Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas, prilikom svečanog početka radova, da će toplana na biomasu u Novom Pazaru biti izgrađena i stavljena u pogon do početka nove grijne sezone.
Ona je kazala da je izgradnja tog postrojenja, imajući u vidu problem kvaliteta vazduha u ovom gradu, velika i važna investicija.
“Od nove grejne sezone imaćemo toplanu u industrijskom delu Novog Pazara iz koje neće izlaziti niti jedan gram sumpor-dioksida, dok će emisija ugljen-dioksida biti manja za 90 odsto. Nova toplana radiće na biomasu i grejati građane 24 sata dnevno”, poručila je Mihajlović.
Ona je istakla da država izdvaja velika sredstva za unapređenje elektroenergetske infrastrukture u ovom regionu i da se trenutno radi na izmještanju dalekovoda i unapređenju distributivne mreže kako ne bi dolazilo do prekida u napajanju električnom energijom.
Projekat izgradnje toplane na biomasu, nove toplovodne mreže i rekonstrukcije postojeće vredan je 6,5 miliona evra, od kojih je milion grant Vlade Švajcarske, a ostalo kredit njemačke razvojne banke KfW. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac kazao je da je značaj izgradnje nove toplane višestruk.
“Imaćemo čistiji vazduh, toplana iz centra grada će biti izmještena u industrijsku zonu, neće biti zagađenja sumpor-dioksidom, a umjesto mazuta koristiće se biomasa. To je ekološki obnovljivo gorivo, imamo ga u okruženju, a angažovaćemo lokalne firme i ljude na skupljanju drvene sečke i biomase. To su energenti jeftiniji od mazuta, što je bitno u ovo doba energetske krize”, naglasio je on.
Svečanosti prilikom početka radova prisustvovao je i ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid i direktor kancelarije KfW banke u Beogradu Rudiger Hartman.
Toplana će biti izgrađena u kompleksu nekadašnjeg Tekstilnog kombinata “Raška”, imaće jedan kotao na biomasu jačine osam megavata i dva pomoćna, jačine 4,5 i 7 megavata, koji će kao energent koristiti gas. Projektom je predviđena izgradnja 1.800 metara nove toplovodne mreže, kao i rekonstrukcija 700 metara postojeće. Njenim puštanjem u rad biće uvećani kapaciteti za daljinsko grejanja stambenog i poslovnog prostora sa 100.000 na 240.000 kvadrata.
Radove izvodi austrijska kompanija “Urbas”, uz podizvođače “Iskop gradnju”.
Razočarana izgradnjom gasovoda
Mihajlović je, kako je rekla, nenajavljeno obišla i radove na izgradnji magistralnog gasovoda od Aleksandrovca do Tutina i dodala da je razočarana onim što je videla.
“Nezadovoljna sam, iznenadila sam nekoliko radnika, bez nadzornog organa. To je gasovod dug 123 kilometara, vredan je 52 miliona evra, bitan za ovaj kraj, a nikoga nema na gradilištu. Priča se o njemu od 2011. godine, a do sada je fizički realizovano samo 10 odsto. Država je Balkanski tok, dug 400 kilometara, završila za dve godine, a ovde jedno javno preduzeće državu koristi kao kasicu prasicu”, rekla je Mihajlović.
