Mladić je tražio savjet od svoga djeda, pa mu je on rekao: ”Sinko, ne hvali previše onoga koga voliš, ne druži se s onim ko se ne pokorava Allahu, ne govori mnogo na sijelima i ne pozdravljaj se dok sjediš.
Prijatelj koji te je napustio, ne traži njegovu blizinu, ne podcjenjuj nikoga, ne budi ohol, ne budi savitljiv i popustljiv, i ne budi naprasit i drzak.
Sinko moj, znaj da se istinoljubivi ne zaklinje, povjerljivi se ne opravdava, iskreni se ne kaje (zbog svoje iskrenosti), a plemeniti ne ističe svoje dobročinstvo.
Budi ono što jesi, a ne ono što drugi žele da budeš. Tvoje poštovanje prema ljudima ne znači da su ti oni potrebni, već je to princip koji učiš iz svoje vjere i islamskog odgoja.
Poštuj i bit ćeš poštovan, budi bogat svojim moralom i ubjeđenjem, i budi velik svojom poniznošću. Ne obraćaj pažnju na one koji ti govore iza leđa, jer oni su u osnovi iza tebe, a ne ispred tebe.
Ne govori ljudima koliko učiš Kur’an i koliko ga znaš napamet, nego neka oni prepoznaju Kur’an u tvome ponašanju. Jer, nije poenta u tome dokle si došao u učenju Kur’ana, već u tome dokle je Kur’an s tobom došao.
Nahrani gladne, pomozi potrebnima, smiluj se jetimu, oprosti prijestupniku i čini dobročinstvo svojim roditeljima.”
