Nova era

Da li FIAT u Srbiji samo koristi jeftinu radnu snagu, besplatnu infrastrukturu, jeftinu struju, ogromne subvencije za plate zaposlenih radnika, velike poreske olakšice itd?
Peščanik
Peščanik
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

„Automobil koji ćemo praviti u Kragujevcu je mnogo lep, ali ne mogu više ništa da kažem“, suština je onog što je pre nekoliko dana izjavio izvršni direktor kompanije Stelantis Karlos Tavareš, potpisujući sa Vladom Srbije ugovor o finansiranju proizvodnje električnog automobila u pogonima kragujevačke fabrike. A predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugovor je prokomentarisao rečima: „Srbija danas počinje potpuno novu eru u investicijama i potpuno novu eru u ponašanju u budućnosti“.

Naravno da je najava moguće proizvodnja novog modernog, električnog automobila i samim tim nastavak rada fabrike automobila, ako se to ostvari, dobra vest. Međutim način na koji je saopštena čini je mnogo više praznom propagandnom porukom nego ozbiljnom, objektivnom informacijom kakva se duguje javnosti.

Javnost je dakle obaveštena da je postignut nekakav načelan dogovor o proizvodnji električnog automobila i potpisan ugovor o finansiranju. Zna se da ugovor Srbiju obavezuje na ulaganje dodatnih 50-ak miliona evra javnog novca, ali ne zna se šta će se proizvoditi, u kojoj količini, do kada će proizvodnja trajati. Odsustvo ovih informacija, pogotovo s obzirom na iskustva u vezi s često pompezno plasiranim a nerealizovanim najavama redizajna, novih modela i unapređenja proizvodnje FIAT-a u Kragujevcu, neizbežno izaziva dileme i može biti razlog za zabrinutost.

Zato bi recimo, u kontekstu izbora novog rešenja, bilo zanimljivo od Tavareša čuti na primer nešto više o opredelenju za električni umesto hibridni automobil. Pogotovo jer je on, pre samo par meseci, u intervjuu za nekoliko velikih i uticajnih medija, (Les Echos, Handelsblatt, Corriere della Sera i El Mundo) izneo mišljenje da su planovi o zameni benzinskih i dizel motora električnim u cilju smanjenja emisija ugljenika rizični i uz ostalo rekao: „Potpuno je jasno i očigledno da je elektrifikacija automobila izbor političara a ne automobilske industrije“, dodavši da ima jeftinijih i bržih puteva do redukcije štetne emisije.

Ali na stranu kontroverzni stav Tavareša, zanimljiviji je stav naše vlasti, najava „nove ere u investicijama i ponašanju u budućnosti“. Jer, do sada je bitno obeležje ponašanja u višegodišnjem aranžmanu sa FIAT-om (članicom mega korporacije Stelantis) bila izrazita netransparentnost. S tim problemom suočio sam se lično još davno, kao Poverenik za informacije od javnog značaja, odlučujući po žalbi predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać i naloživši da se kopija ugovora odnosno aneksa dostave Savetu. Nisam, razume se, dovodio u pitanje mogućnost da se eventualne tehnološke, organizacione i komercijalne poslovne tajne FIATA-a zaštite, ali sam smatrao neprihvatljivim uskraćivanje informacija o tome koliko javnog novca je FIAT dobio, koliko naše zemlje, od koliko poreza je oslobođen.

Ministarstvo privrede je postupilo po nalogu tako što je dostavilo Savetu gomilu papira čija je sadržina bila potpuno zatamnjena. Iako se radilo o očitom izigravanju zakona, do danas je nalog poverenika ostao neizvršen. U međuvremenu se promenilo nekoliko Vlada a, tipično za našu situaciju, političke garniture su se u opoziciji verbalno zalagale za pravo javnosti, ali po dolasku na vlast menjale stav. Doduše, aktuelna vladajuća SNS je 2017. i pozvala svoju Vladu da „ispita mogućnost“ objavljivanja ugovora koji je inače iz opozicije kvalifikovala kao kriminalan. Ali da je to bio samo politikantski igrokaz potvrdila je premijerka Brnabić skandaloznim, tragikomičnim objašnjenjem da je to nemoguće „zbog korporacijskih pravila FIAT-a“. Inače, pri postojanju konačnog i obavezujućeg rešenja poverenika, s obzirom na odredbe o poverljivosti i objavljivanju informacija osnovnog Ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i FIAT-a, koje su predviđale da se poverljivost ne primenjuje ako objavljivanje informacije zahteva merodavno pravo (a ugovoreno je pravo Republike Srbije) – nije bilo pravnih smetnji da se ugovor objavi.

Ipak o troškovima aranžmana sa FIAT-om (o početnim subvencijama od bar 15.000 evra po radnom mestu, dodatnim subvencijama od više stotina miliona evra, garancijama za kredite, ogromnim iznosima neplaćenih poreza i doprinosa, povlašćenim cenama električne energije i slično) građani Srbije, iako ih u krajnjoj liniji oni snose, znaju malo, gotovo ništa.

Nedostaju odgovori na mnogo odavno otvorenih pitanja. Da li FIAT u Srbiji samo koristi jeftinu radnu snagu, besplatnu infrastrukturu, jeftinu struju, ogromne subvencije za plate zaposlenih radnika, velike poreske olakšice itd? Da li radi samo poslove montaže i dorade koji su veoma jeftini dok su svi delovi, oprema, znanje i tehnologija uvezeni? Koliko ima istine u javno iznetim sumnjama da preko naduvanih troškova i plaćanja konsalting usluga FIAT izvlači ogroman novac iz firme? Da li bi precizan i pouzdan pregled relevantnih podataka pokazao da je ukupan poslovni rezultat (ne)zadovoljavajući?

Kakvi god bili odgovori na ova pitanja, pravo građana da ih dobiju mora biti nesporno. I ako ih vlast već godinama uskraćuje, onda bi bar najavljujući nove eru sve relevantne podatke morala predočiti javnosti.

Ovo utoliko pre što nije u pitanju izolovan slučaj, već tipičan primer. Vlada, godinama, brojne slične aranžmane ocenjuje kao veoma dobre i korisne, iako to nikad ne dokumentuje potpunim informacijama, a pogotovo ne ozbiljnom analizom opravdanosti. Bez valjanih informacija nije moguće oceniti osnovanost prigovora domaćih privrednika na diskriminatorski tretman, ni otkloniti dileme u vezi sa visinom iznosa subvencija koji često izazivaju sumnju u korupciju. A Srbija sa korupcijom ima hronične, enormne probleme. Na međunarodnim indeksima korupcije kotira se ponižavajuće loše, a ove godine je, u nizu loših godina, zabeležila najlošiji rezultat. Pored pogodovanja korupciji, opaka posledica netransparentnosti je i to što se navodni korisni efekti investicija robusno zloupotrebljavaju kao propagandni instrumenti u svrhu relativizovanja sistematskog kršenja Ustava i zakona i neodgovornog, improvizatorskog vođenja javnih poslova, a afirmisanje nekontrolisane i neograničene vlasti.

Hitno i radikalno unapređenje transparentnosti svih aktivnosti vlasti u vezi sa stranim ulaganjima je od doslovno egzistencijalnog značaja za Srbiju, njenu ekonomiju i građane. A floskule o novoj eri, uz nastavljanje stare politike to ne nagoveštavaju, pa neće i ne mogu doneti ništa dobro, naprotiv.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije.

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.