Jagoda na respiratoru

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Jer, svega imamo, sve smo nabavili, a „samo je problem mleko u prahu. Ono je kao respiratori nekada – naručili smo velike rezerve, ali džaba ugovori“.
Iliustracija: Jungwan Hae
Iliustracija: Jungwan Hae
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Jagode, sardine, dizel, benzin, pšenica, kukuruz (stočni i za ljudsku ishranu), nafta, gas, jabuke, maline, so, višnje, trešnje, šljive, pirinač, ulje, brašno, pasulj, paradajz, krastavac, repa, grašak, mleko u prahu.

Nabrajao je Vučić u dva „obraćanja“, uživo sa gotovo svih TV kanala. Mantrao je, ne bi li hipnotisao gledaoce, kao što je nekada nabrajao toponime, naročito kosovske, pokazujući kakav je vrstan znalac i prirode i društva i geografije.

Namera je jasna – usred globalne krize i tektonskih geopolitičkih pomeranja, Vučić je našao svoju malu izbornu nišu – plašiti birače nestašicama, skokom cena i predstaviti se kao čuvar i hranitelj. Dobar deo stanovništva sa jezom se priseća prizora iz devedesetih i Vučić svoju kampanju sada gradi na tim temeljima: Strašno je, ali mi (ja) brinem(o). Svega ima, ali nema opuštanja. Jer: „imamo nešto manje posađene repe“, ali ipak „nemamo problema, ljudi o tome ne treba da brinu“. Pa opet: „Količine graška koje proizvodimo nisu dovoljne“, ali nema brige jer „smo kupili šta nedostaje“.

Nameće se paralela sa izborima 2020, usred pandemije. Podstican je strah, teror (groblja će biti mala), a Vučić je spasavao živote, nabavljao respiratore, bio spreman da sam upravlja avionom koji će naše ugovorene i plaćene respiratore dovesti iz nekih mističnih neidentifikovanih stovarišta. On sam sada ne skriva da mu je cilj da probudi to sećanje i da paket „pandemija, virus, bolnice, respiratori, lekovi“ zameni paketom „rat, sankcije, skok cena, nestašice, glad“.

Jer, svega imamo, sve smo nabavili, a „samo je problem mleko u prahu. Ono je kao respiratori nekada – naručili smo velike rezerve, ali džaba ugovori“.

I kao što je pandemija bila prilika da se svi ugovori proglase tajnima i da se milijarde potroše bez bilo kakve kontrole i uvida, a da svi koji za račune pitaju budu označeni kao oni koji su protiv spasavanja ljudskih života, tako se i sada nazire da ne treba pitati za cene jer važno je samo da spasimo ljude od gladi i da se zemlja i dalje gradi.

Već smo čuli da su cene građevinskog materijala, sirovina (uz omiljenu stilsku figuru nabrajanje – „gvožđe, bitumen, cement, šljunak, kamen“) „drastično skočile“, biće veći troškovi, ali bitno je da se radovi nastavljaju.

Dodatni sloj farbe, ili možda lak, glazura na Vučićev izborni diskurs je podsticanje narativa da je Srbija izuzetno važna u aktuelnim geopolitičkim „gibanjima“. Pa se tako protiv nas vodi hibridni rat jer nam zavide na ekonomskim (i svim drugim) uspesima. Vrhunac tog narativa je priča o planu da se isključi Rusija iz UN, kako bi Kosovo postalo članica.

Posvećenom konzumentu Pinka, tabloida i direktnih prenosa Vučićevih obraćanja u tom trenutku verovatno nastaje haos u glavi, primordijalna supa iz koje izranja slika: 1. Ukrajina je nesrazmerno uzvratila da bi isprovocirala Rusiju da se brani na liniji Odesa-Harkiv; 2. Rusija nije poslušala Vučićeve savete (Putine, ne idi u Kijev!) i uletela je u zamku; 3. Dušmani su joj uveli nepravedne i ničim izazvane sankcije, izbacili je iz sportskih takmičenja, sa Evrovizije, a sad će i iz UN-a; 4. Sve su smislili kosovski lobisti da bi Kosovo ušlo u UN; 5. Krajnji cilj je da se Vučić oslabi pred izbore i na vlast dovede Đilas; 6. To neće moći jer imamo dovoljno sardina!

Ova kampanja sa graškom i sardinama odvija se u prvim nedeljama od raspisivanja izbora, paralelno sa prvobitno planiranom, zasnovanom na ekologiji (na prvom mestu), zdravstvu i investicijama.

U monitoringu funkcionerske kampanje, koju TS radi i ove godine, kao i u prethodnih 6 izbornih ciklusa, primetno je insistiranje na „4 milijarde evra investicija u ekologiju“. Te nebrojene ekološke „investicije“ vidljive su i na mapi na sajtu Dela govore, gde je upravo ekologija na prvom mestu. Kada se, međutim, pogleda malo bolje, vidi se da su posredi više reči nego dela – ogromna većina ekoloških projekata su zapravo planovi za izgradnju kanalizacionih sistema. A to je 4 milijarde evra vredan projekat koji je bez konkurencije, netransparentno dobila da sprovodi Kina.

Šta je još karakteristično za prve nedelje kampanje? Izmene zakona, već se potvrđuje, nisu donele bilo kakav napredak u vezi sa zloupotrebom javnih resursa i funkcionerskom kampanjom. Agencija za sprečavanje korupcije pokazuje izuzetnu dovitljivost i maštovitost u pronalaženju obrazloženja kako i zašto funkcioneri nisu kršili zakon.

Kada se ne bavi robnim rezervama, Vučić obilazi gradilišta ili putuje u inostranstvo, pojavio se i na jednom (prvom) stranačkom skupu, pa podjednako, iz Lajkovca, Merošine, Monte Karla i Madrida daje izjave o Kosovu, Rusiji, Ukrajini, Drobnjakovim računima, o tome kako se „razmišlja da vrtići budu besplatni“, o „najmodernijem oružju koje nam stiže“ (jer treba da štitimo narod i od rata, ne samo od gladi), o novim lekovima na listi.

O svemu govori, samo ga na pitajte za kandidaturu, jer onda hukće i odmahuje: „Ko će sada da se bavi izborima kad imamo bezbroj problema i muka. Ima još mesec dana do izbora, odluku o kandidatu donećemo 7. marta“.

A kampanja besni, svi ga hvale i zahvaljuju mu. Na Vulina i vuline smo već navikli, dojadili su valjda i biračima i smejačima i rugačima sa odama Vučiću koji je „pokazao šta znači kada jedna zemlja ima slobodnog i hrabrog vođu koji se izborio da vodi nezavisnu politiku. Mnogo moćnije i veće zemlje odluke donose po naređenju i moraju da zanemare interese svojih građana da bi sprovodile tuđu volju… Da se Aleksandar Vučić povijao pred moćnima, Srbija već dugo ne bi imala ni gas ni gasovod, privreda bi nam se raspala bez energenata, a kuće bi grejali samo bogati. Vojska bi nam bila raspuštena i goloruka, molili bismo za vakcine, bolnice i puteve bismo gledali samo u drugim zemljama“.

Stasao je, međutim, novi ešalon:

„Politika predsednika Vučića podseća na politiku Miloša Obrenovića i ono što je najvažnije je da kada pogledamo Srbiju danas vidimo jednak razvoj svih njenih delova“, poručuje specijalista neurohirurgije, direktorka Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije Danica Grujičić.

Profesor matematike Stojan Radenović ponosan je što je na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ jer je na taj način postao deo istorije: „Nekad će se pisati: ‘Za vreme Vučića, Ane i ostalih’. Ja ću možda biti u fusnoti, ali ja sam zadovoljan i fusnotom“.

Radenović će možda biti u fusnoti istorije, ali za sada ga, za razliku od Danice Grujičić, još nema na naslovnim stranicama dnevnih listova. Zna se koga ima.

Na naslovnim stranicama 15 dnevnih listova (među njima regionalna izdanja Narodne novine i Dnevnik, zatim Vesti, namenjene dijaspori, kao i Sportski žurnal), Aleksandar Vučić se za 15 dana pojavio 103 puta, od toga 30 puta kao glavna tema.

U 82,5% slučajeva predstavljen je u pozitivnom tonu, u 16,5% u negativnom. Sva negativna pojavljivanja su u listovima Danas i Nova.

Ostali funkcioneri i kandidati sa Vučićeve liste imaju 49 naslovnica – 81,6% u pozitivnom kontekstu, 14,3 u negativnom i 4,1 u neutralnom tonu.

Što se opozicije i „opozicije“ tiče, za sada su se brojem izdvojili jedino zvaničnici i kandidati sa liste Ujedinjena Srbija – Đilas, Ponoš, Tepić, Janković zajedno imaju 51 pojavljivanje na naslovnim stranicama, od toga 40 u negativnom kontekstu. U 19 od tih 51 su bili glavna tema i u svim, osim u jednom slučaju, bili su negativci, zlice.

Opozicionari se mogu podičiti da su u pozitivnom tonu predstavljani samo u Danasu, Novoj i Politici.

S druge strane, Vučić naplaćuje svoju privrženost navijačima, svoju posvećenost deljenju novca klubovima, vredan rad na studijama za košarkaškog trenera. Predsednik je, naime, redovan gost na naslovnoj stranici Sportskog žurnala. U prve dve nedelje kampanje zakačio je jedan, jezikom košarkaških kvalifikacija rečeno, „prozor“: narodu je sa naslovnice Žurnala objasnio da su „Lažne vesti o ’Maratoncima’ nastavak histerije protiv naše zemlje“.

 

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.