Globalna kuhinja

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Više od 40 odsto ispitanika je reklo da su tokom kovida 19 otkrili mogućnosti interneta i digitalnih tehnologija za koje prethodno nisu znali.
GLOBALNA KUHINJA_6298184d457ab.jpeg
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Možda ćete se iznenaditi, ali prema podacima Ujedinjenih nacija, danas čak 2,9 milijardi ljudi, a to je ugrubo dvoje od svakih pet stanovnika planete, nema pristup internetu. Zapanjujuće, zar ne? Ogromna većina ljudi bez interneta, čak dve trećine njih, živi u 46 najslabije razvijenih država. Situacija bi, zapravo, bila još nepovoljnija da nije bilo kovida 19, pre koga je svaki drugi stanovnik sveta živeo bez interneta.

Prema istraživanju Međunarodne unije za komunikacije (International Telecommunication Union, ITU), koje je sprovedeno i objavljeno pre pola godine, pandemija je dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi. Kao posledica lokdauna, zatvaranja škola i povećanog korišćenja komunikacija i servisa na daljinu, broj korisnika interneta se od pojave korona virusa povećao za 17 odsto.

Ova pojava, koju ekonomisti i preduzetnici nazivaju skok u povezanosti (connectivity boost), sama po sebi je dovela do ekonomskog jačanja brojnih servisa koji su orijentisani na internet poslovanje. No, svet se zbog toga ipak nije okrenuo naglavačke.

U prvim nedeljama i mesecima pandemije, kako to biva u krizi takvih razmera, mnogima se činilo da ništa više neće biti isto – da sasvim nestaju najrazličitiji pružaoci usluga koje se ne mogu dati na daljinu, kroz žice, kao što su kozmetički saloni, frizeri, ugostitelji, bioskopi, pozorišta… Bez sumnje su sve ove tercijarne delatnosti pretrpele dramatičnu ekonomsku štetu, pre svega zbog opšteg karantina, ali ljudi tokom pandemije ipak nisu toliko promenili navike da ova zanimanja nestanu.

Nije sve bilo na utiscima. Čak i prva istraživanja na ovu temu, tokom 2020. godine, pokazivala su da će do takvih promena doći. Na primer, u zapaženom radu “Kako će pandemija kovida 19 uticati na budućnost urbanog života?” (How Will the COVID–19 Pandemic Affect the Future of Urban Life?), koji su 2020. objavili Metju Konvej i saradnici sa Univerziteta u Arizoni, navodi se očekivanje dugoročnih promena u radu na daljinu, korišćenju javnog prevoza, restorana i avionskog saobraćaja. Ispostavilo se da dve godine kasnije sve to postoji, a da je ključna promena to što je internet malo veći i korisniji nego što je bio.

Istraživanje koje je godinu dana kasnije sproveo uticajni američki Pew Research Center među punoletnim stanovnicima SAD, zabeležilo je izvesne promene u ponašanju ljudi, ali zanimljiv je nalaz kako se mnogi zbog toga osećaju loše. Naime, više od 40 odsto ispitanika je reklo da su tokom kovida 19 otkrili mogućnosti interneta i digitalnih tehnologija za koje prethodno nisu znali, dok čak 81 odsto ispitanika nikada pre epidemije nije koristilo video-pozive. Međutim, oko 40 odsto ispitanika se izjasnilo da se zbog toga ne oseća dobro, a 68 odsto da smatra novu vrstu komunikacije korisnom, ali da ona ne može da zameni lični kontakt.

U radu “Kovid 19, internet i mobilnost: porast rada na daljinu, lečenja na daljinu, učenja na daljinu i onlajn kupovine” (“COVID–19, internet, and mobility: The rise of telework, telehealth, e–learning, and e–shopping”), koji je u novembru 2021. objavio “Elsevier”, a koji potpisuju grčki istraživači Kostas Muratidis i Apostolos Papaginakis, uočene su promene u internet aktivnostima i takozvanoj urbanoj aktivnosti ljudi i u Evropi.

Istraživanje je pokazalo da je među ispitanicima iz gradskih sredina zaista došlo do izvesnih promena u ponašanju – broj ljudi koji rade na daljinu povećao se za 31 odsto, a broj onih koji uče preko interneta za 34 odsto. Postojeći korisnici internet komunikacija su pritom učetvostručili broj video-poziva sa rođacima i prijateljima. Međutim, istovremeno nije došlo do jednako značajnog povećanja korišćenja lečenja na daljinu i onlajn kupovine, mada su se i ove aktivnosti blago povećale u odnosu na vreme pre kovida 19.

Ponekada užasne okolnosti, globalna katastrofa ili svetski rat mogu da pogoduju pojedinim biznisima čak i kad su oni, sami po sebi, sasvim bezazleni. Poznat takav primer je instant kafa, koja je zahvaljujući Drugom svetskom ratu osvojila svet. Malo švajcarsko preduzeće je, zbog zastoja u transportu sveže kafe iz Južne Amerike, tokom rata počelo da kafu dehidrira i u konzervama je prodaje američkoj vojsci, da bi zahvaljujući tome izraslo u globalnog giganta koji i danas dominira svetskim tržištem proizvodnje hrane i napitaka. Tokom pandemije, očekivalo se da takva sudbina čeka i brojne internet i kućne proizvode.

Dok je virus punio odeljenja intenzivne nege, berze su zaista beležile neprekidni rast akcija kompanija kao što je Netfliks Inc. ili Peloton (koji prodaje kućne bicikle). Ispostaviće se da je izuzetni rast korisnika ipak bio ograničen na doba karantina i da se nije nastavio istom snagom sa slabljenjem pandemije.

Kako izveštava list “Fortune”, početkom 2022. godine došlo je do zaustavljanja i pada akcija ovih kompanija. Zanimljiv detalj u ovoj analizi je da bi ovakva preduzeća koja nude nove tehnologije rasla i bez zaraze – porast Netfliksa od 2004. do danas je tako stabilan da efekti pandemije uopšte nisu presudni, pa bi ovaj popularni servis postupno stigao gde je sada i bez pojave virusa.

Tekst: Slobodan Bubnjević*

Ilustracija: Depositphotos/Bahauaddinbek

*Po motivima teksta od istog autora, objavljenog u nedeljniku Vreme, broj 1635

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.