Brisanje

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Sankcije se koriste umesto oružja. Prezirati sankcije i s ponosom govoriti kako ih Srbija nikada ni protiv koga neće više uvoditi jeste u ovom konkretnom slučaju u stvari zagovaranje rata.
Ilustracija: Adrian Macho
Ilustracija: Adrian Macho
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Srbija zna šta su sankcije i zato ih neće uvoditi Rusiji. Tako nekako je to objasnila predsednica vlade. Isto redom govore i ostali iz redova režima. Složno im se pridružuje i hor iz opozicije. Stalno slušamo kako je Srbija duboko podeljena. To „duboko“ treba da naglasi kako je podela ozbiljna. Ali, vidimo da nije. Ima stvari oko kojih se „Srbi“ lako okupe i jednoglasno odluče uprkos „dubokoj“ podeli. Dakle, mi „Srbi“ znamo šta su sankcije, osetili smo ih na svojoj poslovičnoj koži i zato ih nećemo uvoditi drugima.

Čitalac, moj vršnjak, seća se da nije oduvek bilo tako. Bilo je situacija kada „Srbi“ jesu rado pribegavali sankcijama. Istina, bilo je to davno, pre više od tri decenije. Pozivalo se na bojkot slovenačke robe u sprskim prodavnicama. Od tada do danas mnogo toga se dogodilo, pa se i promenio stav „Srba“ prema sankcijama. Jednom kada su i sami postali meta sankcija, to im je promenilo perspektivu. Zato sada, bezmalo s ponosom, „Srbi“ obećavaju nikada više nikome sankcije.

O tome zašto se danas podiže zid sankcija oko Rusije ovde se, pak, ćuti. A ako se ne ćuti, otvoreno se pita – šta su to „Rusi“ loše uradili da im se uvedu sankcije? Slično se ćuti ili ne zna i kada se pita za razloge nekadašnjih sankcija protiv Srbije. Zaista, zašto su protiv Srbije podignute sankcije – seća li se neko? Kako to da pamtimo sankcije, a ne pamtimo zašto su „nam“ ih uveli? Ili pamtimo, ali i o tome složno ćutimo – ovde se pod „mi“ misli na režim i opoziciju.

Dobro, pravimo se da ne znamo, nećemo dalje o tome.

Svet je na ivici rata. Vesti kažu da se Belorusija sprema da napadne Ukrajinu. Napad Belorusije ići će duž granice Ukrajine i Poljske. Namera je da se preseče snabdevanje Ukrajine preko granice s Poljskom. Ako Belorusija zaista uđe u taj idiotski rat, teško da će Poljska ostati po strani. A Poljska je članica NATO-a. Ako je tačno ono što čelnici NATO-a kao musketari Alexandra Dumasa od početka agresije na Ukrajinu ponavljaju: svi za jednog, jedan za sve – eto velikog rata.

Možda je scenarij nategnut, treba verovati da u Belorusiji i Poljskoj ima više pameti nego u Rusiji, ali svakako nije nemoguć. Sankcije treba to da spreče. Sankcije su pokušaj da se rat završi pre nego što se raširi na druge zemlje. Sankcije se koriste umesto oružja. Prezirati sankcije i s ponosom govoriti kako ih Srbija nikada ni protiv koga neće više uvoditi jeste u ovom konkretnom slučaju u stvari zagovaranje rata. To je kao da kažete: nećemo sankcije, hoćemo rat. Jer, o tome se radi, bira se između sankcija i rata.

U pravu je čitalac – šta je Srbija da uvodi sankcije Rusiji? To mu izađe na isto kao da Crna Gora uvede sankcije Rusiji. (A uvešće ih.) Ali, stvar nije u tome. Reč je o simboličnim gestovima ili – ako baš hoćete – o biranju strane. Srbija pak odbija da se svrsta. Što bi imalo smisla da su Ukrajina i Rusija jednake vojne sile i da su u rat ušle posle niza sukoba za koje su odgovorne obe strane. Imalo bi smisla i kada bi ovo zaista bio rat između NATO-a i Rusije. Ali nije.

Rusija bez i jednog dobrog razloga vojnom silom gazi preko susedne zemlje. Neka mi oprosti čitalac što insistiram na banalnim stvarima. Sve je to očigledno i naizgled nema razloga da se ponavlja. Samo što ispada da nije očigledno. NATO se iz sve snage trudi da izbegne ulazak u sukob sa Rusijom. Ukrajina nije provocirala Rusiju. Naprotiv, Rusija je otkidala parče po parče Ukrajine pre nego što je krenula da je celu pregazi. Sve su to banalne činjenice. Kao i uništavanje ukrajinskih gradova, što gledamo bezmalo u živom prenosu.

Ali, ovde režim i opozicija vide rat NATO-a i Rusije. I u tom ratu vide Rusiju kako se brani. Ukrajina je nestala s horizonta. Ukrajinski gradovi i narod što u njima živi kao da nikada nisu postojali. Mi smo ih, i pre Putina, spremno izbrisali.

 

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.