Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Uporedo sa tragičnim ukrajinskim ratom i poslednjim repovima Kovid krize, nad Evropu se sada nadvio i talas saharskog peska. Satelitska osmatranja atmosfere iznad našeg kontinenta beleže pravu peščanu oluju na nebu. Na slici su prikazane maksimalne dnevne koncentracije suspendovanih čestica (PM10 za 17. mart) prema modelu evropskog monitoring programa Kopernikus, koji trenutno beleži jednu od najsnažnijih peščanih epizoda nad Evropom u poslednje vreme.
U međuvremenu, dole na zemlji, pesak se nataložio na haubama automobila, pločnicima i krovovima. Beograd je tako osvanuo prekriven slojem narandžaste prašine. Peščana izmaglica smanjila je vidljivost, merne stanice zabeležile su rekordne vrednosti aerosola u vazduhu, a ekološke organizacije počele da upozoravaju na aerozagađenje (nekima je transport peska nepoznat fenomen, pa sumnjaju u to objašnjenje i upozoravaju na hronični problem aerozagađenja koji inače postoji nad našim gradovima).
No, situacija ništa nije bolja u ostatku Evrope. Zapravo, pesak je u većim koncentracijama pogodio zapadni deo kontinenta, a u Španiji je prethodnih dana pesak izazvao pravu nepogodu.
Deluje zbunjujuće, ali pesak iz Sahare sasvim prirodno stiže na velike udaljenosti. Mada je najveća zemaljska pustinja od nas udaljena hiljadama kilometara, svuda u okolnom vazduhu inače ima peska koji je potekao iz Sahare. Naime, tokom samo jedne godine iz Sahare se u atmosferu podigne od 20 do 600 miliona tona peska i ova je pustinja najveći izvor mineralne prašine na Zemlji.
Saharski pesak se iznad toplih delova pustinje, usled konvekcije, podiže na ogromne visine, da bi potom vetrovima bio rasejan u vrlo udaljene delove sveta. Za nas najznačajnije je da preko Mediterana stiže u naš region i pada na Evropu. Ponekad stvara prave peščane oluje ili se spusti sa kišom, pa vidno, kao što je slučaj ovih dana, isprlja gradove na tlu.
Pesak izučavaju klimatolozi, meteorolozi i fizičari, a važan centar gde se ovaj fenomen proučava je u našem Institutu za fiziku u Beogradu. U Laboratoriji za fiziku životne sredine Instituta za fiziku kontinuirano se prati transport peska iznad Balkana, a visoki slojevi atmosfere se snimaju posebnim laserskim snopom, dok se njihovo kretanje modelira na superkompjuteru.
Pesak iz Sahare predstavlja izvestan rizik za avionski saobraćaj, a tokom većih epizoda je i neugodan zdravstveni hazard. No, kao i druge prirodne pojave, pesak je istovremeno i koristan za brojne procese u atmosferi. On se spušta i na Karibe, Centralnu Ameriku, a stiže i do Amazona. Zapravo, pesak igra vrlo važnu ulogu u dotoku hranljivih materija u prašume Amazona, a utvrđeno je da pojedine vrste gljiva i mikroorganizama žive u njemu i putuju s kraja na kraj sveta. Takođe, pesak koji pada na vodene površine je presudno bitan za plankton u okeanu i predstavlja presudan faktor za lanac ishrane u Altantiku.
Istraživanja potvrđuju da ovaj aerosol značajno utiče na formiranje oblaka i padavina, pošto su sitne čestice peska predstavljaju jezgra za kondenzaciju, oko kojih nastaju i rastu kristali leda i sledstveno, kišne kapi.