Ko je reko Tito

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
U vreme Tita on se mučio skvrčen na zadnjem sedištu auta i pio vodu iz potoka „u koji je svašta bacano“ jer se za kafanu nije imalo para, a pogledajte decu sad.
Ilustracija: Ximena Berenguer
Ilustracija: Ximena Berenguer
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Predsednik Ukrajine je bio komičar. Predsednik Srbije je komičan. Osim kad je jadan.

Uspešni TV komičar je pre kandidature postao omiljen glumeći predsednika države. Ovdašnji neuspešni predsednik države pokušava da postane omiljen glumeći Tita. Tita u detinjstvu, ne u državničkoj fazi. (Tito u državničkoj fazi ipak nije pozirao sam samcijat na travnjaku ispred Bele kuće ili, još gore, u Beloj kući, ali na hoklici.)

Baš kao i maršal, predsednik Srbije je jeo pečenicu samo za božić (otac nije dozvoljavao jelku za novu godinu), ukrao svinjsku glavu sa tavana (dobro, punjene lignje iz frižidera), sankao se na poklopcu od bureta (šta hoćete, deda ga je za kaznu zatvarao u bure). A kad je porastao, postao je (u svojim očima) i veći od maršala.

Na sugestivno pitanje voditeljki da li se ikada živelo bolje nego sada, voditeljka je, snebivajući se, odgovorila konstatacijom da neki pominju Titovo doba. U želji da oštro demantuje one koji to pominju, predsednik Srbije, koji se inače neprekidno razbacuje podacima do u poslednju decimalu ko da recituje napamet broj Pi, ovaj put nije uporedio ni bedepee ni kupovne moći (jer mu ne idu u prilog?) nego je potegao – privatne uspomene sa putovanja na more. U vreme Tita on se mučio skvrčen na zadnjem sedištu auta i pio vodu iz potoka „u koji je svašta bacano“ jer se za kafanu nije imalo para, a pogledajte decu sad. Jeste da većina njih ni ne ide na letovanje, ali im je život sigurno bolji nego onda kad je predsednik države probijao svoj put od siromašne radničke porodice (ili zemljoradničke pošto imaju vinograd u Beogradu?) do vrhovnog komandanta.

Ćutite, još smo i dobro prošli. Mogao je da nam ispriča i onu tužnu priču o dedi i unuku koju je još u martu 1991. započeo poslanik SPS-a. Ili onu, tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ, da ćemo jesti korenje samo da očuvamo suverenitet? Dobro, ipak ne tu, pošto smo suverenitet već izgubili, ješćemo sardine ili makar uveličane fotografije iz špajza kojima predsednik države mlati pred kamerama.

Ili je mogao da današnjoj deci objasni zašto im ni more ni Bugojno, u kojem je porodica današnjeg predsednika Srbije zastajala da prespava, nisu više u istoj državi. I kakvu su ulogu u tome odigrali on i njegovi politički preci od kojih je jedan pod lipom, drugi u poklonjenoj državnoj vili, dok se treći baškari po televizijama.

Ma dobro bi nam došao i onaj vic iz Idemo dalje za koji Bata Stojković ne zna baš tačno kako ide, ali ih je na kraju Srbin sve nadmudrio. Jer se, što reče on, deca ne smeju nikako rastuživati pogotovo u ovakvoj situaciji – kad je predsednik Rusije ničim izazvan stavio u pripravnost nuklearno naoružanje.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.