Faze razvoja tokom perioda adolescencije

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Savremeni način života vodi i ka ubrzanom intelektualnom i hormonskom razvoju, te je ta granica pomerena. Period rane adolescencije počinje oko 10. godine, i traje do kraja 13. godine života.
Ilustracija: Fe Ribeiro
Ilustracija: Fe Ribeiro
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Period adolescencije predstavlja most između detinjstva i odraslosti. Donosi mnogobrojne promene koje se dešavaju u fizičkom, mentalnom, socijalnom, emocionalnom i seksualnom razvoju mlade osobe. One se dešavaju prilično brzo, što može uticati na pojavu nesigurnosti, preosetljivosti, zbunjenosti, na uplašenost i osećaj anksioznosti, kako kod adolescenata, tako i kod roditelja.

U ovom tekstu objasnićemo šta se može očekivati u svakoj od razvojnih faza kroz koje mlada osoba prolazi tokom perioda adolescencije. Svaki adolescent je priča za sebe i ima svoju dinamiku rasta i razvoja, ali ove opšte smernice mogu pomoći u pripremi i razumevanju izazova kroz koje je potrebno proći tokom tipičnog odrastanja.

Rana adolescencija. Do nedavno se smatralo da rana adolescencija počinje oko 12. godine života, i traje do 15. godine. Međutim, savremeni način života vodi i ka ubrzanom intelektualnom i hormonskom razvoju, te je ta granica pomerena. Period rane adolescencije počinje oko 10. godine, i traje do kraja 13. godine života.

Ovo je faza tokom koje su fizičke promene najizraženije. Telo mlade osobe počinje ubrzano da raste i da se menja. Dolazi do razvoja sekundarnih polnih karakteristika, kao i do početka istraživanja sopstvene seksualnosti. Sve fizičke promene koje se dešavaju tokom adolescencije jesu ono što nazivamo pubertetom. Zbog burnih dešavanja u telu na nivou hormona, mogu se javiti masna koža i kosa, bubuljice i/ili gojaznost. To kod mlade osobe može pokrenuti nesigurnost, preispitivanja, poređenje sa drugima. Bitno je da roditelji (ili drugi značajni odrasli) to prepoznaju, te da adolescentu objasne zbog čega se sve to dešava, odnosno da sve fizičke promene tokom ovog perioda normalizuju. Takođe, sa devojčicama bi trebalo razgovarati o prvoj menstruaciji pre nego što se ona desi, kako im taj događaj ne bi bio šokantan.

Očekivano je da će hormonske promene značajno uticati i na emocije i ponašanje, te da će adolescent postati razdražljiv, plačljiv, svadljiv. Postaće i izuzetno egocentričan, počeće da postavlja granice i da se suprotstavlja, posebno roditeljima, i da burno reaguje kada ih oni probijaju, dok će, s druge strane, on sam biti veoma buntovan kada su u pitanju pravila koja postavljaju roditelji, naročito ukoliko pre ulaska u adolescenciju nisu postojala jasna pravila i granice u porodičnom sistemu.

Očekivano je da će adolescent u ovoj fazi početi da ističe i svoju potrebu za privatnošću, da se sve više okreće ka vršnjačkoj grupi i da ima izraženiju potrebu da se što bolje uklopi. Okreće se i svojim ličnim interesovanjima pa postoji verovatnoća da će želeti da prekine sa nekim vannastavnim aktivnostima koje je pohađao na inicijativu roditelja. Sve to je u vezi i sa početkom razvoja kritičkog i apstraktnog mišljenja.

Srednja adolescencija. Ova faza obuhvata period od 14. do kraja 17. godine života. Tokom nje, fizički i hormonski procesi se nastavljaju, ali i stabilizuju, pa kod devojčica, na primer, menstruacije postaju redovne, a kod dečaka se završava mutiranje glasa. Frontalni režanj mozga (,,novi mozak’’) koji je odgovoran za kritičko, logičko i apstraktno mišljenje, racionalno donošenje odluka, kontrolu impulsa, prosuđivanje i uvid u moguće posledice određenih postupaka još uvek ne dostiže svoju punu zrelost i nastavlja svoj razvoj i tokom ove faze. Zbog toga, na primer, u rizičnim seksualnim odnosima ne vide automatski mogućnost prenošenja polnih bolesti i neželjenu trudnoću ili loše ocene kao smanjenu mogućnost za upisivanje boljeg fakulteta već se uglavnom i dalje vode principom trenutnog, kratkoročnog hedonizma, posebno oni mladi sa kojima roditelji nisu od najranijeg detinjstva radili na kontroli impulsa i odlaganju zadovoljstva.

Tokom srednje adolescencije očekivano je, dakle, da će mladi početi da se interesuju za partnerske i seksualne odnose, na osnovu kojih počinju da formiraju i svoj seksualni identitet.

Postaće okupirani fizičkim izgledom, eksperimentisaće i na taj način istraživati šta je ono što im se dopada, formirati svoj stil i autentičnost tako da su promene koje idu i iz krajnosti u krajnost očekivane. Sve manje vremena provode sa porodicom, a sve više sa vršnjacima, što je prirodan proces osamostaljivanja i manifestacija potrebe za nezavisnošću.

Očekivano je i eksperimentisanje sa cigaretama, alkoholom, marihuanom, seksualnim aktivnostima. Naravno, uvek je preporuka da roditelji i pre same adolescencije usmeravaju dete u pravcu pozitivnog razvoja time što će dete od najranijeg detinjstva usvajati pozitivna bazična uverenja o tome šta je dobro, a šta loše (i zbog čega!), kao i o sopstvenoj vrednosti. Potrebno je i da sami roditelji budu pozitivan model. Tako će dete kada mu se da prostor za osamostaljivanje i formiranje autentičnosti znati da ide pravim putem, bez bojazni od razvijanja poremećaja ponašanja.

Pred kraj ovog stadijuma razvoja, mladi počinju intenzivnije i racionalnije da razmišljaju i o svom budućem zanimanju.

Kasna adolescencija. Kasna adolescencija traje od 18. pa sve do 26. godine. Do nedavno se smatralo da se adolescencija završava u 21. godini života. Međutim, novija psihološka i neurološka istraživanja pokazuju da je relevantno tu granicu pomeriti jer se kognitivni i emocionalni razvoj nastavljaju i kasnije, te da frontalni korteks dostiže svoju punu zrelost oko 25. godine. Takođe, kod značajnog broja mladih i tokom dvadesetih godina dolazi do stabilizacije hormonske aktivnosti.

U ovom stadijumu, ukoliko su svi prethodni izazovi uspešno razrešeni, karakteristično je da se mladi ponovo okreću roditeljima, iako uglavnom dolazi do fizičkog razdvajanja. To je rezultat razvoja sopstvene individualnosti, sopstvenih stavova i vrednosti mlade osobe pa u roditeljima pre vide sebi ravne nego autoritete koji žele da ih oblikuju po svojim merilima.

Razvijaju potrebu za dubljim, bliskijim odnosima tako da je očekivano da se krug bliskih prijatelja sužava. Takođe, tu je i potreba za stabilnijim partnerskim odnosima, što nastupa kao rezultat emocionalne zrelosti. Svest o posledicama vlastitog ponašanja stupa na scenu, što doprinosi uspostavljanju kontrole nad impulsima i emocionalnoj regulaciji.

Razmišljanja o budućnosti postaju ozbiljna, te se adolescent usmerava i na svoju karijeru, kao i na postavljanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva te stvaranje uslova da ih ispuni.

Kao što smo na početku naveli, ovo je prikaz tipičnog razvoja. Odstupanja su moguća, značajan broj mladih prolazi kroz ozbiljniju adolescentsku krizu koja, ukoliko ostane neprimećena, može za posledicu imati razvoj mentalnih poremećaja. Stoga su praćenje, blagovremeno prepoznavanje odstupanja od onoga što se smatra uobičajenim i adekvatna reakcija veoma bitne preventivne mere. Tokom perioda adolescencije mladi često imaju potrebu da pričaju sa stručnim licem i rade na sebi. Odrasli to treba da čuju, podrže i shvate kao hrabrost mlade osobe da se bavi svojim mentalnim zdravljem, a ne kao sopstveni poraz ili dečiji hir.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.