Organizovani kriminal u Srbiji je državni posao

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Polovinom septembra prošle godine, zvanični Stejt dipartment izlazi sa upozorenjem da u Srbiju ne treba putivati zbog „kovida i organizovanog kriminala“.
Ilustracija: Andreas Preis
Ilustracija: Andreas Preis
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Govoriti o organizovanom kriminalu u Srbiji je nemoguće bez pominjanja same države koja je dobrim delom svojevrsni pokrovitelj i monopolista nad istim. Korupcionaške afere, manipulacije javnim nabavkama, organizivane kriminalne grupe „navijača“ zadužene za zastrašivanje i izazivanje nasilja … su direktno povezane sa establišmentom. Polovinom septembra prošle godine, zvanični Stejt dipartment izlazi sa upozorenjem da u Srbiju ne treba putivati zbog „kovida i organizovanog kriminala“.

U Srbiji biznismeni i finansijeri SNS, u USA na crnoj listi

Nedavno spektakularno hapšenje Veljka Belivuka i njegovog klana otvorile su direktne veze kriminalaca sa tadašnjim vrhom srpske policije, sa kojim je godinama ovaj vođa navijala bio u bliskim odnosima. Upotreba kriminalaca u državnim poslovima u Srbiji je etablirana godinama, ne samo na ulici i u predizbornim kampanjama, već i u poslovima javnih nabavki.

Kontroverzni biznismen sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu, koji su dovođeni i u vezu sa ubistvom političara Olivera Ivanovića, stavljeni su na „crnu listu“ ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država zbog veza sa transnacionalnim organizovanim kriminalom zbog čega će im biti onemogućen ulazak i poslovanje u SAD.
U nalazima ministarstva finansija SAD navode se sumnje o koruptivnim radnjama između braće Veselinović i političara u Srbiji i na Kosovu. Istovremeno, Veselinović i Radoičić su vlasnici brojnih firmi u Srbiji koje dobijaju najveće državne projekte na tenderima, poput izgradnji međunarodnih autoputeva.  Na lokalnom nivou, poslove koje raspisuju lokalne samouprave takođe isključivo dobijaju firme bliske i uglavnom novosnovane od ljudi direktno povezane sa vlašću. U već razrađenom sistemu, deo novca koji „investitor“ na taj način dobija iz budžeta se „vraća“, odnosno deli sa političarem čijim uticajem je posao i namešten.

Navijači: uterivači dugova i straha kod konkurencije

Da bi se osiguralo da posao dobije politički podobna firma ponovo se angažuju tzv „navijači“, koji zastrašivanjem eventualne konkurencije garantuju da će se na tender prijaviti samo prihvatljivi i kooperativni preduzetnici. Naravno, njihove uskuge nisu besplatne, te se u Srbiji neretko dešava da nekadašnje siledžije sa tribina, upitnih biografija i kriminalnih dosijea, naprasno postaju biznismeni i vlasnici preduzeća. Tako je  građevinska firma „Ultra kop“, iza koje stoji jedan od vođa navijača Crvene zvezde Marko Vučković zvani Komandant, dobila od Elektroprivrede Srbije (EPS) posao vredan više od 840.000 evra.

Vučković je vođa podgrupe Delija – „Ultra bojs“ protiv kojih je policija podnosila krivične prijave koje ili nisu procesuirane ili su postupci trajali godinama, do zastare. Prema pisanju Insajdera „Ultra kop“ je posao dobio zahvaljujući konzorcijumu sa  „Elektroizgradnjom“, firmom u vlasništvu Grada Beograda. Građevinska firma „Ultra kop“ osnovana je sredinom 2015. na adresi stadiona Crvena zvezda i poslovne zgrade u okviru stadiona u Ljutice Bogdana.

Ilegalni prihodi „uzidani“ u stanogradnju

Upravo su građevina i ulaganje u izgradnju nekretnina već dugo godina način apsorbovanja ilegalnih prihoda. Srbija zadnjih desetak godina doživljava mutantsku ekspanziju u građevinarstvu, grani koja je zbog loše regulative i skoro nikakve kontrole savršena za pranje ilegalno stečenog kapitala. Prema grubim procenama, svakodnevno je u Srbiji aktivno više od 50.000 gradilišta, a cene nekretnina se veštački pumpaju, čime se takođe pere novac.
Trenutno, cene kvadrata u Srbiji, u zavisnosti od lokaliteta, dosežu neverovatne sume od 2.000 do 10.000 evra,, u proseku bar 30 odsto veče od realnih. Investitori u Srbiji nisu u obavezi da pokažu dokaz o kapitalu koji planiraju da ulože, a većina novogradnje u državi se navodno zida novcem fiktivnih „kupaca u preprodaji“.

Pored lokalnih „biznismena“ u Srbiji se kroz građevinsku sivu ekonomiju peru i pare iz Republike Srpske, a za pojedine građevinske firme se opravdano sumnja da su praktično u prikrivenom vlasništvu člana Predsedništva Bosne i Hercegovine i lider vodeće partije u entitetu Republika Srpska. I sam Dodik se nedavno našao na proširenoj listi sankcija za dela korupcije američkog Ministarstva finansija. A upravo je korupcija takođe jedna od najorganizivanija grana kriminala u Srbiji.

Korupcija u javnom sektoru kako model poslovanja

Prema istraživanju nevladine organizacije Partneri Srbije, o procesuiranju slučajeva iz oblasti korupcije, u Srbiji se najviše sudskih postupaka vodi za krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok je najmanje postupka koji se vode zbog primanja mita. Od ukupnog broja optuženih, dve trećine čine osobe angažovane upravo u javnom sektoru.  Među njima je policijskih službenika, komunalnih i saobraćajnih policajaca, lekara direktora preduzeća, saobraćajni inžinjera i pravnika u lokalnim organima vlasti … Činjenica da među optuženima, po istraživanju, ima najviše policijskih službenika i drugih radnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, samo potvđuje da je organizivani kriminal u Srbiji praktično najprisutniji među onima čija je obaveza i dužnost da se bore protiv istog.

Sporadični obračuni države sa kriminalom unutar „sopstvenih redova“ , poput hapšenja bivšeg zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Gorana Papića ili nekadašnje državna sekretarka MUP Dijane Hrkalović praktično više govore o obračunima unutar vladajuće stranke i kadrova koji su se „oteli kontroli“. Hrkalovićeva, koja se još uvek nalazi u pritvoru, uhapšena je krajem oktobra 2021. zbog, navodno, zbog sumnje da je uklanjanja dokaza posle ubistva karatiste Vlastimira Miloševića u januaru 2017. godine. Njenu angažovanost u MUP pratile su brojne kontroverze, najpre zbog neobične biografije, a nadasve povezanosti sa navijačkim grupama, prvenstveno ozloglašenim Veljkom Belivukom.

Samleveni neprijatelji i planiranje atentata na Vučića

Hapšenje Belivuka i njegove kriminalne grupe početkom prošle godine Srbija je , prema rečima ministra policije Aleksandra Vulina „sprečila formiranje novog Zemunskog klana“. Međutim, Belivuk je kao vođa navijača FK Partizan godinama držao beogradsko podzemlje. Pripadnici njegove navijačke grupe „Principi“ su godinama radili kao „obezbeđenje“  u svim beogradskim klubovima, ujedno bili zaduženi za dilovanje narkotika, kao i reketiranje biznismena i kafedžija. Protiv „Principivaca“ podignute su na desetine krivčnih prijava za najteža krivična dela, ali većina je ostala neproceuirana do danas, ili je u fazi istraga.
Uveliko se verovalo da imaju zaštitu u samom vrhu vlasti, a pojedine zajedničke fotografije navijača sa srpskim političarima i ministrima, zagrljeni u noćnom provodu, su dodatno potvrđivale te sumnje. Trenutno se kriminalna grupa „Velje nevolje“ terete za nekolicinu brutalnih ubistava i sakačenja žrtava, uključujući i „mlevenje delova tela mašinom za meso“. Belivuk je u medijima označen kao navodni član crnogorskog „kavačkog“ kriminalnog klana.

U sukobu između „kavačkog“ i „škaljarskog“ klana do sada je, prema istraživanju portala KRIK i Radija Slobodna Evropa (RSE), u kojem se beleže ubistva izvedena od 2012. godine na teritoriji Srbije i Crne Gore koja imaju odlike mafijaških likvidacija, do sada ubijena 171 osoba. Vođa Kavača Radoje Zvicer je pre par dana od strane srpskih tabloida inače označen kao čovek koji je planirao navodni atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.