Med bi mogao da bude glavni činilac nove vrste računara

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Test je bio uspešan, pa se istraživači nadaju da će njihov memristor omogućiti izgradnju organski-zasnovanih računarskih sistema.
Med bi mogao da bude glavni činilac nove vrste računara_6252141cdae4b.jpeg
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Neuromorfni računari, koji imitiraju ljudski mozak, sada su još jedan korak bliže realnosti zahvaljujući istraživačima sa državnog univerziteta u Wašingtonu. Oni su uspeli da naprave električno kolo za novi tip čipova, koje koristi potpuno neočekivanu supstancu – med.

Oni su dokazali da je moguće kreirati memorijski resistor (memristor). Za to im je bilo potrebno da med pretvore u čvrstu formu, nakon čega su ga stavili između dve metalne elektrode, na sličan način kao što sinapse u mozgu leže između para neurona. Zatim su testirali sposobnost ovakvog sklopa da se „pali“ i „gasi“ u intervalima između 100 i 500 nanosekundi. Test je bio uspešan, pa se istraživači nadaju da će njihov memristor omogućiti izgradnju organski-zasnovanih računarskih sistema.

U saopštenju koje su izdali tim povodom, oni navode da je u pitanju jednostavna struktura, ali je po funkcionalnosti veoma slična načinu na koji funkcionišu ljudski neuroni. To znači da, ako bi se integrisali milioni (ili milijarde) ovih „medenih memristora“, dobili bismo neuromorfni sistem koji bi oponašao ljudski mozak. Još jedna prednost je što se konvencionalni čipovi zasnivaju na neobnovljivim i toksičnim materijalima, dok neuromorfni čipovi mogu da budu napravljeni od biorazgradivih materijala.

Sledeći korak istraživača je da smanje veličinu memristora sa mikro na nano red veličine. Sadašnji memristori su veličine prečnika vlasi kose, a cilj je da se se ona smanji 1000 puta. Ako to uspeju, istraživači će imati priliku da „spakuju“ milione, pa čak i milijarde medenih memristora u jednu celinu, čime će dobiti neuromorfni računarski sistem.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.