Rusija pred Hagom i lekcije sa Balkana

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
"Videli smo u poslednjim decenijama niz veoma važnih suđenja vojnim i političkim liderima, kao što je Slobodan Milošević, kojima je suđeno za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid."
Rusija pred Hagom i lekcije sa Balkana_621eaf5190e71.webp
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Šestog dana ruske invazije na Ukrajinu, tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda u Hagu najavilo je otvaranje istrage o mogućim ratnim zločinima u toj zemlji.

Tužilac Karim Khan saopštio je 28. februara da istragom namerava da obuhvati sve nove navode o ratnim zločinima koji spadaju u nadležnost njegove kancelarije, “bez obzira na to koja ih je strana počinila na bilo kom delu teritorije Ukrajine”.

Savet Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava održaće 3. marta hitnu raspravu o otvaranju istrage UN, koju su zatražili Kijev i zapadne zemalje.

U međuvremenu, Rusija je nastavila žestoke raketne udare na Ukrajinu. Iako Moskva tvrdi da su mete vojni objekti u cilju “demilitarizacije”, snimci i slike iz ukrajinskih gradova ukazuju na suprotno. Od početka invazije pogođeni su stambeni i drugi civilni objekati, a Kijev broji žrtve, među kojima, kako javljaju, ima i dece.

U raketnom napadu na drugi po veličini grad Harkov 1. marta poginulo je najmanje 10 osoba, a 35 je ranjeno. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je u obraćanju Evropskom parlamentu granatiranje Harkova ratnim zločinom.

“Koliko je verovatno da će se neki slučajevi pokrenuti ili da će se neki ruski vojni lideri pojaviti pred sudom?”, pita se Anthony Dworkin, viši naučni saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose i stručnjak za međunarodno pravo i oblast ratnih zločina.

“U kratkom roku, to je malo verovatno. Ali, dugoročno gledano, videli smo da se političke prilike menjaju, a da se pojedinci koji su izgledali van domašaja zakona odjednom pojavljuju pred sudovima”, kaže Dworkin.

U intervjuu za redakciju Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku, Dworkin je kao primer naveo suđenja za zločine počinjene u ratovima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, koja su vođena pred Haškim tribunalom.

“Videli smo u poslednjim decenijama niz veoma važnih suđenja vojnim i političkim liderima, kao što je Slobodan Milošević, kojima je suđeno za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid”, rekao je on.

Suđenja za zločine na Balkanu

Bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević je umro u pritvoru Haškog suda 2006. godine pre izricanja presude po optužnici koja ga je teretila za genocid i ratne zločine u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH) i na Kosovu.

Ovaj Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je tokom svog mandata od 1993. do 2017. godine, optužio više od 160 ljudi na svim stranama u ratu (Srbija, BiH i Hrvatska), od kojih je 90 osuđeno.

Za najteži zločin genocida u kojem je jula 1995. u Srebrenici u BiH ubijeno više od osam hiljada bošnjačkih civila, na najvišu kaznu, doživotni zatvor, osuđeni su bivši komandant na teritoriji BiH formirane Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

Profesor istorije na Univerzitetu Aarhus u Danskoj Christian Axboe Nielsen bio je sudski veštak u nekoliko procesa, uključujući i onaj protiv Radovana Karadžića.

“Svi smo mi čim je počeo rat u Ukrajini razmišljali o tome da li će biti moguće, u kom kontekstu, gde i sa čije strane procesuirati ratne zločine i zločine protiv čovečnosti”, rekao je Nielsen za Radio Slobodna Evropa (RSE).

U ratovima od 1991. do 2001. godine stradalo je ukupno 130.000 ljudi, pokazuju zajedničke procene nevladinih udruženja iz Hrvatske, Srbije, BiH i Kosova koja dokumentuju zločine. Izbegli su i raseljeni milioni.

Zločini srpskih snaga na Kosovu pokrenuli su 1999. godine intervenciju NATO-a na tadašnju Jugoslaviju.

Zbog zločina nad albanskim civilima pred Haškim tribunalom osuđeni su vojni i policijski funkcioneri Srbije.

Ko će istraživati moguće zločine u Ukrajini?

Srbija se posle rušenja Miloševićeve vlasti 5. oktobra 2000. godine obavezala na saradnju sa Haškim tribunalom. To su učinile i druge države Zapadnog Balkana.

Rusija, sa druge strane, nije članica Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji je nadležan za suđenja za krivična dela počinjena na teritoriji ili od strane državljana zemalja koje su pristupile sudu.

Nadležnost je prihvatila Ukrajina, što znači da taj sud može goniti ruske vojnike i njihove starešine koji čine ratne zločine na teritoriji Ukrajine, navodi za RSE profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović.

“Problem je naravno u tome što Rusija, koja nije država članica, sa tim sudom nikada neće sarađivati”, dodaje Milanović.

“Upitno je, ako ćemo biti realistični, kako će tužilac Međunarodnog krivičnog suda i njegova Kancelarija istraživati. Oni će biti potpuno ovisni od informacija koje će dobiti od Ukrajinaca, možda i od nekih EU i NATO članova. Čak i u budućnosti kada se rat završi, postavlja se pitanje kako ostvariti suđenja kada nema govora da bi Rusija dobrovoljno predala bilo koga Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu”, rekao je Nielsen.

Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava odlučivaće 3. marta o formiranju komisije koja bi istraživala moguće zločine.

Ukoliko bude formirana, komisija od tri nezavisna stručnjaka istraživala bi sva navodna kršenja međunarodnog prava na anektiranom poluostrvu Krim i u istočnim regionima Donjeck i Luganjsk od 2014. godine, ali i u drugim oblastima Ukrajine od početka ruske invazije.

Jedinstven slučaj pred Međunarodnim sudom pravde

Uz najavu istraga pred Međunarodim krivičnim sudom, tužba Kijeva protiv Moskve stigla je i u Međunarodni sud pravde u Hagu. U njegovim sudnicama sporile su se na početku 21. veka i zemlje Zapadnog Balkana.

Reč je najvišem sudskom organu UN-a, koji odlučuje o sporovima među državama i ne može suditi pojedincima. Daje neobavezujuće savetodavno mišljenje kada od njega to zatraže zemlje ili agencije UN-a.

Ovaj sud je 27. februara potvrdio da je Kijev podneo tužbu protiv Rusije “u vezi sa sporom koji se odnosi na tumačenje i primenu Konvencije o genocidu”.

Ukrajina u obraćanju sudu ne optužuje Rusiju za genocid nad ukrajinskim narodom koji bi, kako ističu sagovornici RSE, bilo teško dokazati.

Kijev od suda traži hitnu meru u cilju zaustavljanja ruske invazije jer je, kako se navodi u tužbi, pokrenuta na osnovu lažnih tvrdnji Moskve o genocidu Ukrajine nad ruskim narodom u regionima Donjeck i Lugansk.

Na ovaj način, Kijev će pokušati da zaobiđe ograničenja u pogledu nadležnosti Međunarodnog suda pravde koji može da se bavi sporovima između država samo ukoliko obe prihvataju njegovu jurisdikciju.

Rusija je nije prihvatila.

“Ukrajina ne može Rusiju tužiti za agresiju ili druge zločine, jer na to Rusija nije pristala. Tužila je za kršenje Konvencije o genocidu, čije su i Rusija i Ukrajina ugovorne strane”, pojašnjava za RSE profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Notingemu Marko Milanović.

Tužbe za agresiju i genocid na Balkanu

Milanović navodi da je ovo drugačije od prethodnih slučajeva o genocidu pred Međunarodim sudom pravde, uključujući i bosanski i hrvatski protiv Srbije.
Ove zemlje nisu dobile sudsku potvrdu agresije Srbije, predvođene snagama do tada zajedničke Jugoslovenske narodne armije, niti njene odgovornosti za genocid u Srebrenici.

Međunarodni sud pravde je 2007. godine odbacio tužbu BiH.

Sud je utvrdio da Srbija nije odgovorna za genocid, koji su srpske snage počinile u Srebrenici, ali da jeste odgovorna za to što nije učinila ništa da ga spreči.

“Srbija nije proglašena odgovornom za činjenje zločina genocida, ali jeste za onaj deo Konvencije (o genocidu) koji se bavi obavezom sprečavanja i (ili) kažnjavanja. Srbija je prva, i za sada jedina, država koja je osuđena za kršenje Konvencije”, navodi za RSE profesor međunarodnog prava na beogradskom Fakultetu političkih nauka Miloš Hrnjaz.

Sud je utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid nad Bošnjacima i to je ujedno i jedini sudski dokazani genocid u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

“Osnovni problem je u uskoj nadležnosti Suda, koja se zasniva samo na Konvenciji o genocidu, i rigoroznoj definiciji samog genocida, koja zahteva nameru uništenja neke etničke grupe kao takve. Sva druga zlodela bila su ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti, koji su jednako strašni, ali za njih Međunarodni sud pravde nema nadležnost”, kaže Marko Milanović.

Zato je 2015. godine odbačena tužba Hrvatske protiv Srbije, kao i protivtužba Beograda.

Ni Haški tribunal nije doneo presude protiv političkog vrha Srbije za agresiju početkom devedesetih.

“Nemamo te ključne presude, ali mislim da će ko god pročita dokumentaciju, dokaze i postojeće presude Haškog tribunala, vrlo jasno videti sliku stalne političke i vojne podrške Beograda što se tiče većine ratnih operacija i dejstava Republike Srpske Krajine i Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini i tokom rata u Hrvatskoj”, podvlači profesor Christian Axboe Nielsen.

Mogućnost tužbe za genocid protiv Srbije je 2021. godine najavljivalo i Kosovo.

Da bi država imala pristup Međunarodnom sudu pravde, mora biti članica UN.

Kosovo to još uvek nije jer Srbija, koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, blokira prijem te države.

U tome ima prodršku Rusije.

Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog napada na Ukrajinu.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.