Možda niste znali, ali popularna maksima “Mens sana in corpore sano” nije latinski citat iz doba Starog Rima, već relativno moderan slogan koji je stekao popularnost sa razvojem sportskih društava u 19. i 20. veku. Izreka se na srpski jezik prevodi “U zdravom telu zdrav duh” (obratite pažnju na obrnut redosled sintagmi u prevodu – mens sana je zdrav duh, a in corpore sano u zdravom telu), a isto značenje – da se jačanjem tela jača i duh – danas ima na svim modernim jezicima.
Nedavni izbor pesme “In corpore sano” izvođača Konstrakta za predstavnika Srbije na takmičenju za Pesmu Evrovizije, uz uobičajene estetske i političke diskusije, probudio je neobično interesovanje kako za latinski jezik, tako i za ovu izreku. Ali, po svemu sudeći, Rimljani je nikada nisu koristili u značenju koje danas poznajemo.
Najstariji zabeleženi pomen nalazi se kod rimskog pesnika Juvenala iz prvog veka naše ere, u njegovom delu “Satire” i to u okviru jednog jedinog stiha: “orandum est ut sit mens sana in corpore sano“. Juvenal ovde kaže “treba da se moliš za zdrav duh u zdravom telu”, učeći Rimljane kako je uzaludno moliti se bogovima za velike želje, dug život ili sreću, već da treba od njih tražiti konkretne vrline među kojima su prvi: zdravi duh i zdravo telo. Juvenal nigde ne pominje uzročno posledičnu vezu koju danas vidimo u zgodno urimovanoj maksimi, da je zdravo telo neophodno ili bar vrlo važno za zdrav duh, već da su i jedno i drugo preduslovi za sreću.
Sličnu poruku kao Juvenal, o značaju zdravog tela i zdravog duha za ljudski život, promovisao je u 17. veku britanski filozof Džon Lok (1632-1704). U knjizi “Misli o obrazovanju” iz 1693. godine (Some Thoughts Concerning Education, kod nas prevedena i kao “Razmišljanja o obrazovanju”) u prvoj rečenici prvog od 217 paragrafa, Lok kaže: “U zdravom telu zdrav duh, to je kratak, ali potpun opis stanja sreće na ovom svetu”.
Lok ovde ne citira Juvenala i mada se u delu više puta poziva na razne latinske izreke (učeći, između ostalog i da je znanje klasičnih jezika važno za razvoj engleskog džentlmena), uopšte i ne navodi latinski citat “Mens sana in corpore sano“. Moguće je i da se Lok više oslanjao na nešto stariju klasičnu izreku koja se pripisuje grčkom filozofu Talesu o tome ko je srećan čovek: “Onaj koji ima zdravo telo, dubok um i pitom karakter”.
Lokova je knjiga o obrazovanju, bez sumnje, promovisala frazu, nezavisno od poruke koju je filozof imao na umu. Izuzetno popularna, knjiga je uticala kako na gotovo sve mislioce doba prosvetiteljstva, tako i na praktične metode obrazovanja na zapadu. Pored ideja o ulozi obrazovanja, Lok istovremeno daje i obilje sasvim praktičnih uputa o nesvrsishodnosti batina, o plakanju i hrabrosti, kako i koliko učiti latinski, a koliko geometriju, kako oblačiti, kako hraniti decu i zašto je dobro da se deca naviknu na hladnoću. Predstavljena u tako rasprostranjenoj knjizi, dopadljiva engleska fraza sa njenog početka (Sound mind in sound body) je potom verovatno prevedena unazad na latinski, na kom inače odlično zvuči.
No, oblik i značenje koje danas znamo “Mens sana in corpore sano“, da nema zdravog duha bez zdravog tela, razviće se u viktorijansko doba. Prvi će ga na takav način u drugoj polovini 19. veka upotrebiti engleski gimnastičar Džon Halej koji se smatra jednim od rodonačelnika ideje o fizičkom obrazovanju i značaju rekreacije. Kao pionir olimpijskog pokreta i promoter vežbanja i biciklizma, Halej je ovu izreku upotrebio za slogan svog rekreativnog kluba u Liverpulu.
Nakon toga, maksima će biti često i rado korišćena kao slogan najrazličitijih organizacija, škola i klubova. Viktorijanske ideje o važnosti rekreacije i zdravog tela doživeće i inače sa nastankom olimpijskog pokreta globalnu popularnost, postajući jedan od stubova raznih omladinskih organizacija širom sveta. Kod nas će ga prihvatiti popularni Sokolski pokret, a nakon Drugog svetskog rata i analogni komunistički pokreti.
U Nemačkoj će, kroz evoluciju kulture militarizma, a posebno opskurne radove nemačkog nacionaliste Henriha fon Trejčke, biti preuzeta kao baza za nacional-socijalističku arijansku ideologiju, gde je važan argument čistote rase bila isticana lepota nemačkog tela i sledstveno, snaga duha. Slika prikazuje deo popularnog propagadnog postera “Nemački student” koji je 1936. godine nacrtao Ludvig Hohlvejn, poznati nemački realistični ilustrator i prijatelj Jozefa Gebelsa.