Genijalno, a ne o Ukrajini

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
„Zapad misli kako da živi, a mi mislimo zbog čega živimo“.
Predrag Trokicić
Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

„Jesi li ti primetio“, kaže, čitam u novinama nekom prilikom, Nikita Mihalkov Momi Kaporu a on zapisuje, „da nema američkog filma u kome ne pogine bar sto ljudi, izrešeta ih neko, odlete u vazduh sa automobilom… Niko te ljude ne ožali, niti se zna ko im je majka, ni imaju li sestru. Niti kako se zovu. Svi izginu kao da to uopšte nije važno. A pre 150 godina jedan student je u Petrogradu ubio jednu babu i o tome je napisao knjigu jedan pisac i onda se pišu disertacije o tome da li je student imao pravo da ubije babu ili nije. Eto, u tome je razlika između nas i njih – Zapad misli kako da živi, a mi mislimo zbog čega živimo“.

Dostojevski je napisao roman o tome kako je „jedan student“ ubio „jednu babu“, a disertacije su potrebne da bi se dokonalo „da li je student imao pravo da ubije babu ili nije“! Ne znam za disertacije, ali u romanu uopšte nije sporno da „jedan student“ nema pravo da ubije „jednu babu“, jer ga naravno goni policija i konačno ga sud pošalje na robiju, uz olakšavajuću okolnost da i sam student shvata da nije imao pravo da ubije „jednu babu“, kakogod da je on ubistvo sebi opravdavao. Reč je na kraju krajeva o romanu o zločinu, pa nije sporno da je reč o zločinu, dakle o protivpravnom činu. Naslov romana je, da podsetim, kako ne bi bilo nejasno o čemu je reč, Zločin i kazna. I zapravo je reč o zločinu iz koristoljublja, kako nikakvog spora oko prava na ubistvo ne bi moglo biti, što je piscu bilo posebno važno.

Istina je da je Dostojevski kritikovao utilitarizam, ruski posebno, ali ako se o tome govori, potpuno je neosnovano reći da se na Zapadu ne raspravlja o moralnim i pravnim osnovama ili granicama koristoljublja. Ima li češće teme u američkim filmovima, o disertacijama i da ne govorimo? No, dobro, to je očigledno, siguran sam, i ovim sagovornicima, pa je sve to o pravima i disertacijama, sva je prilika, potrebno samo kao uvod u glavnu misao:

„Zapad misli kako da živi, a mi mislimo zbog čega živimo“.

Ta se razlika navodno vidi, i navodno objašnjava u mnogim disertacijama, ako se uporede američki filmovi i roman Zločin i kazna. U kom tačno filmskom žanru se u američkim filmovima ne „misli“ o smislu života? U kaubojskim filmovima? U socijalnim filmovima? U kriminalnim filmovima? U komedijama? U političkim filmovima? U verskim filmovima, konačno?

Na koje uopšte američke filmove misli gospodin Mihalkov? A ako se zaista misli na ceo Zapad, na to da se recimo u zapadnoj književnosti, da se u francuskoj, engleskoj, nemačkoj, italijanskoj, španskoj i već kojoj ne zapadnoj književnosti samo ubijaju ljudi ne znajući im ni majke ni sestre i ne misli se ni o čemu drugom nego o tome kako se živi? Na koju zapadnu misao, u književnosti ili gde bilo, misli gospodin Mihalkov?

Meni je zabavno koliko odjednom Dostojevski ima čitalaca. U nekim novinama se navodi svedočanstvo nekoga ko to navodno zna, kako gospoda sa srpskog državnog vrha imaju po „tri metra Dostojevskog“. Dobro, to nije genijalno, ali je duhovito.

Da li se kod Dostojevskog ne misli o tome kako se živi, već o tome zbog čega se živi? Zapravo, i ne samo u Zločinu i kazni, Dostojevski ne prestaje da piše o tome kako se živi i kako nije jednostavno razumeti zbog čega se živi kada se tako živi. Uopšte reći da je u ruskoj misli socijalna ili egzistencijalna muka života podređena verskom ili kolektivnom smislu života, svakako je genijalno u nekom metaforičnom smislu te reči.

Meni je uvek bilo zanimljivo, mada ko zna šta je tačno, kako Dostojevski kao da vraća dug, koji kao da samo raste, pišući o zločinima, kazni i o milosti ili zapravo samilosti vlasti. Jer ga je carska vlast osudila na smrt zbog misaonog i verbalnog osporavanja legitimnosti apsolutne vlasti, dala mu par minuta da razmisli koliko želi da živi, pa ga pomilovala. Piše sve misleći kako da živi, a da ne podseti one koji raspolažu životom i smrću da se upitaju zašto je on uopšte živ?

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.