Iz kojih država Zapadnog Balkana su borci išli u Ukrajinu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Zvanični podaci sudova, dostavljeni RSE u novembru 2021, pokazuju da su u periodu od 2015. do 2018. godine donete 32 osuđujuće presude.
Yes I do
Yes I do
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Da će prvi obaveštajac Kremlja i blizak saradnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev posetiti Beograd 28. februara, javili su provladini mediji u Srbiji.

Prema tim navodima, koji su dospeli i u međunarodne medije, na agendi će biti tvrdnje da iz Bosne i Hercegovine, Albanije i Kosova “plaćenici” odlaze da se bore u Ukrajinu protiv ruske strane.

Tu informaciju je nedavno izneo ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Zvanične potvrde posete još uvek nema, jer predsedništvo Srbije nije odgovorilo na upit RSE, ali je njen nagoveštaj stigao u danima kada eskalira sukob Ukrajine i Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je 21. februara slanje vojske u istočnu Ukrajinu, u regije koje kontrolišu separatisti uz podršku Moskve.

Pre toga je Putin potpisao dekrete o priznanju nezavisnosti “Donjecke Narodne Republike” i “Luganjske Narodne Republike”.

Na poteze Moskve, Zapad odgovara paketima sankcija protiv pojedinaca i separatističkih regiona.

Na istoku Ukrajine konflikt traje od 2014. godine, a u borbama državne vojske Ukrajine i proruskih separatista živote je izgubilo najmanje 14.000 ljudi.

Sa Balkana su se tada na ukrajinskom ratištu mahom našli dobrovoljci iz Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, na strani proruskih separatista. To su potvrdile sudske istrage u Srbiji i BiH, gde je i zakonom zabranjeno učešće na stranim ratištima.

Sa druge, ukrajinske, strane fronta bili su borci iz Hrvatske, kao deo ekstremno desničarskog Azov bataljona, navodili su istraživački mediji.

Slučaj Kosova i Albanije

Zvaničnici Albanije, Kosova i Bosne i Hercegovine odbacili su navode Lavrova kao neistinite.

Naim Rašiti, direktor nevladine Grupe za balkansku politiku iz Prištine, ocenjuje da su tvrdnje da Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina “šalju plaćenike” u Ukrajinu, samo izgovor za posetu Patruševa Srbiji.

On navodi da bi pravi razlog posete bilo pitanje pozicioniranja Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u ukrajinsko-ruskoj krizi.

Srbija se, prema izjavama zvaničnika, zalaže za diplomatsko rešavanje krize između Rusije i Ukrajine, a predstavnici vlasti su isticali i da Srbija poštuje suverenitet Ukrajine.

Međutim, agencija AP navodi da provladini mediji u Srbiji jasno podržavaju Moskvu u krizi, “prenoseći rusku propagandu, bez postavljanja pitanja”.

“Iako formalno traži članstvo u Evropskoj uniji, Srbija odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskim blokom od 27 zemalja i umesto toga je ojačala svoje političke, ekonomske i vojne veze sa Rusijom i Kinom”, navodi AP.

Predsednik Srbije izjavio je 21. februara, nakon Putinovih odluka, da će Srbija doživeti velike pritiske povodom svetskih dešavanja, koja će izazvati krizu na više polja.

Bivši diplomata i bivši zamenik ministra odbrane Albanije Dritan Hilja (Hila) u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da Kremlj ne zabrinjava da ima ili nema plaćenika iz tri zemlje koje imaju većinsko muslimansko stanovništvo.

Prema njegovim rečima, nema verskog motiva koji bi naterao Albance i Bošnjake da se bore u Ukrajini.

Odakle su borci iz BiH?

Agencija za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine (SIPA) navela je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne raspolaže informacijama o odlasku i regrutaciji državljana Bosne i Hercegovine u Ukrajinu.

Međutim, u poslednjem objavljenom izvještaju Ministarstva sigurnosti BiH, navodi se da je od 2014. do 2019. godine na ukrajinskom ratištu bilo ukupno 11 državljana BiH.

“Državljani BiH, uključeni u ratna dejstva na području Ukrajine, ne pripadaju ekstremno desničarskim strukturama. Trenutno se na ukrajinskom ratištu nalazi jedan državljanin Bosne i Hercegovine”, stoji u izvještaju.

Dodaje se da tokom 2019. godine nisu zabilježeni novi odlasci bh. državljana na to područje.

Inače, prvi optuženi u BiH za ratovanje u Ukrajini, na proruskoj strani, Gavrilo Stević iz bh. entiteta Republike Srpske, oslobođen je pred Sudom BiH 10. marta 2020. godine.

Stević je tokom sudskog procesa priznao da je boravio u Ukrajini, “ali iz humanističkih motiva”. Sud je naveo da nije mogao da utvrdi da li je Stević bio deo paravojne formacije, iako je dostavljena fotografija na kojoj je on u vojnoj uniformi sa oružjem.

On nije jedini iz BiH koji je osumnjičen da je ratovao u Ukrajini.

Na listi koju su objavile ukrajinske vlasti su i Nemanja Ponjević, Davor Savičić, Radoslav Milojević, Slavenko Kuzmanović i Živan Vuksanović.

Iz koje države su otišle stotine boraca?

Ambasador Ukrajine u Beogradu Oleksander Aleksandrovič izneo je u decembru 2018. godine procenu da je više od 300 građana Srbije otišlo da se bori na strani proruskih separatista.

Zvanični podaci sudova, dostavljeni RSE u novembru 2021, pokazuju da su u periodu od 2015. do 2018. godine donete 32 osuđujuće presude.

Sve presude su donete po osnovu sporazuma o priznanju krivice. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok su na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđene četiri osobe.

Inače, u Srbiji je za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Srbija je 2021. godine, prema podacima koje je objavio RSE, donela i prvu presudu za organizovanje učešća u ratu na okupiranoj teritoriji u Ukrajini.

Osuđeni je dobio kaznu od šest meseci kućnog zatvora, bez nanogice. Ime osuđenog nije objavljeno.

U presudi stoji i da se okrivljeni “sam prethodno kao dobrovoljac priključio proruskim snagama” na istoku Ukrajine, a da je zatim, u septembru 2014. zajedno sa drugim licem iz Kolumbije (čije je ime u presudi takođe zatamnjeno) osnovao paravojnu formaciju “Internacionalna brigada” (Unité Continentale) sastavljenu od Srba, Francuza i Španaca.

U dokumentu Generalnog tužilaštva Ukrajine iz 2018. koji je dostavljen RSE stoji da je “Unité Continentale” geopolitički ekstremno desničarski pokret, da je osnovan u leto 2014. u Beogradu i da iznosi kritike na račun EU i NATO.

Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je analizirao ratovanje na stranim ratištima, ocenio je za RSE da je blaga kaznena politika države podsticala dobrovoljce da se vraćaju na ratišta.

“Posle takvih presuda imali smo slučajeve da su se pojedinci vraćali na front u Ukrajinu, u Donbas, dok su neki čak učestvovali i u sukobu u Siriji u okviru ruske privatne vojne kompanije Vagner”, naveo je Petrović.

On je ocenio i da se, ukoliko dođe do većeg sukoba između Ukrajine i Rusije, može očekivati da se određeni broj ljudi sa Zapadnog Balkana “vrati” na front.

“Broj dobrovoljaca koji bi otišli dosta je mali u odnosu na broj vojnika koji se tamo (u i oko Ukrajine) nalaze. Ali to može da ima veliku političku težinu, u suprotstavljenoj situaciji Ukrajine i Rusije, odnosno Zapada i Rusije”, naglasio je.

Hrvatski borci uz Azov bataljon

Dvadesetak hrvatskih državljana tokom 2014. i 2015. godine borilo se protiv proruskih pobunjenika u istočnoj Ukrajini, navodi se u istraživanju portala Balkan Insight iz 2019. godine.

Dodaje se da su hrvatski državljani bili dobrovoljci Azova, desničarske paravojne formacije, ali u tekstu nema preciznijih informacija – na koga se istraživači pozivaju u vezi sa brojem Hrvata na ukrajinskom ratištu.

“Jedan od njihovih glavnih motiva bio je da se suprotstave Rusima i Srbima”, zaključuje Predrag Petrović.

Radiju Slobodna Evropa nije poznato da je protiv nekog od hrvatskih dobrovoljaca vođen sudski postupak.

U godinama nakon početka sukoba u Ukrajini, Azovski bataljon je inkorporiran u ukrajinsku Nacionalnu gardu, pod komandom Ministarstva unutrašnjih poslova. Bio je to način da se formalizuje komandovanje i finansiranje različitih paravojnih jedinica koje su se borile protiv proruskih separatista u ranim godinama rata u Donbasu.

Veterani Azovskog bataljona su, kako navodi RSE na engleskom jeziku, deo Nacionalnog korpusa, krajnje desničarske političke organizacije.

Nacionalni korpus označen je u izveštaju američkog Stejt departmenta 2018. kao “nacionalistička grupa mržnje”.

U dokumentima podnetim 2018. američkom saveznom sudu, Federalni istražni biro (FBI) je ukazao na “povezanost Azova s neonacističkom ideologijom i korišćenjem nacističke simbolike” i naveo da se “veruje da je učestvovao u obuci i radikalizaciji belih supremasističkih organizacija u SAD”.

Jedna presuda u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je doneta jedna presuda zbog učešća u borbi u Ukrajini.

Državljanin Crne Gore Marko Barović osuđen je da je kao vozač i revolveraš učestvovao u sukobu u takozvanoj “Donjeckoj narodnoj republici” od 27. marta do 17. jula 2015. godine.

Kazna od šest meseci zatvora zbog odlaska u strane vojne jedinice Baroviću je dodata na raniju kaznu zbog ubistva u pokušaju. Izrečena je jedinstvena zatvorska kazna od tri godine i pet meseci.

Ko pruža podršku Ukrajini?

Milorad Dodik, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine, poručio je u Banjaluci 22. februara da BiH po pitanju dešavanja u Ukrajini treba da “bude potpuno neutralna”.

Dodik je komentarisao izjave druga dva člana Predsjedništva, Željka Komšića i Šefika Džaferovića, koji su osudili ruski napad na teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, tvrdeći da su – zloupotrijebili situaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. februara da će osuditi priznavanje nezavisnosti separatističkih regiona na istoku Ukrajine kada predsednik te zemlje Volodimir Zelenski na televiziji osudi NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.

On je to izjavio reagujući na izjavu ambasadora Ukrajine u Srbiji Oleksandara Aleksandroviča da Ukrajina i ukrajinski narod očekuju da Srbija osudi potez Rusije o priznavanju nezavisnosti Donbasa.

“Mi smo mala zemlja i ne želimo da sebi ukidamo mogućnost da nastavljamo prijateljstva sa nekima i mi ne odlučujemo ni na koji način o sudbini Ukrajine”, rekao je Vučić televiziji Pink u Monaku. Vučić je ponovio da je politika Srbije vojna neutralnost, ali da srpska politika nije neutralna i da neće odustajati od tradicionalnih prijateljstava.

“Srbija je uvek podržavala integritet Ukrajine i tu nije bilo promena”, dodao je on.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u ponedeljak priznao nezavisnost Donjecka i Luganjska, proruskih separatističkih teritorija u istočnoj Ukrajini i potpisao “sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći” s njima, a potom naredio ruskoj vojsci da “čuva mir” na tim teritorijama.

Kosovo se u nekoliko navrata izjasnilo da pruža podršku Ukrajini usled rastućih tenzija, a Ministarstvo odbrane Kosova je saopštilo da određene jedinice Kosovskih bezbednosnih snaga stavlja na raspolaganje Sjedinjenim Državama – ukoliko bude neophodna intervencija.

Poslanici Skupštine Kosova pozvali su Vladu da održi sastanak za nacionalnu bezbednost, nakon odluke Putina da proglasi nezavisnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk i pošalje trupe u te oblasti.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je istakao da će delovati u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama, Evropskom unijom i NATO-om.

Iz Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova je saopšteno da se ruski predsednik “ponovo bori protiv mirne demokratije”.

“Slobodni svet mora odlučno da odgovori Putinu i njegovim predstavnicima”, navodi se u objavi Ministarstva na Twitter nalogu.

Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, kao članice NATO saveza, pružile su podršku Ukrajini.

Crnogorski predsednik Milo Đukanović na Tviteru je osudio Putinove odluke.

“Osuđujemo sve akte o priznanju oblasti Donjecka i Luganjska kao nezavisnih entiteta”, naveo je Đukanović.

Potpredsjednik crnogorske Vlade Dritan Abazović ocijenio je da odluke Ruske Federacije u značajnoj mjeri narušavaju bezbjednost i međunarodno pravo.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.