Dijalog u kazamatu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ona je oduvek bila militantna frakcija. Bolje da ostanem ovde.
Ilustracija: Silvia Ciccu
Ilustracija: Silvia Ciccu
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Scena iz drame „Poslednja teza o Fojerbahu / Dnevnik Dimitrija Tucovića“

Kalemegdanski kazamat. Beograd, mart 1914. Dimitrije Tucović je zbog pisanja u Radničkim novinama o zločinima srpske vojske u Balkanskim ratovima u vojnom zatvoru. Ćelija je oskudna, drveni krevet, sto, stolica i kibla. Jedan ceo zid ćelije, onaj prema hodniku, zatvoren je ogromnom rešetkom. Tucović sedi za stolom i piše. Čuje se bat nečijih koraka. Tucoviće se prene iz misli, ustane. Sporim korakom se približava dr Velimirović u crnoj monaškoj odori sa kamilavkom. Oko vrata mu je ogroman zlatni krst na lancu.

Dr Velimirović

Uhapšenici i uznici obično beže u san. On ih krepi, daje im snagu… Daje im nadu. I kad je nema. I kad neće ni da je bude. A ti, potporučniče, vidim, ne spavaš… Budan si. Čekaš nešto? 

Vadi kesicu s duvanom ispod mantije. Pruža je Tucoviću kroz rešetke.

Na, uzmi, znam da duvaniš…

Tucović

Iznenađen. Ćutke prihvata duvan, a onda brzopleto vadi rizle iz džepa i počne da mota.

Naučio sam na frontu da ne spavam. Kad je bilo najteže, nisam spavao danima. Bodrio sam vojnike u svom vodu i obećavao im hranu, ćebad, sve ono što nam vlada nikad nije isporučila. Lagao sam. I nisam spavao.

Nudi dr Velimirovića cigarom, ovaj prihvata. Pripaljuje šibicom. Kasnije, kroz rešetku pripali i Tucoviću.

Dr Velimirović

I dobro si učinio… Da znaš. Ukoliko si to rekao kako bi vojnicima ojačao moral, ukoliko su oni posle toga bili spremniji za juriš, dobro si uradio. I neka ti je Bogom prošteno, potporučniče.

Tucović

Sad mi je žao tih ljudi. Ubeđivao sam ih da mi veruju, a u stvari sam tražio da poveruju vrhovnom komandantu na njegovom krvavom pohodu. Nisam dobro uradio. Put preko Kosova i Albanije, ka Jadranskom moru, odveo nas je u propast.

Dr Velimirović

Nema propasti za srpskog vojnika. Naročito ne za mrtvog. Taj je nama dragoceniji od onih živih jer ćemo s njim svi mi vaskrsnuti. I nek si lagao, činio si to Boga radi, a takve reči nisu laž, jer su istinitije od svega što si mogao da im kažeš u trenutku kad im je život visio o koncu.

Tucović

Umoran sam od te vaše demagogije. Umesto da vodite crkvu, uključili ste se u krvavu Aleksandrovu politiku. Između jevanđelja i sablje izabrali ste ovo drugo. Mislili ste, ako pomognete Aleksandru danas, onda će sutra on vama.

Dr Velimirović

Stani malo, potporučniče! Ne govori se tako o svetoj Crkvi, pa ni o državi. A ti si zbog takvog govorenja i pisanja i dopao apsane. Možda su otpori na arbanaškom putu bili tvrdi ali to je ipak bio Hristov put, a naš je ugriz bio jak. Srpski su zubi samleli sve otpore…

Tucović

Ahh, video sam ja to u kasapnici na Košarama. Zato se sada naveliko kupuje oružje iz Rusije i ponovo sprema ka Kosovu. Da znate jedno, tamo ovu vojsku čeka samo jedno: ambis! Stvorili smo krvne neprijatelje zanavek. U Peći, u Prištini, u Podujevu, u Nezirajima, na Šari, na Korabu, u Ljumi… Jeste li svesni toga? I znate šta, na kraju će na Kosovu ostati samo ono što smo i zatekli. Gole manastirske zidine.

Dr Velimirović

Čudno… Došao sam da u miru porazgovaram s tobom i da ti kažem da su se oni tvoji komunci založili kod ministra vojnog Stefanovića da te pomiluje, ali uz obećanje da nećeš više iznositi takve prljavštine u javnost. A ti sve po starom. Duša ti je zatrovana…

Okrene se bočno ka njemu i nastavi da govori gledajući niz hodnik. Izmenjenim glasom.

Pa znamo mi vrlo dobro o čemu ti pričaš, potporučniče. Božje uši nisu gluve, božje oči nisu slepe, a narod kroz njih i čuje i vidi. Ali ako im dozvolimo da oni kroz njih spoznaju to što ti pričaš, šta bi ostalo od srpskog sveta? Zar bi Skoplje bilo naše?

Tucović

Ne zadugo.

Dr Velimirović

Kosovo polje? Dečani?

Tucović

Ukrasi na kalendaru u Patrijaršiji.

Dr Velimirović

Raška? Nemanjin dom?

Tucović

Spomenik, možda. I to grdan.

Dr Velimirović

Krv je pala za to, potporučniče.

Tucović

Preko 5.000 vojnika i oficira rasejalo je kosti po Albaniji. Mrtvim Albancima se ni broja ne zna. Bila je to cena jedne propale konkviste. U pokušaju da izbegne ekonomsku blokadu sa Zapada, Srbija je potražila drugi izlaz na tržište, i to preko gudura i ljudskih kostiju.

Dr Velimirović

Velika je Srbija, ali su joj ljudi mali. Ljudi kao što si ti. Kao što su tvoji komunari koji više veruju Marksu nego Svetom Savi. Među vama ima samo jedan razuman čovek. Gospodin Tadić. S njim smo se nagodili oko tvog puštanja. Aleksandar će pomilovati heroja sa Košara, a ovaj će prestati da sipa otrove… Zauzvrat, nudimo ti da budeš glavni zastupnik svih sindikata u zemlji… Ako budeš pametan, mogao bi lepu karijeru da napraviš. Jednog dana, mesto u vladi. Kuća na Vračaru. Mlad si čovek, možda porodicu da osnuješ. Ostavi se lajanja, gledaj od čega se živi. Možda bi te diplomatija zanimala, mesto konzula u Beču il‘ Berlinu. Pogledaj gospođu Milićku, sad je u Zagrebu. Šta joj fali… Takvi su nam ljudi potrebniji no ikad…

Tucović 

Uzdrhti sav dok povlači dim cigarete.

Ona je oduvek bila militantna frakcija. Bolje da ostanem ovde.

Dr Velimirović

Gospodin Tadić nam je garantovao za tebe. I da tvoje Radničke novine više neće bljuvati paklenu vatru u lice ovom napaćenom narodu. Sada treba graditi državu. Novi krajevi vape za uređenjem. I srpski narod tamo.

Tucović

U novim krajevima nema srpskog naroda. To je balkanski svet koji vi ne razumete. On menja identitet u zavisnosti od toga čija je vojska zanoćila u selu. Ali govori jedan zajednički jezik koji svuda lako razumeju. Znam da srpski filolozi sve to vide drugačije, ali ja zovem jednim jezikom dijalekte na kojima se narodne mase bez ikakve teškoće sporazumevaju. I kad je u pitanju trgovina, i kada je u pitanju kulturni život – jezik je jedan. Zavojevača je mnogo i svaki od njih polaže pravo na svoju teritoriju. Naši akademci se utrkuju ko će bolje teorijski da potvrdi ratne planove Srbije. Ni njih ne interesuju ljudski životi. Jednako kao ni crkvu. Mrtvi su ovde jedina konvertibilna valuta. Pa kakva je to zemlja?

Dr Velimirović

Hristolika, potporučniče. I njeno je carstvo večno. Ali u njemu nema mesta za takve kao što si ti. A opet, ona je široka, otvorena i za jednog Svetozara Markovića, iz čijeg su dela proklijali narodni pokreti. I za gospodina Tadića. Između njih, ostaće prazno mesto kao prazan grob za tebe. I sve što si napisao, rekao, pokrenuo, srušiće se u prah i pepeo. A tvoje će knjige spaliti na trgovima, izbaciće ih iz knjižara, pobacati iz biblioteka. Tvoje će novine služiti da se prave fišeci na pijacama. Tvoja pseća pisma iz Arbanije već smo dali da se iseku… Jednog dana, osvrnuće se ljudi na ovo veliko vreme, ali tamo neće videti ni tebe ni tvoje komunarske ideje; videće Srbiju do Elbasana i Drača, Kumanova i Bitolja. Na zapadu do Virovitice, Karlovca i Ogulina čak. Naši akademci i pesnici slaviće srpskog vojnika koji je časno poginuo za tu zemlju. Izrode kao što si ti neće pamtiti. Po tvom grobu pišaće svinje…

Tucović 

Otpuhne dim ka njemu.

Kad ponestane politike, Srbija se uvek oslanja na svinje i prošlost. Znam to. A ja, za razliku od vas, imam nameru da još malo živim u budućnosti. Zato i planiram da napustim Srbiju… Uskoro odlazim…

Dr Velimirović

Ma šta kažeš? Odlaziš? Otkud to? Kuda? Gospodin Tadić uveliko bodri ljude, kaže da se spremate za izbore…

Tucović

U Ameriku… Ne zna to ni on. Niko ne zna… Ovde su svinje, radikali i lažni socijalisti pojeli demokratiju. U Americi još ima nade za radnički pokret. Promenićemo svet odozdo. Iz rudnika i mašinskih radionica, sa traka za sklapanje automobila. Sindikalni pokret koji se ne deli na nacije biće jači od svake korporacije i vlade. Izumećemo društvene mehanizme za suzbijanje diktature kakva vlada u Srbiji. Pokazaćemo ljudima da je njihovo pravo podjednako važno kao i pravo jednog kapitaliste, medijskog mogula ili političara na vlasti. Klasa poniženih uskoro će početi da se penje ka gradskim zidinama. To je jedina istinska snaga koja menja svet. A kada talas tih promena krene, i ovde, u Beogradu, koji se sad ne razlikuje od ove ćelije, osetiće se kako zidine kazamata pucaju. I ništa neće ostati na svom mestu. Raskovaćemo sve što ste lažima izgradili i napravićemo sve novo…

Dr Velimirović

Odlaziš u đavolovo carstvo… Tamo ti i jes’ mesto…

Tucović

Odlazim u novi svet. Da bih ga jednom doneo i ovde. Ako još bude bilo živih…

Dr Velimirović

Posle kraće pauze.

Pisao sam tvom ocu Jevremu… Uništio si tog nesrećnog čoveka… On me je i zamolio da se zauzmem za tebe. Zato sam došao. Da ti ponudim da se ispovediš i pričestiš, ali ti si odluku već doneo, vidim…

Tucović

Moj otac to sigurno nije tražio. On je saglasan s mojim putem.

Dr Velimirović

On je tužan i bolestan čovek.

Tucović

On je slobodan čovek. Naučio me je da čak i kada stojim ovako, iza rešetaka, mogu da budem slobodniji od vas.

Dr Velimirović

Žalosna je ta tvoja sloboda, potporučniče. I ta Amerika… Kad je sva naša nada u svetoj Rusiji.

Tucović 

Završava motanje nove cigare koju pripaljuje na prethodnu.

To nije moja Rusija… Mene zanimaju libertinske ideje. Oni koji se hrane ljudskim mesom ili trguju mrtvim dušama to ne mogu da shvate.

Dr Velimirović se krsti i pravi rukom pokret kao da baca anatemu. Tucović baca opušak kroz rešetku i vraća se u dubinu ćelije.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.