodromu. Zajednički imenitelj ovih događaja je da su svi verovatno organizovani iz Izraela.

Od stupanja na funkciju Naftali Beneta i Davida Barnea, pre otprilike deset i po meseci, tajni rat Izraela protiv Irana, za razliku od napada na Siriju, bio je fokusiran na nuklearni program. Sada se čini da je rat proširen i na napade na naučnike i oficire raketnih programa, bespilotnih letelica kao i na pripadnike specijalnih snaga Al Kudsa. Sam Benet je u avgustu prošle godine opisao novu politiku kao „smrt pomoću hiljadu posekotina“, frazom iz carske Kine koja znači ubijanje sporim mučenjem.

Ali da li premijer zaista misli da može da porazi Iran, odnosno da dovede do promene režima u ovoj zemlji? Tačno je da kontinuirani napadi svedoče da su se izraelski obaveštajci infiltrirali duboko u iranske institucije, što je zaista ponižavajuće za iranski režim. Čak i da je pola nabrojanih žrtava likvidirano od strane iranskog režima a ne Mosada, može se reći da je cilj izazivanja haosa postignut. Ali da li će Izrael, koji nije uspeo u sličnom pokušaju obaranja vlasti u Libanu pre 40 godina, uspeti u tom naumu u daleko većem Iranu, zemlji sa drevnom istorijom, kulturom i jakim nacionalnim ponosom?

Istorijsko iskustvo nas uči da se režimi slamaju kada ljudi izađu na ulice zbog ekonomske krize, korupcije i sveopšteg propadanja, a ne zbog aktivnosti strane obaveštajne agencije, ma koliko one bile uspešne.

Postavlja se pitanje koja je svrha ovih operacija osim da prkose, ponize i zastraše, kada je jasno da izraelski napadi na iranske nuklearne mete ne dolaze u obzir.

Iran jeste oslabljen, ali je odlučan da nastavi svoj nuklearni program uprkos sankcijama. Zar ne bi bilo bolje da se fokusiramo na povratak predloženom i razumnom sporazumu između dve zemlje? Možda bi vredelo pokušati prekinuti začarani krug osvetničkih napada, atentata i razaranja, gde su uzroci i posledice zamagljeni i pokušati da se uz pomoć posrednika dođe do zajedničkog dogovora o primirju, čak i ako su šanse za to slabe. Jer iskustvo nas uči da ako tražite previše možete izgubiti sve.

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.