Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Istraživači sa Univerziteta u Bostonu konstruisali su srčanu komoru na čipu koja može sama da kuca.
Tehnologija se oslanja na kardiomiocite generisane iz indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija i malih akrilnih ventila koji omogućavaju tečnosti koju pumpa komora da se kreće. Komora je podržana tankom akrilnom skelom koja ima za cilj da imitira mehanička svojstva prave srčane komore, a kardiomiociti mogu da je stisnu dok kucaju. Istraživači se nadaju da će im platforma omogućiti da istraže tretmane za srčane bolesti. Dobijanjem i korišćenjem ćelija od pacijenata, tehnologija bi takođe mogla da omogući jedinstvene oblike personalizovane srčane medicine.
Proučavanje srca je oduvek bilo izazov, a stvaranje adekvatne kopije u laboratoriji je ključni deo ovog izazova. Rešavanje ovoga je ono što je pokrenulo ovo najnovije istraživanje, a rezultirajuća tehnologija takođe može otvoriti put uređajima koji omogućavaju istraživačima da proučavaju druge organe do neviđenih detalja. „Možemo da proučavamo progresiju bolesti na način koji ranije nije bio moguć“, rekla je Alis Vajt, istraživačica uključena u studiju. „Odlučili smo da radimo na srčanom tkivu zbog njegove posebno komplikovane mehanike, ali smo pokazali da, kada uzmete nanotehnologiju i spojite je sa tkivnim inženjeringom, postoji potencijal da se ovo replicira za više organa”.
Istraživači su svoju tehnologiju nazvali „minijaturizovanom preciznom jednosmernom mikrofluidnom pumpom“ (miniaturized Precision-enabled Unidirectional Microfluidic Pump – miniPUMP). Uređaj je mali, veličine poštanske marke, što omogućava istraživačima Bostonskog univerziteta da iskoriste prednosti različitih mehaničkih svojstava materijala u malom obimu. „Konstrukcijski elementi su toliko fini da su stvari koje bi obično bile krute fleksibilne“, rekla je Vajt. „Po analogiji, razmislite o optičkim vlaknima: stakleni prozor je veoma krut, ali možete da omotate stakleno optičko vlakno oko prsta”.
Za stvaranje sićušnih komponenti za uređaj bila je potrebna tehnika koja se zove dvofotonsko direktno lasersko pisanje. Ovo uključuje usmeravanje malog snopa svetlosti u tečnu smolu. Osvetljeno područje unutar smole postaje čvrsto, stvarajući strukturu. Istraživači se nadaju da će njihova tehnologija pomoći u skriningu lekova kako bi se pronašli novi tretmani za srčane bolesti i takođe pomoći da se poveća naše razumevanje takvih bolesti.