Ana Brnabić gasi svetlo

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ako bismo se ponašali mnogo odgovornije od premijerke u Britaniji i odlučili da doslovno nikada ne uključujemo svetlo, maksimalna godišnja ušteda električne energije iznosila bi 2.628 gigavat-časova.
Ivana Tutunović Karić
Ivana Tutunović Karić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Premijerka u tehničkom mandatu nas moli da budemo odgovorni kao Britanci i Nemci i da gasimo svetlo u prostorijama iz kojih izlazimo. Državi bi, kaže ona, tada bilo mnogo lakše. Energija bi se preusmerila tamo gde je potrebnija i smanjio bi se uvoz. Pokušajmo da izračunamo koliko bi državi bilo lakše kada bismo se svi ponašali kao Brnabić u Britaniji gde je odvrtala suvišne sijalice, odnosno za koliko bi državni budžet bio teži.

Udeo rasvete u ukupnoj potrošnji električne energije jednog domaćinstva kreće se između 3 i 15 odsto. Godišnja potrošnja u svim srpskim domaćinstvima je oko 13.400 gigavat-časova. Ako na osvetljenje otpada maksimalnih 15 odsto, ukupna godišnja potrošnja svih domaćinstava za rasvetu je 2.010 gigavat-časova. Ako bismo uzeli još zaoštrenije podatke BizPortala koji navodi da se na tradicionalno osvetljenje godišnje potroši 1.051,2 kilovat-časova i tu cifru pomnožili sa maksimalnih 2,5 miliona domaćinstava, dobili bismo da je ukupna godišnja rasvetna potrošnja u svim domaćinstvima 2.628 gigavat-časova.

Drugim rečima, ako bismo se ponašali mnogo odgovornije od premijerke u Britaniji i odlučili da doslovno nikada ne uključujemo svetlo, maksimalna godišnja ušteda električne energije iznosila bi 2.628 gigavat-časova.

Dobro nam je poznata situacija u EPS-u i znamo da je zbog dugogodišnje nestručnosti i klijentelizma Srbija prinuđena da električnu energiju uvozi iz inostranstva. Ako je verovati Zorani Mihajlović, Srbija je od 12.12.2021. do 20.4.2022. zbog „katastrofalno lošeg upravljanja EPS-om“ uvezla 2.231,6 gigavat-časova električne energije i za to platila 530,7 miliona evra. U ovoj računici cena jednog uvezenog gigavat-časa je oko 238 hiljada evra. Tehnički direktor srpske berze struje SEEPEX Dejan Stojčevski za Euronews je potvrdio da je trenutna tržišna cena jednog uvezenog gigavat-časa 240 hiljada evra.

Za 2.628 gigavat-časova, koliko se godišnje u svim domaćinstvima potroši na rasvetu, potrebno je, po uvoznoj ceni od 240 hiljada evra, izdvojiti ukupno oko 630 miliona evra.

Da smo električnu energiju sami proizveli, cifra bi bila značajno manja. Recimo da je cena koju plaćaju građani (između 30 i 40 hiljada evra za jedan gigavat-čas) zaista nerealna. Neka je realna cifra dva puta veća i iznosi 75.000, koliko po poslednjoj preporuci vlade privreda plaća EPS-u. U tom slučaju, 2.628 samostalno proizvedenih gigavat-časova koštalo bi nas oko 197 miliona evra.

Vratimo se par godina unazad, kada je država kupila kablovske operatere Kopernikus i Radijus Vektor za 303 miliona evra. Njihova procenjena vrednost bila je 85 miliona evra. Režim je, dakle, samo ovom transakcijom privatnom klijentu-saradniku poklonio 218 miliona evra našeg novca. Poklonjeni novac pokriva godišnje troškove rasvete kada električnu energiju sami proizvodimo.

Tako nas svetlost u našem domu košta doslovno koliko i paket naprednjačkog klijentelizma i korupcije.

Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.