O-pros-ti bo-že!

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Hoće li nam na kraju predstaviti svoje izvođenje „Kavkaskog kruga kredom“ u kojem su i majčica Rusija i mutter Evropa spremne da ga raščereče?
Predrag Trokicić
Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Nema šta ne treba osavremeniti u Srbiji, od traljave digitalizacije do zatucanih stavova. Srećom pa Srbija ima predsednika koji radi i na tome. Za početak, osavremenio je tekst svoje zvanične zakletve i na kraju ubacio „tako mi bog pomogao“. I ne, nije to anahrono dobu i proklamovanoj sekularnoj državi nego je – približavanje Americi čiji predsednici takođe time završavaju. Štaviše, američki predsednici završavaju i na novčanicama (na kojima takođe piše da veruju u boga) doduše, tek posle smrti, ali šta bi nama falilo da živog i zdravog stavimo na banknote? Eto, britanska kraljica je na funtama još za života pa ipak je niko ne optužuje da time zloupotrebljava ustavna ovlašćenja, zar ne?

A i šta ima veze ako je u zakletvu ubacio anglosaksonsku tradiciju? Šta treba, da sad, u najnezgodnijem trenutku, slavi rusku? Kao da nije dovoljno što će mu, tako novoinaugurisanom, u prvu zvaničnu posetu doći (ili neće) baš šef ruske diplomatije. Da li bi rusko vođstvo na domaćem terenu umanjilo samohvalu šefa naše države kako je čitavih sedam noćnih sati razgovarao sa neimenovanim ali najvažnijim evropskim čelnikom i da mu za par dana dolazi i nemački kancelar? I hoće li nam na kraju predstaviti svoje izvođenje „Kavkaskog kruga kredom“ u kojem su i majčica Rusija i mutter Evropa spremne da ga raščereče ne bi li ga prevukle na svoju stranu?

Uostalom, treba da budemo srećni što inauguraciju nije osavremenio još i više u odnosu na onu prošlu pa doveo mnogobrojniju podršku „navijača“ koji bi ovom prilikom davili ne samo novinare nego i buduće poslanike čije prisustvo na platou takođe nije bilo dozvoljeno. Ali, ako su „navijači“ i bili sprečeni (što zatvorom, što smrtnim ishodom) da prisustvuju i skandiraju po-mo-zi bo-že, a nenavijači sprečeni (jakim obezbeđenjem) da se krste nad onim što čuju, mogli su barem sveprisutni popovi da na kraju otpevaju neko „vječnaja pamjat“, što je, na više načina, mnogo primerenije od himne.

Himne, koju takođe treba osavremeniti jer sad baš nije popularno pevati o „srpskim zemljama“. Ne, ne zato što ministar za svađe u regionu uredno pominje srpske zemlje i srpski svet, nego zato što predsednik Rusije najavljuje stvaranje ruskog sveta. A ni jedan ni drugi ne nailaze na odobravanje ostatka sveta. Što, opet, ni jednog ni drugog ne zabrinjava, ali bi nas trebalo da plaši.

No, ne brinite, posvetiće se predsednik Srbije i tome. Samo da mu se završi foto-konkurs koji je raspisao na svom zvaničnom predsedničkom Instagram nalogu. Konkurs kojim nam je, za promenu, sasvim iskreno rekao da možemo da se slikamo. I mi i Srbija.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.