Navijači zla

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Dakle, poruka s tribina na početku takozvanog fudbalskog derbija trebalo je da podstakne igrače da se podignu, pobede i vrate u život, to jest na samo dva boda zaostatka za Partizanom.
Ilustracija: Benjamin Wang
Ilustracija: Benjamin Wang
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Eh, kakav nesrećan sticaj okolnosti. Bez ikakvih zlih namera prema narodu Ukrajine, sasvim indiferentni prema Putinu, koreografi među navijačima – neka bude da su navijači – Crvene zvezde dosetili su se kako u nedelju uveče sa stadiona da pošalju poruku… zaista, kome? Kažu, svom timu i uzgred navijačima Partizana. Istina, poruka je bila nešto složenija: da bi se ispravno razumela, zahteva fotografsko pamćenje i dobro poznavanje istorije domaće kinematografije. Dakle, ima jedan film Slobodana Šijana iz 1982, snimljen po pozorišnoj drami Dušana Kovačevića iz 1972: zove se „Maratonci trče počasni krug“. A u filmu ima jedna scena (uskrsnuća) na groblju: i baš tu scenu hteli su da dozovu u sećanje i iskoriste za svoju poruku navijači Zvezde.

O čemu je bio film, a o čemu predstava, ovde nije važno. Tek, kako bi se dočaralo noćno nebo i pun mesec, iskorišćene su, logično, plava (za nebo) i žuta (za poveći mesec). A na toj pozadini, groblje je dočarano nizom crnih silueta krstača. Da bi se onda preko toga razmotalo jedno platno sa slikom uskrslog mrtvaca i drugo platno s porukom, kao u filmu: „Добро веће“. Jeste, kao u filmu, ne veče, nego „veće“. To je, kažu navijači, trebalo da znači da njihov tim, Zvezda dakle, treba da uskrsne i ponovo se vrati u borbu s Partizanom za titulu. Partizan je naime do nedelje na vrhu tabele imao pet bodova više od Zvezde, što je za njene navijače tobože predstavljalo nešto poput kliničke smrti njihovog kluba.

Dakle, poruka s tribina na početku takozvanog fudbalskog derbija trebalo je da podstakne igrače da se podignu, pobede i vrate u život, to jest na samo dva boda zaostatka za Partizanom.

Neka mi oprosti čitalac na ovom detaljnom objašnjenju. Ono je bilo neophodno da se ne bi stekla pogrešna predstava i u prizor s tribina učitalo pogrešno značenje. Ali, jedno je pažljivi i strpljivi čitalac, a drugo zlonamerni gledalac snimka sa stadiona. Oko zlonamernog gledaoca hvata samo plavu i žutu i prepoznaje ih kao zastavu Ukrajine. A niz krstača kao priželjkivane grobove Ukrajinaca, stradalih pod naletom ruske vojske. Istina, videće taj gledalac posle i platno s portretom filmskog junaka i njegovu repliku, ali biće kasno. On je već registrovao zastavu i groblje. I sve to razumeo kao gnusnu poruku da agresor treba da zgazi žrtvu bez milosti.

I brže bolje požurio da osudi navijače. Eh, zlonamerni gledaoče, svoju zloću projektovao si na jedan sasvim nevin prizor. Prizor nema veze s Ukrajinom i agresijom Rusije na tu zemlju. Zar ne znaš: navijači su ga osmislili i dizajnirali par nedelja pre utakmice, kada još niko nije verovao, uprkos najavama, da će Rusija napasti Ukrajinu. U tih par nedelja, navijači su zamolili fudbalere Zvezde da odgledaju pomenuti film da bi ispravno razumeli, kao što rekosmo, inače složenu poruku. Ljubazno su zamoljeni i navijači Partizana da pogledaju film, kako bi i oni – kao poslovični grobari – poruku shvatili na pravi način. A jedna nacionalna televizija je film prikazala pre utakmice, kako gledaoci ne bi pogrešno nagađali šta se htelo reći. Nije se desilo.

Sad imamo problem. Neki pripisuju navijačima Zvezde da su sledbenici Putina i da mrze sve koje mrzi i Putin. I da bi onima što ih mrzi Putin uradili još gore od onoga što im radi ruski predsednik. Kud će im duša, tim zlonamernicima, naravno? Na takozvanom Zvezdinom severu redom je sve miroljubiv svet, ljubitelji filma što kada hoće nešto da kažu komuniciraju isključivo filmskim citatima – kao kada šalju poruku o uskrsnuću kluba koji zaostaje pet bodova za svojim direktnim suparnikom u borbi za prvo mesto.

Prošlo je sedam godina od kad su na jednom drugom stadionu navijači takođe krstom poslali poruku. Istina, njihov krst je bio kukasti, pa su i referenca i smisao poruke bili nedvosmisleni. Za tu jasnost tada se nepoznatom „huliganu“ zahvalio Viktor Ivančić. Svoju zahvalu Ivančić je jednostavno objasnio: „… vaša umjetnička instalacija [čitalac ovde može da čita: instalacija na beogradskom stadionu], gospodine Huligane, predstavlja provalu realnosti u hrvatsku [dakle srpsku] fatamorganu, a ona može biti samo ljekovita. Hvala vam što ste kompromitirali Hrvatsku [po analogiji: Srbiju] njezinom suštom istinom, onom koju svi znaju i koju svi kriju kao zmija noge“. Eh, lako je bilo Ivančiću da istakne smisao navijačke poruke. Nije tu bilo nikakvih komplikovanih filmskih citata.

Ali, hajde sad ti objasni vezu između poruke sa Zvezdinog stadiona i srpske realnosti. Možemo da probamo, recimo ovako – poruka sa severne tribine stadiona dvosmislena je koliko i Vučićev stav ili, ako baš hoćete, stav vlade Srbije o agresiji Rusije na Ukrajinu. Te dve stvari, naravno, ne dovode se u vezu tek u ovom tekstu: naprotiv, povezao ih je sam Vučić. On se našao prozvanim da odbrani prizor sa stadiona od zlonamernih tumačenja: „… I sa sinoćnjim lažnim vestima sa Marakane gde vam neko predstavlja Panteliju i ’maratonce’, a oni vam pričaju o Ukrajini i ne znam čemu“. (O Ukrajini i mrtvima, Vučiću.) Vučić se dakle spremio, odgledao film, i kao autorizovani i kompetentni tumač objasnio neupućenima i zlonamernima šta su navijači hteli da kažu.

Ali, džabe, kad su ljudi svojim očima videli to što su videli: groblje na pozadini u bojama ukrajinske zastave. Lik na platnu i replika došli su posle, kao prevencija za osude. Taj dvostruki govor, kada kažete jedno, pa onda, kada vas svi ispravno shvate, vi kažete – e, nisam na to mislio, pa izložite unapred spremljeno drugačije tumačenje kao tobožnje opravdanje… dakle taj govor svojstven je upravo Vučiću. Jeste, Ukrajinci i Rusi su nam prijatelji, takoreći braća, ali nam je jedan brat, ili prijatelj, ipak draži. Pa će Vučić reći da mu je žao Ukrajinaca, ali neće objasniti zašto ih mu je žao. (Što ginu? Pa ko ih to ubija? Tvoji prijatelji i braća, Vučiću. Imaš li šta da se kaže u vezi s tim?) Muk.

Što se „navijači“ i Vučić stide onoga što zaista misle? A opet, stalo im je da to što misle i kažu, pa se onda kao ugrizu za jezik i odmah krenu opravdanja, nova tumačenja, dok istovremeno drugima pripisuju svoje misli i optužuju ih za njih. Da im zaista ništa drugo nije bilo na umu do komplikovane poruke oslonjene na jednu manje-više nebitnu sekvencu iz jednog starog filma, mogli su od nje spokojno da odustanu jer im je moralo biti jasno šta će žuta, plava i krstače učiniti u oku i glavi publike. Ko god je u stanju da pošalje tako fino nijansiranu i pažljivo sklopljenu iz više sukcesivnih elemenata poruku, kakva je trebalo da bude poruka o Zvezdinom (takmičarskom) uskrsnuću, taj je morao predvideti kako će se ta poruka čitati u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. I ipak nije odustao.

Dakle, ako nije bilo namere da se pošalje jedna gnusna poruka pre par nedelja, kada je ona navodno osmišljena, ostaje gnusno to što se od koreografije i poruke nije odustalo kada je svako morao znati kako će to izgledati na stadionu u kontekstu rata koji je Rusija povela protiv Ukrajine. Ali, što bi se „navijači“ brinuli zbog toga kada je iza njih (ponovo) stao sam Vučić. Kao da im je on i osmislio koreografiju. Ili ih je na nju podstakao – on, ili Savet za nacionalnu bezbednost, ili vlada, svejedno – svojim dvosmislenim stavovima, zaključcima, odlukama koji su tobože osmišljeni da budu neutralni, a zapravo nedvosmisleno demonstriraju na čiju su (zločinačku) stranu navijački stali.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.