Šah naš nasušni

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Čovek s takvim talentom da promašuje epohalne događaje sada treba ponovo da bira u ime čitave nacije između Zapada i Istoka, između slobode i demokratije s jedne strane i onoga što stoji s druge, šta god to (loše) bilo.
Ilustracija: Anna Ropalo
Ilustracija: Anna Ropalo
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Zapad stiska Srbiju. Proevropska opozicija mora ući u novu vladu. Zato Vučić razgovara s Đilasom. Mimo toga, ne bi imao šta da priča s njim. Jer, sasvim je jasno da i u skupštini Beograda i u parlamentu Srbije Vučić lako može do većine bez Đilasa. Vučiću je stalo do legitimnosti kao do lanjskog snega. On reaguje samo na silu. Sila je pritisla Vučića da se vidi s Đilasom. Tako tvrdi jedna škola mišljenja.

Šta to u stvari znači?

Zašto bi Zapad mario ko sedi u srpskoj vladi? Deset godina nisu im smetali ni Vučić ni njegove formalne i neformalne koalicije s proruskim strankama i snagama. A onda je Rusija napala Ukrajinu. Baš u vreme izbora u Srbiji. Dobar deo domaće političke scene i bezmalo svi mediji obradovali su se agresiji Rusije. Ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja, poradovala se i većina žitelja Srbije.

Kako su se radovali, tako su uglavnom i glasali. I odjednom – problem. Kao, rezultati su takvi da nijedna većina neće biti legitimna. To nije tačno. Svaka većina, kako god da se sklopi na osnovu rezultata izbora – legitimna je. Ali, deo opozicije tvrdi da su izbori pokradeni. Drugi deo opozicije kaže da su u Beogradu režimske stranke i stranke opozicije poravnate, pa će zato svaka nova vlast u gradu biti nelegitimna.

Dobro, opozicija ko opozicija, posao joj je da prigovara. Ali, sada ispada da je i Vučiću stalo do legitimnosti. I on misli da se u ovoj novoj podeli karata ne može do legitimne vlasti. Deset godina nelegitimno vodi Srbiju i tek sad mu je to zasmetalo. Deset godina nemilice gazi po opoziciji u zemlji, a sad joj odjednom pruža ruku i zove je u pomoć.

Sve to, zbog rata u Ukrajini. Oko tog rata svet se ponovo oštro podelio na Zapad i Istok. Na demokratske zemlje i zemlje koje to nisu. Kada su glasali na izborima, žitelji Srbije birali su stranu u toj globalnoj podeli. I izabrali su. Ali sada Vučić – zahvaljujući kome su žitelji Srbije ponajviše birali tako kako su birali – hoće da ih vrati na popravni. Birajte još jednom, kaže on, ovaj put pametnije.

Ne stiska samo Zapad Srbiju. Stiskaju je i Rusija i Kina. Efikasnije od Zapada, ako je suditi prema rezultatima izbora. Ili, kad smo već kod toga, ako je suditi prema većini medija u Srbiji. Da ovde neko promoviše Zapad ili ne daj bože NATO kao što se u nacionalnim medijima promoviše Putinova agresija na Ukrajinu, taj bi zauvek nosio stigmu izdajnika i stranog plaćenika.

Rusija i Kina završile su posao na izborima u Srbiji. Njihovi ljudi su odlično prošli. Ali, Vučić je ipak ostao nezadovoljan. Čiji je Vučić, pitaju se ne samo Zapad, Kina i Rusija nego i žitelji Srbije. Na koju će stranu Vučić, strepe Zapad, Kina i Rusija, a s njima i žitelji Srbije. Toliko je ostalo od demokratije u Srbiji. Samo još Vučić može da bira.

To je nacionalna katastrofa. Vučić je davno priznao da nije shvatio važnost rušenja Berlinskog zida. U Srbiji (i Vučićevoj glavi), taj zid pao je više od deset godina kasnije. Čovek s takvim talentom da promašuje epohalne događaje sada treba ponovo da bira u ime čitave nacije između Zapada i Istoka, između slobode i demokratije s jedne strane i onoga što stoji s druge, šta god to (loše) bilo.

Sklon promašajima, on je zgazio sve kapacitete za demokratsku raspravu u Srbiji. Sada jasno vidimo zašto su ti kapaciteti ipak važni. Treba identifikovati šta se događa u Ukrajini i to predstaviti žiteljima Srbije. Zatim se prema tome treba ispravno postaviti. Konačno, treba videti i šta su moguće posledice takvog stava i za to se pripremiti. To ne može jedna glava.

Ali, tako se namestilo, Srbija sada ima samo tu jednu (nesrećnu) glavu. Glava se nećka, na koju će stranu. Merka Đilasa i ko zna koga još. Ako joj se dopadne Đilas, eto novih izbora. A ako ne… to što smo netom imali, mogli bi biti poslednji izbori u Srbiji. Vučić sebe predstavlja kao vrsnog šahistu. Ali, nema ništa od igre kada si sam na tabli. Vučić je to, možda, sada shvatio. Mora se doneti odluka i preuzeti odgovornost za nju. Lakše bi mu bilo da nije sam. Razgovaraću s Đilasom, dosetio se.

Zbrka u Srbiji razrešiće se u Ukrajini. Vučić je u proteklih deset godina paralisao Srbiju. Ona više nema sposobnost da samostalno kreira svoje opcije i izbore. S mnogo više pažnje treba gledati kako se ponašaju figure oko Ukrajine. To će – a ne izbori, nažalost – prelomiti stvari u Srbiji.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.