Nemirni pravoslavni mentalitet

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ruski patrijarh Kiril se više puta od početka ruske agresije pomolio za mir u Ukrajini, no to je mir koji će nastupiti tek posle uništenja Ukrajine, koju je patrijarh uporedio sa nacističkim Rajhom.
Slavica Miletić
Slavica Miletić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Mitropolit Epifanije, poglavar Pravoslavne crkve Ukrajine priznate od Vaseljenske patrijaršije, ovih dana je izjavio da ukrajinska država mora pomoći kako bi se pravoslavni vernici u Ukrajini zaštitili od ruskog uticaja. Ovo se odnosilo na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu koja je – još uvek – u sastavu Moskovske patrijaršije, a za koju je Epifanije rekao da je danas jedina organizacija u zemlji koja je povezana sa Rusijom. Ukrajinsku pravoslavnu crkvu na čijem je čelu mitropolit Onufrije, Epifanije je nazvao „kanonskom anomalijom“ na teritoriji Ukrajine, nasuprot koje je „jedina“ Pravoslavna crkva Ukrajine, budući da je nezavisna od Moskve.

Epifanije se pozvao na ratne okolnosti u kojima se Ukrajina bori da zaštiti svoj teritorijalni integritet, informacioni i politički prostor, zabranjujući političke stranke koje su imale određene veze sa Rusijom. On smatra da je, isto tako, u ovom trenutku potrebno razgovarati i o zaštiti pravoslavnih vernika od ruskog uticaja. Na šta država takođe treba da obrati pažnju, kako bi se došlo do pobede. „Jer sve dok postoji velika struktura Moskovske patrijaršije u Ukrajini, to će Putinu davati nadu da ovde ima podršku“, rekao je Epifanije. Šaljući istovremeno i poruku kliru Ukrajinske pravoslavne crkve da sada, dok traje rat, iskoristi priliku i pristupi Pravoslavnoj crkvi Ukrajine (PCU). Stoga što će njihova imovina, koja je „vlasništvo ukrajinskog naroda“, posle rata ionako pripasti PCU, a oni će morati da se kaju pred ukrajinskim narodom zbog krivice patrijarha Kirila, zagovornika „ruskog sveta“.

Ruski patrijarh Kiril se više puta od početka ruske agresije pomolio za mir u Ukrajini, no to je mir koji će nastupiti tek posle uništenja Ukrajine, koju je patrijarh uporedio sa nacističkim Rajhom, tako da on svojim izjavama ide na ruku Epifanijevim nastojanjima. Ali je pozicija Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) Moskovske patrijaršije ipak dosta drugačija. Desetine njenih hramova na istoku Ukrajine je uništeno i stotine hiljada vernika je izbeglo iz svojih domova. A sveštenstvo učestvuje u dostavljanju humanitarne pomoći ugroženima, obilazi jedinice ukrajinske vojske, čita molitve za pobedu nad neprijateljem i blagosilja vojnike.

Od 53 eparhije UPC-a (od kojih je 7 na okupiranim teritorijama), 16 je episkopa do sredine marta prestalo da na liturgiji spominje Kirila – što označava prestanak jedinstva sa Moskovskom patrijaršijom – a smatra se da polovina episkopa želi nezavisnost od Moskve. Uoči Vaskrsa, mitropolit Onufrije izneo je inicijativu da se organizuje molitvena povorka do Azovstala u Marijupolju, kako bi se pružila pomoć ukrajinskim civilima i ranjenim vojnicima koji se nalaze u obruču ruske vojske.

Dodela autokefalije Pravoslavnoj crkvi Ukrajine na čelu sa mitropolitom Epifanijem od strane Vaseljenske patrijaršije imala je, kako kažu kritičari, i podršku zapadne diplomatije, pre svega SAD-a. I smatra se dokazom štetnog uticaja sekularnih zapadnih vrednosti na Ukrajinu. Međutim, iz Epifanijevog nastupa ovo se ne može zaključiti. On je takođe jedan od tipičnih predstavnika pravoslavnog crkvenog mentaliteta, koji svuda u tradicionalno pravoslavnim zemljama teži da ostvari blisku saradnju sa državom, teško prihvata verski pluralizam i neguje populističku retoriku. Ne prezajući, u ovom slučaju, ni od narušavanja jedinstva građana Ukrajine u trenucima kada je ono preko potrebno za odbranu od agresije.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.