Mali špijun Vulin

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Mali Špijun nastavlja sa radovima na srpskom svetu.
Foto: Peščanik
Foto: Peščanik
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Novo!
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Šta povezuje Perišića i Vulina? Skoro ništa, osim što je general uhvaćen kako navodno odaje vojne i državne tajne Amerikancima u motelu „Šarić“ na Ibarskoj magistrali. Suđenje još nije završeno, Perišić misli da je nevin, nerazmrsivo je to šta je on bio.

Vulin je izgleda prisluškivao ruskog opozicionara Vladimira Kara Murzu dok je ovaj bio gost Beograda. A onda je zapise onoga što je Murza govorio odneo Nikolaju Patruševu, Sekretaru Saveta bezbednosti Ruske Federacije.

Nikolaj je učio Vulina kako se suzbijaju „obojene revolucije“. Obojica misle da je jedna takva moguća, a i izgledna u Srbiji. Vidi li Vulin crvenu boju pobune?

I Perišića i Vulina sam slušao kako govore o ljubavi prema otadžbini. U toj ljubavi su otišli svako na svoju stranu i opredelili se za sukobljene velike sile. Ništa strašno. Pesnik Ljubivoje kaže da se otadžbina brani i čašću i znanjem. Primeri, koje ovde navodim pokazuju da je čast precenjena i da je nema, a znanje sumnjivo. O špijunaži se ne zna skoro ništa, ako ona uopšte postoji kao delatnost. Nema mesta za špijune pored toliko stranih i unutrašnjih neprijatelja, koji su uglavnom nečiji plaćenici.

Arhaične uhode su davno u istoriji, a ima ih u dobrim ili lošim filmovima. Njihov nedostojan posao se tamo pokazuje kao romantični podvig u korist višeg cilja. U stvari, višeg cilja nigde nema. Da ga ima do njega ne bi vodile mutne protuve.

Više nema ni razmene torbi po mračnim ćoškovima. Nove tehnologije su omogućile izostanak svake tajne. Misterija je jedino šta ljudi misle, dok ne progovore. Zato ih valja prisluškivati, možda iskrsne nešto što će pomeriti žabokrečinu u bari.

I Vladar se žalio da ga neko prisluškuje, pošto ga je mimo njegovog znanja „stavio na mere“. Možda ne njega, nego kriminalca sa kojim je ćaskao. Možda su to uradili Nebojša Stefanović, ili Dijana. Da nije njihov predsednik nečiji špijun?

Ne, nije on. Koja bi sila imala koristi od njega? Najveća tajna Srbije je ko to u stvari vlada Srbijom. Moguće da je Vulin i to saznao, pa odneo Patruševu, za svaki slučaj. To bi bio njegov Informbiro. Predao je, recimo, podatke o diktatoru drugom diktatoru, neka mu se nađe.

Ali, Vulinova špijunaža ima sasvim drugi smisao, i sačinjena je od podlosti i nitkovluka, ako je tačno ono što Kara Murza govori. I u Srbiji i u Rusiji opoziciono mišljenje se smatra neprijateljskim. Uostalom, Vladimir Kara Murza je skupo plaćao svoj sukob sa moskovskim vlastima. U periodu 2015-2017. više puta je bio izložen otrovima i zbog toga je jedno vreme bio u komi. Tamošnje bordžije imaju ogromno iskustvo, trovanje je omiljeni model eliminacije.

Vratimo se Vulinu i njegovoj ulozi u obojenoj kontrarevoluciji. Više puta se pojavio kao glasnik srpskog sveta, tvorevine koja se kao ideja obnavlja a kao izdvojeni rezervat za sve Srbe stvara na jedinstvenom prostoru i pod jednom, zna se čijom voljom. Etnički čista distopija.

To nije moguće samo po sebi, ta maloumna pustolovina traži nove ratove i žrtve. Osim ako ruski medved ne pomogne svojom snagom. Snagom svoje sumnjive bratske ljubavi. Takva iluzija živi u glavama mnogih vulina i onih fanatika koji su 1999. euforično proglasili Srbiju srećnom ruskom provincijom. Toma Nikolić je imao san da Srbija postane ruska gubernija, za njega bilo koji rad u korist Rusije nije izdaja zemlje. Nepismeni polutan je već tada bio maneken rusofilije, starog sna koji još nije dosanjao u velikoj tuđoj kući.

Vulinov poduhvat je jedinstven: on je redak zver među ministrima koji sa zlim namerama denuncira goste svoje zemlje tuđoj službi bezbednosti. Sasvim uprošćeno, slika je ovakva: ministar srpske policije lično prijavljuje KGB-u sumnjivo sovjetsko lice koje boravi u Beogradu, a to lice ima nešto protiv druga Staljina. Nema čoveka, nema problema, kaže Hazjajin, pa gost, u ovom slučaju Vladimir Kara Murza, dobija smeštaj u podrumima Lubjanke.

Mali špijun misli da je dobio moćnog zaštitnika, jer je predao Lavrentiju Beriji zajedničkog neprijatelja. Ali, Staljin ipak nije živ, Kara Murza će biti pod obradom službi i druga Patruševa, tamošnji Hazjajin će ostati ravnodušan pred mutnim uhodom iz Beograda. Neka sami guše revolucije, sami su ih izazvali.

Mali Špijun nastavlja sa radovima na srpskom svetu.

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

Budimo prijatelji

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.