Dan slobode

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Prevazišli smo krilaticu „sloboda ili smrt“: ovo je i sloboda i smrt, sloboda do smrti, pa i dalje od toga.
Ilustracija: Rosie Phillpot
Ilustracija: Rosie Phillpot
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Austrija 5. marta ukida gotovo sve mere protiv kovida 19. Time se pridružuje ekipi evropskih zemalja koje su najavile, ili već sprovele, slične planove: pioniri su bili Velika Britanija, Norveška i Holandija, a ukidanje mera planiraju i Švajcarska i Nemačka. Vrhunac omikrona prolazi, simptomi su uopšteno slabiji, bolnice višu nisu opterećene, ljudi su mahom vakcinisani ili su razvili prirodne imunitete. Odomaćio se u medijima, pa i u srpskim, termin „dan slobode“ za datum završetka mera.

Za neke će to zaista i biti presudan dan: ugostitelji će verovatno prodisati, i hotelijeri i njihovi radnici, ostale uslužne struke, pa i turisti, nastupiće sloboda i od kovid propusnica, a posebno sloboda za imunokompromitovane, koji se nisu mogli vakcinisati, a koji će sada moći dobrim delom slobodno da putuju iz ličnih, medicinskih ili poslovnih razloga (mada je pitanje da li je takva odluka pametna). Spisak oslobođenih je zaista dugačak.

Šta znači „dan slobode“ za ova društva, u koja ubrajam i naše, koja je kovid 19 tokom prethodne dve godine tako tragično upropastio?

Broj registrovanih zaraženih širom sveta odavno je prešao 400 miliona, a broj umrlih (potvrđeno od kovida) bliži se brojci od 6 miliona. Šest miliona mrtvih. Nepoznat broj onih koji su preživeli, ali koji se, zbog tzv. dugog kovida ili drugih komplikacija, nikada neće vratiti na staro, i možda se više nikada neće smatrati zdravima. Naravno, prave brojke su sigurno i daleko veće – ali nećemo se sada baviti time.

Bavićemo se slobodom. Evo ideje. Umesto što se „danom slobode“ naziva onaj dan kada se ukida ta šaka jada preostalih protivpandemijskih mera, kao što su propusnice, maske i ograničeno radno vreme, predlažem da se čitava pandemija, od marta 2020. naovamo, obeležava kao vreme slobode. Kao jedan produženi, dvogodišnji, smrtonosni festival, kao igranka, manifestacija, performans, predstava slobode.

Jer, ako se kvalitet neke manifestacije meri publikom (ili priloženim žrtvama), pandemija kovida 19 je, makar na zapadu, možda i najveća proslava slobode ikada održana u ljudskoj istoriji.

Jer sloboda je, makar na zapadu, mnogo više obeležila pandemiju nego nekakve maske ili vakcine. Već dve godine svedoci smo čiste slobode: slobode državnih organa da u odgovoru na zarazu ignorišu epidemiološku nauku i živote svojih građana; njihove slobode da bez posledica prikrivaju i friziraju podatke (na primer u Srbiji); slobode privatnih interesa da lobiraju i utiču na pitanja javnog zdravlja; slobode hohštaplera svih vrsta da neometano šire paniku, dezinformacije i mržnju; slobode medija da objavljuju šta god im padne na pamet, koliko god to štetno bilo; slobode tehnoloških giganata i upravnika društvenih mreža da gotovo sasvim sami, po svom nahođenju uređuju šta je prihvatljivo, a šta ne kad je u pitanju pandemijski sadržaj; slobode svih, pa i lekara, da odlučuju da li će se vakcinisati ili ne; slobode bogatih zemalja da prave zalihe vakcina dok ih siromašne mole za donacije; slobode farmaceutskih kompanija i investitora da sami odlučuju o intelektualnoj svojini kad su u pitanju vakcine; slobode aktera svih vrsta, uključujući tu i obaveštajne agencije, da o virusu šire dezinformacije i teorije zavera po političkoj potrebi.

Povremeno bi se, ponegde i pomalo, makar na trenutak, neka od ovih sloboda dovela u pitanje, ali uglavnom pro forme: sloboda je jednostavno prioritet broj jedan i svaka se odluka preko nje mora prelomiti. Ima li onda većeg povoda za proslavljanje slobode od ove pandemije? Čitava društva, države i uređenja suočila su se sa jednim agensom smrti i zdravstvenog urušenja koji ne bira žrtve – ali suprotno onim liberalnim predviđanjima sa početka pandemije, kada se naveliko dizala panika oko „autoritarizma“, sloboda je bez preterano muke, a preko grobova najmanje šest miliona ljudi, izvojevala pobedu.

Prevazišli smo krilaticu „sloboda ili smrt“: ovo je i sloboda i smrt, sloboda do smrti, pa i dalje od toga.

A sada bismo želeli nazad u status quo, da imamo ne dan slobode od protivpandemijskih mera, nego, da se razumemo, slobodu od brige: od brige o našoj sopstvenoj odgovornosti, i od brige o tome da li su sve te naše liberalne, demokratske vođe, od Srbije do zapada, ipak krive za ovu katastrofu. Taj film sigurno nećemo gledati.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.